Tre­nut­na pro­stor­na do­ku­men­ta­ci­ja za Crnogorsko primorje je mno­go vi­še uskla­đe­na sa po­tre­ba­ma taj­ku­na ne­go lo­kal­nog sta­nov­ni­štva, a pri­vat­ni in­te­res je is­pred jav­nog što pred­sta­vlja ka­rak­te­ri­sti­ku u na­šem si­ste­mu i što nas uvo­di u pri­ču o ko­rup­ci­ji na raz­li­či­tim ni­vo­i­ma, po­ru­čio je di­rek­tor Eko­lo­škog po­kre­ta „Ozon” Alek­san­dar Pe­ro­vić. On tvr­di ka­ko je neo­p­hod­no u što kra­ćem ro­ku na od­re­đe­no vri­je­me sta­vi­ti mo­ra­to­ri­jum na grad­nju na Cr­no­gor­skom pri­mor­ju i is­ti­če da je ini­ci­ja­ti­vu Cr­no­gor­skog dru­štva eko­lo­ga i „Ozo­na” za ta­kvo rje­še­nje do­sad po­dr­ža­la 21 or­ga­ni­za­ci­ja ci­vil­nog dru­štva.
Pro­stor­ni plan po­seb­ne na­mje­ne (PPPN) za obal­no pod­ruč­je ra­dio je Re­pu­blič­ki za­vod za ur­ba­ni­zam i pro­jek­to­va­nje (RZUP), ko­ji je u vla­sni­štvu pre­mi­je­ro­vog bra­ta Aca Đu­ka­no­vi­ća.
Pe­ro­vić je na­veo da će usko­ro bi­ti po­kre­nu­ta i on­lajn pe­ti­ci­ja oko do­no­še­nja mo­ra­to­ri­ju­ma.
– Ini­ci­ja­ti­vu ko­ju su po­kre­nu­li Cr­no­gor­sko dru­štvo eko­lo­ga i Eko­lo­ški po­kret ,,Ozon” na­kon pa­žlji­vog ana­li­zi­ra­nja na­cr­ta pro­stor­nog pla­na po­seb­ne na­mje­ne za obal­no pod­ruč­je Cr­ne Go­re i iz­vje­šta­ja o stra­te­škoj pro­cje­ni uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu do­sad je po­dr­ža­lo ukup­no 21 or­ga­ni­za­ci­ja ci­vil­nog dru­štva. One su pre­po­zna­le po­tre­bu da se u svr­hu za­šti­te jav­nog i in­te­re­sa bu­du­ćih ge­ne­ra­ci­ja hit­no sta­vi mo­ra­to­ri­jum za grad­nju na Cr­no­gor­skom pri­mor­ju na od­re­đe­no vri­je­me, ko­je bi bi­lo tač­no de­fi­ni­sa­no kroz kva­li­tet­nu jav­nu ras­pra­vu o toj ini­ci­ja­ti­vi. Mo­ra­to­ri­jum za grad­nju smo pre­po­zna­li kao naj­bo­lju op­ci­ju u ovom mo­men­tu ima­ju­ći u vi­du da na lo­kal­nom i dr­žav­nom ni­vou ni­je­su uskla­đe­na plan­ska i stra­te­ška raz­voj­na do­ku­men­ta, što je iz­ra­žen i ne­pri­hva­tljiv pro­blem – ob­ja­snio je Pe­ro­vić za „Dan”.
On is­ti­če ka­ko je sa aspek­ta za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne po­seb­no bit­no da ni­je spro­ve­de­no ma­pi­ra­nje NA­TU­RA 2000 sta­ni­šta, ni­ti su de­fi­ni­sa­ni eko­ko­ri­do­ri.
– Plan ne raz­ma­tra uti­caj po­di­za­nja ni­voa mo­ra što je va­žno, na­ro­či­to ka­da su u pi­ta­nju po­li­ti­ke bor­be pro­tiv kli­mat­skih pro­mje­na. Pri­sut­na grad­nja uka­zu­je na pri­su­stvo or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i iz­ra­že­nu ko­rup­ci­ju što po­tvr­đu­ju i ak­tu­el­ni slu­ča­je­vi u Bu­dvi ko­ji­ma se ba­ve pra­vo­sud­ni or­ga­ni. Tu kon­kret­no pod­sje­ća­mo da se sa­mo pri­je ne­ko­li­ko go­di­na u jav­no­sti spe­ku­li­sa­lo ci­from od 100.000 ne­le­gal­nih obje­ka­ta, na či­je je ru­še­nje mo­ra­to­ri­jum pred­la­gao i ta­da­šnji i sa­da­šnji re­sor­ni mi­ni­star Bra­ni­mir Gvo­zde­no­vić – is­ta­kao je on.
Pe­ro­vić je na­veo ka­ko ci­vil­ni sek­tor ne vi­di da ovaj plan vo­di ra­ču­na o odr­živ­nom raz­vo­ju obal­nog pod­ruč­ja, jer ne pred­sta­vlja rav­no­te­žu iz­me­đu dru­štve­nih, eko­nom­skih i eko­lo­ških aspe­ka­ta raz­vo­ja pod­ruč­ja i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne. Sma­tra ne­spor­nim da iz­ra­di pla­na ni­je pret­ho­di­lo in­for­mi­sa­no uče­šće svih re­le­vant­nih ak­te­ra, što je pred­u­slov za kre­i­ra­nje am­bi­jen­ta za kva­li­tet­nu jav­nu ras­pra­vu.
– Svo­jom pro­fe­si­o­nal­nom i mo­ral­nom oba­ve­zom sma­tra­li smo po­ku­šaj spre­ča­va­nja da­lje de­va­sta­ci­je pri­rod­nih bo­gat­sta­va ko­je tre­ba va­lo­ri­zo­va­ti na pra­vi­lan na­čin, pa je sto­ga po­kre­nu­ta ini­ci­ja­ti­va za mo­ra­to­ri­jum za grad­nju na na­šoj već u ve­li­koj mje­ri de­va­sti­ra­noj i ugro­že­noj oba­li – po­ru­čio je on.
Pe­ro­vić upo­zo­ra­va da plan ni­je za­sno­van ni na prin­ci­pi­ma odr­ži­vog raz­vo­ja tu­ri­zma, ko­ji je do­mi­nant­no raz­ma­tra­na oblast, a ko­jim tre­ba, ka­ko po­ja­šnja­va, da se obez­bi­je­di op­ti­mal­no ko­ri­šće­nje pri­rod­nih re­sur­sa, kao i da se is­po­štu­je so­cio-kul­tur­na auten­tič­nost za­jed­ni­ce, sa­ču­vaju nji­ho­vo iz­gra­đe­no i ži­vot­no kul­tur­no na­sle­đe i tra­di­ci­o­nal­ne vri­jed­no­sti.
– Ima­ju­ći u vi­du na­ve­de­nu iz­u­zet­no kom­plek­snu ak­tu­el­nu pro­ble­ma­ti­ku, ovom ini­ci­ja­ti­vom zah­ti­je­va­li smo od Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma da se na­cr­te pro­stor­nog pla­na po­seb­ne na­mje­ne za obal­no pod­ruč­je Cr­ne Go­re i iz­vje­šta­ja o stra­te­škoj pro­cje­ni uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu po­vu­če sa jav­ne ras­pra­ve i da se ini­ci­ra jav­na ras­pra­va o na­šem pred­lo­gu za sta­vlja­nje mo­ra­to­ri­ju­ma za grad­nju na cr­no­gor­skoj oba­li. U nje­ga bi se, kroz ar­gu­men­to­va­ni jav­ni di­ja­log i aktivno uče­šće naj­re­le­vant­ni­jih in­sti­tu­ci­ja i po­je­di­na­ca, struč­ne i la­ič­ke jav­no­sti, de­fi­ni­sao op­ti­ma­lan pe­ri­od ko­ji bi bio is­ko­ri­šćen za re­vi­ta­li­za­ci­ju i sa­na­ci­ju šte­ta pri­či­nje­nih plan­skom, ne­plan­skom i ne­le­gal­nom grad­njom i de­va­sta­ci­jom pro­sto­ra i ži­vot­ne sre­di­ne – sma­tra on.
Iako je, ka­ko na­vo­di, mi­ni­star­stvo na­kon nji­ho­ve ini­ci­ja­ti­ve pro­du­ži­lo rok za jav­nu ras­pra­vu do 12. mar­ta, Pe­ro­vić ne sma­tra da će to u ko­nač­nom uti­ca­ti na kva­li­tet sa­me jav­ne ras­pra­ve bez ra­ni­jih jav­nih kon­sul­ta­ci­ja i uklju­či­va­nja svih re­le­vant­nih ak­te­ra, pri­je sve­ga gra­đa­na op­šti­na ko­je su na sa­moj oba­li.
– Po­ku­ša­će­mo da shod­no to­me ani­mi­ra­mo ne sa­mo or­ga­ni­za­ci­je ci­vil­nog dru­štva, već i gra­đa­ne Cr­ne Go­re da se pri­klju­če ini­ci­ja­ti­vi za po­vla­če­nje do­ku­me­na­ta sa jav­ne ras­pra­ve i po­kre­ta­nje jav­nog di­ja­lo­ga oko sta­vlja­nja mo­ra­to­ri­ju­ma za grad­nju na cr­no­gor­skoj oba­li. Iz tog raz­lo­ga će­mo u sle­de­ćih ne­ko­li­ko da­na or­ga­ni­zo­va­ti on­lajn pe­ti­ci­ju ko­ju će, na­da­mo se, pot­pi­sa­ti ve­li­ki broj gra­đa­na, pa će ta­ko i nad­le­žni sa ve­ćom ozbilj­no­šću shva­ti­ti na­šu ini­ci­ja­ti­vu. Ta­ko­đe, s ob­zi­rom na to da je iz­bor­na go­di­na, in­si­sti­ra­će­mo od svih par­ti­ja ko­je bu­du uče­stvo­va­le u iz­bor­noj tr­ci da se pre­ci­zno iz­ja­sne ka­kve pla­no­ve ima­ju ka­da je obal­no pod­ruč­je u pi­ta­nju, či­me će­mo uti­ca­ti da gra­đa­ni ko­ji iza­đu da gla­sa­ju ima­ju pred­sta­vu ko ka­kve raz­voj­ne prin­ci­pe ima i ko za­stu­pa pri­vat­ni, a ko jav­ni in­te­res – po­ru­čio je Pe­ro­vić.
Đu­ka­no­vi­će­vom RZUP-u po­vje­ren je po­sao iz­ra­de Pro­stor­nog pla­na po­seb­ne na­mje­ne (PPPN) za obal­no pod­ruč­je Cr­ne Go­re, vri­je­dan 1.395.777 eura, ko­ji je tre­ba­lo da bu­de za­vr­šen naj­ka­sni­je do 15. ma­ja 2013. go­di­ne. Od­lu­kom o iz­ra­di pro­stor­nog pla­na po­seb­ne na­mje­ne, ko­ju je Vla­da do­ni­je­la 7. apri­la 2011. go­di­ne, de­fi­ni­san je rok od 17 mje­se­ci za iz­ra­du PPPN za obal­no pod­ruč­je, od da­na za­klju­či­va­nja ugo­vo­ra sa ob­ra­đi­va­čem pla­na. Ugo­vor o iz­ra­di pla­na sklo­pljen je 15. de­cem­bra 2011. go­di­ne sa kon­zor­ci­ju­mom ko­ji či­ne RZUP iz Pod­go­ri­ce, Hor­wath i Hor­wath Con­sul­ting iz Za­gre­ba i Mon­te­Cep iz Ko­to­ra, ko­jim su se oba­ve­za­li da će po­sao za­vr­ši­ti do 15. ma­ja 2013. go­di­ne, što ni­je uči­nje­no.
Zbog pro­bi­ja­nja svih ro­ko­va, u me­đu­vre­me­nu je do­ne­sen aneks ugo­vo­ra ko­jim je Đu­ka­no­vi­će­va kom­pa­ni­ja oba­ve­za­na da po­sao na iz­ra­di pla­na okon­ča do 31. ma­ja 2015. go­di­ne. Po­sao vri­je­dan 1,4 mi­li­o­na eura Đu­ka­no­vić je sklo­pio 2011. go­di­ne, ka­da se na če­lu Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma na­la­zio Pre­drag Se­ku­lić.
A.T.

Po­dr­ška
Po­red ,,Ozo­na” i Cr­no­gor­skog dru­štva eko­lo­ga, ini­ci­ja­ti­vu su po­dr­ža­li i Eko­lo­ško dru­štvo ,,Bre­zni­ca”, Grin ho­um, Eks­pe­di­tio, Dru­štvo mla­dih eko­lo­ga Nik­šić, Na­ša ak­ci­ja, Cen­tar za za­šti­tu i pro­u­ča­va­nje pti­ca, KA­NA/ ko ako ne ar­hi­tekt. Ini­ci­ja­ti­vu su po­dr­ža­li i In­že­njer­ski pe­da­go­ški fo­rum, Gra­đan­ska mre­ža ,,Ne­svr­sta­ni”, Gra­đan­ski po­kret ot­po­ra, Ti­vat­ska an­ti­ko­rup­cij­ska ak­ci­ja, „9. de­cem­bar”, Al­te­r­na­tiv­no dru­štvo pla­ni­na­ra ,,Cu­tuk”, „Za vo­de Po­do­ri­ce“, „Broj 19“, Cen­tar za raz­voj Dur­mi­to­ra, „Ze­le­ni ko­rak”, „Ze­le­ni Cr­ne Go­re”, Re­gi­o­nal­ni Ar­hus cen­tar Plje­vlja.

Pro­du­ži­ti ras­pra­vu
Na­crt pla­na po­seb­ne na­mje­ne za obal­no pod­ruč­je (PPPN), ko­jeg do­no­si Vla­da, sta­vlja se iz­nad Pro­stor­nog pla­na Cr­ne Go­re, ko­ji do­no­si naj­ve­ći za­ko­no­dav­ni or­gan – Skup­šti­na, i ko­ji je plan vi­še­ga re­da, oci­je­ni­lo je Eko­lo­ško dru­štvo Bu­dva. Pred­sjed­nik te or­ga­ni­za­ci­je Mi­o­drag Vug­de­lić oci­je­nio je da plan po­la­zi od ne­pot­pu­nih po­da­ta­ka i po­gre­šnih ana­li­za o pra­vom sa­da­šnjem sta­nju, te da ne po­štu­je me­di­te­ran­sko gra­di­telj­sko na­sle­đe.
– Tra­ži­mo da se pro­du­ži jav­na ras­pra­va o Pro­stor­nom pla­nu po­seb­ne na­mje­ne za još šest mje­se­ci, da se sta­vi mo­ra­to­ri­jum na da­lju iz­grad­nju do do­no­še­nja pla­na, te da se ime­nu­je re­cen­zi­o­na ko­mi­si­ja, sa­sta­vlje­na od kom­pe­tent­nih struč­nja­ka ko­ja bi vr­ši­la re­cen­zi­ju PPPNOP i da se u nje­go­vu iz­ra­du sna­žni­je uklju­če pred­stav­ni­ci pri­mor­skih op­šti­na – na­vo­di se u sa­op­šte­nju.