Po­kret za ne­u­tral­nost oci­je­nio je da je do­la­zak za­tvo­re­ni­ka iz Gvan­ta­na­ma Ab­du­la Azi­za Al Su­vej­di­ja u Cr­nu Go­ru svje­do­či da pri­bli­ža­va­njem NA­TO sa­ve­zu sa­mo gu­bi­mo su­ve­re­ni­tet, gdje će­mo slu­ša­ti sve što nam se ka­že i po­što­va­ti mir­no sva­ku di­rek­ti­vu ve­li­kih si­la, pri­je svih SAD. Al Su­vej­di­ju je 13 go­di­na pro­veo u zlo­gla­snom za­tvo­ru Gvan­ta­na­mo, a u na­šu dr­ža­vu je pre­ba­čen ka­ko bi na­sta­vio ži­vot. Osum­nji­čen je da je bio „tre­ner bom­ba­ši­ma Osa­me bin La­de­na” ko­ji je bio na če­lu te­ro­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Al Ka­i­da u Av­ga­ni­sta­nu.
Iz Po­kre­ta za ne­u­tral­nost pi­ta­ju šta je to na­ve­lo Vla­du Cr­ne Go­re da pru­ži uto­či­šte biv­šem za­tvo­re­ni­ku, s ob­zi­rom na to da je ve­ći­na biv­ših pri­tvo­re­ni­ka iz Gvan­ta­na­ma oti­šla u dr­ža­ve u ko­ji­ma su ne­kad ži­vje­li ili či­je dr­ža­vljan­stvo po­sje­du­ju. Oni na­vo­de da je Al Su­vej­di vje­ro­vat­no pu­šten u dr­ža­vu po di­rek­tii stra­nih am­ba­sa­do­ra, što do­volj­no go­vo­ri o to­me ko­li­ko vlast ma­ri za su­ve­re­ni­tet na­še dr­ža­ve.
– Ta­ko­đe, osta­je pi­ta­nje, ako Al Su­vej­di vi­še ne pred­sta­vlja opa­snost ni po ko­ga i že­li da se re­so­ci­ja­li­zu­je, i ako je za­pra­vo sve vri­je­me bio ne­vin, za­što ga SAD ni­je­su pri­mi­le, s ob­zi­rom na to da im je stan­dard mno­go ve­ći, a mo­guć­no­sti zna­čaj­no ši­re ne­go u ma­loj Cr­noj Go­ri, na­ro­či­to ako ima­mo u vi­du da su oni za­slu­žni za nje­go­ve pat­nje po­sled­njih go­di­na? Za­što je na Cr­noj Go­ri da is­pra­vlja gre­ške i ne­po­čin­stva SAD, zar smo mi po­sta­li nji­ho­va ka­žnje­nič­ka ko­lo­ni­ja? Bi­će, pak, da je tač­no ono što go­vo­re pred­stav­ni­ci Po­kre­ta za ne­u­tral­nost kao i dru­gih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je se za­la­žu za ne­u­tral­nu voj­nu po­li­ti­ku Cr­ne Go­re, a to je da pri­bli­ža­va­njem NA­TO sa­ve­zu sa­mo gu­bi­mo svoj su­ve­re­ni­tet, gdje će­mo slu­ša­ti sve što nam se ka­že i po­što­va­ti mir­no bez rop­ta­nja sva­ku di­rek­ti­vu ve­li­kih si­la, pri­je svih SAD. Na­vod­no, će­mo ima­ti pra­vo sa­mi da od­lu­či­mo, a su­štin­ski će te od­lu­ke do­no­si­ti am­ba­sa­do­ri i pod­se­kre­ta­ri SAD. Ta­ko će­mo po nji­ho­voj di­rek­ti­vi gla­sa­ti za bi­lo ko­ji rat­ni po­tez, za otva­ra­nje ba­za na na­šoj te­ri­to­ri­ji, za uče­šće u svim mo­gu­ćim mi­si­ja­ma gdje će na­ši voj­ni­ci dr­ža­ti gla­vu u tor­bi – ka­žu u Po­kre­tu.
Po­sla­nik De­mo­sa Go­ran Da­ni­lo­vić re­kao je ju­če ka­ko se na­da da tran­sfer za­tvo­re­ni­ka iz Gvan­ta­na­ma ne­će bi­ti naj­zna­čaj­ni­ja „in­ve­sti­ci­ja” ko­ja do­la­zi pre­ko oke­a­na.
– Bez ob­zi­ra što znam da kao me­đu­na­rod­no pri­zna­ta dr­ža­va pre­u­zi­ma­mo i ne­ke oba­ve­ze, vo­lio bih da se ovo ni­je de­si­lo. Kad do­bi­je­te ta­kvog za­tvo­re­ni­ka, to po­di­že pa­žnju onih ko­ji vje­ru­ju da je u pi­ta­nju he­roj. Cr­na Go­ra je vr­lo ra­nji­va ka­da je bez­bjed­nost u pi­ta­nju – na­veo je on.
Do­dao je da je Cr­na Go­ra mo­gla da is­ko­ri­sti svo­je pra­vo na vo­đe­nje auto­nom­ne po­li­ti­ke i da za­hva­li na ova­kvoj po­nu­di.
– Ni­je­sam si­gu­ran da ima­mo si­stem ko­ji će za­tvo­re­ni­ka so­ci­ja­li­zo­va­ti. Ima­mo pro­blem sa so­ci­ja­li­za­ci­jom na­ših za­vo­re­ni­ka ko­jih ni­je ma­lo. Kad bi­smo gle­da­li po gla­vi sta­nov­ni­ka, mo­gli bi­smo mi da ne­ko­ga iz­ve­ze­mo na so­ci­ja­li­za­ci­ju. A evo smo umje­sto to­ga „uva­že­ni” da na so­ci­ja­li­za­ci­ju do­bi­je­mo tre­ne­ra te­ro­ri­sta. Ni­je­sam si­gu­ran da će to do­bro ići i da je to ne­što če­mu se ve­ći­na gra­đa­na Cr­ne Go­re ra­du­je – za­klju­čio je Da­ni­lo­vić
Pot­pred­sjed­nik Skup­šti­ne, funk­ci­o­ner De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta Mi­lu­tin Si­mo­vić ka­zao je da se ra­di o uče­šću Cr­ne Go­re u jed­nom hu­ma­ni­tar­nom pro­gra­mu re­so­ci­ja­li­za­ci­je za­tvo­re­ni­ka, te da je si­gu­ran da svi za­jed­no di­je­li­mo po­zi­ti­van od­nos pre­ma uče­šću bi­lo ko­je dr­ža­ve u hu­ma­ni­tar­nom pro­gra­mu.
Pot­pred­sjed­nik par­la­men­ta i član Od­bo­ra za od­bra­nu i bez­bjed­nost, funk­ci­o­ner Bo­šnjač­ke stran­ke Su­ljo Mu­sta­fić re­kao je ka­ko sma­tra da slu­žbe bez­bjed­no­sti Cr­ne Go­re ra­de svoj po­sao.
– Tre­ba im i do­dat­ni pod­strek da ra­de još bo­lje. U sa­rad­nji sa part­ner­skim slu­žba­ma tre­ba­lo bi da ra­de na sva­kom de­ta­lju ko­ji se ti­če bez­bjed­no­sti gra­đa­na. Bez­bjed­no­sne slu­žbe tre­ba da da­ju od­go­vor i o ovom slu­ča­ju, jer je Od­bor za od­bra­nu i bez­bjed­nost tu sa­mo ra­di par­la­men­tar­ne kon­tro­le – ka­zao je Mu­sta­fić.
Biv­ši mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Ivan Bra­jo­vić ni­je že­lio da ko­men­ta­ri­še in­for­ma­ci­ju o upu­ći­va­nju za­tvo­re­ni­ka iz Gvan­ta­na­ma u Cr­nu Go­ru.M.S. – V.R.


Vla­da: Tra­ži azil, ni­je opa­san

Vla­da je ju­če sa­op­šti­la da biv­ši osu­đe­nik iz Gvan­ta­na­ma, shod­no pro­cje­ni ame­rič­kih i cr­no­gor­skih bez­bjed­no­snih slu­žbi, ne pred­sta­vlja bez­bjed­no­snu ili bi­lo ko­ju dru­gu pri­jet­nju po dr­ža­vu i gra­đa­ne Cr­ne Go­re. Tvr­de da re­so­ci­ja­li­za­ci­ja pod­ra­zu­mi­je­va in­te­gri­sa­nje u dru­štve­nu sre­di­nu, a bo­ra­vak ovog li­ca ne pa­da na te­ret po­re­skih ob­ve­zni­ka Cr­ne Go­re.
– U skla­du sa pre­u­ze­tim oba­ve­za­ma i za­kon­skim pro­ce­du­ra­ma, li­ce o ko­jem je ri­ječ pre­kju­če je pod­ni­je­lo za­htjev za do­bi­ja­nje azi­la. Za­kon o azi­lu pro­pi­su­je da ni­je mo­gu­će ob­ja­vlji­va­nje bi­lo ka­kvih do­dat­nih in­for­ma­ci­ja u ve­zi sa tim. Pro­ces re­so­ci­ja­li­za­ci­je li­ca o ko­ji­ma je ri­ječ u ovom pro­gra­mu pod­ra­zu­mi­je­va u svim dr­ža­va­ma pri­je­ma, od­no­sno za­htje­va za azi­lom nad­zor nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja uz obez­bje­đi­va­nje pu­nog po­što­va­nja po­li­ti­ke le­gal­no­sti i hu­ma­nog po­stu­pa­nja u dr­ža­va­ma pri­je­ma – ka­žu u Vla­di, do­da­ju­ći da u pro­gra­mu re­so­ci­ja­li­za­ci­je Cr­na Go­ra uče­stvu­je sa ze­mlja­ma kao što su Nje­mač­ka, Ita­li­ja, Ru­si­ja, Ma­đar­ska, Slo­vač­ka, Bo­sna i Her­ce­go­vi­na...