Od 101 po­stup­ka ko­ji je u pro­šloj go­di­ni pra­vo­sna­žno okon­čan pro­tiv funk­ci­o­ne­ra ko­ji su pre­kr­ši­li Za­kon o spre­ča­va­nju su­ko­ba in­te­re­sa pred pod­ruč­nim or­ga­ni­ma za pre­kr­ša­je u Pod­go­ri­ci, Nik­ši­ću i Ce­ti­nju čak 43 slu­ča­ja su završena opo­me­nom zbog ne­pri­ja­vlji­va­nja imo­vi­ne ili ne­tač­nih i ne­pot­pu­nih po­da­ta­ka. Nov­ča­nom ka­znom ka­žnjen je 51 funk­ci­o­ner, u če­ti­ri slu­ča­ja se od­u­sta­lo od po­stup­ka, dok su tri okon­ča­na oslo­ba­đa­ju­ćom pre­su­dom.
Naj­ve­ća ka­zna ko­ja je iz­re­če­na ne­kom dr­žav­nom ili lo­kal­nom funk­ci­o­ne­ru zbog ne­po­što­va­nja od­re­da­ba Za­ko­na o spre­ča­va­nju su­ko­ba in­te­re­sa je 500 eura, i iz­re­če­na je sa­mo u jed­nom slu­ča­ju. Iako Za­kon o spre­ča­va­nju su­ko­ba in­te­re­sa zbog ovih pre­kr­ša­ja pred­vi­đa ka­zne od 500 od 2.000 eura, su­di­je su vr­lo če­sto do­su­đi­va­le pe­to­stru­ko i de­se­to­stru­ko ni­že iz­no­se od naj­ni­že pred­vi­đe­ne sank­ci­je, a svo­je od­lu­ke za­sni­va­le su na Za­ko­nu o pre­kr­ša­ji­ma.
Su­di­je za pre­kr­ša­je su bi­le vr­lo uvi­đaj­ne pre­ma funk­ci­o­ne­ri­ma ko­ji su sa­kri­li imo­vi­nu ili je ni­je­su pri­ja­vi­li, pa su ka­zne za skri­va­nje ono­ga što po­sje­du­ju če­sto ve­će od naj­o­bič­ni­jeg sa­o­bra­ćaj­nog pre­kr­ša­ja, za ko­je gra­đa­ni­ma „ne gle­da­ju kroz pr­ste“, već se če­sto pre­ma nji­ma od­no­se kao da su i sa­mi pod­no­si­o­ci za­htje­va za po­kre­ta­nje pre­kr­šaj­nog po­stup­ka, a ne ne­pri­stra­sni ar­bi­tar u nji­ma.
Naj­če­šća olak­ša­va­ju­ća okol­nost ko­ju su su­di­je za pre­kr­ša­je uva­ža­va­le u od­no­su na funk­ci­o­ne­re je to što su pri­je do­no­še­nja rje­še­nja o pre­kr­ša­ju is­pu­ni­li oba­ve­zu do­sta­vlja­nja imo­vin­skog kar­to­na, a što ni­je­su ura­di­li do kra­ja mar­ta.
Sa­rad­ni­ca na pro­gra­mi­ma u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) Ta­ma­ra Mi­laš sma­tra da je za­bri­nja­va­ju­ća prak­sa pre­bla­ge ka­zne­ne po­li­ti­ke u od­no­su na sve one jav­ne funk­ci­o­ne­re ko­ji ne do­sta­vlja­ju tač­ne po­dat­ke o imo­vi­ni ili ni­je­su do­sta­vi­li iz­vje­šta­je o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni, a ka­da se zna da se dra­kon­ske ka­zne iz­ri­ču gra­đa­ni­ma ili ne­po­dob­nim pri­vred­ni­ci­ma i za naj­ma­nje pre­kr­ša­je. Jo­va­na Ma­ro­vić iz In­sti­tu­ta al­ter­na­ti­va (IA) is­ti­če da je Za­kon o spre­ča­va­nju su­ko­ba in­te­re­sa iz­ri­čit u po­gle­du vi­si­ne ka­zni za pre­kr­ša­je i one se kre­ću od 500 do 2.000 eura.A.T.

Ne žele da se bore

Di­rek­tor Mo­ni­to­ring pro­gra­ma MANS-a Vuk Ma­raš ka­že da smo do ove go­di­ne ima­li ko­mi­si­ju ko­ja ni­je že­lje­la da ura­di išta ka­ko bi se iz­bo­ri­la sa ovom si­tu­a­ci­jom, te da je u okol­no­sti­ma ka­da je bi­la na­tje­ra­na da do­ne­se od­lu­ku da ne­ki funk­ci­o­ner kr­ši za­kon, na sce­nu stu­pao sud za pre­kr­ša­je ko­ji je tre­ba­lo da obez­bi­je­di za­šti­tu tim li­ci­ma.
– Vlast je go­di­na­ma ra­di­la na us­po­sta­vlja­nju si­ste­ma ta­ko­zva­ne bor­be pro­tiv kon­flik­ta in­te­re­sa, a ko­ja je sva­kim svo­jim po­stup­kom sla­la po­ru­ke jav­nim funk­ci­o­ne­ri­ma da se kr­še­nje Za­ko­na o spre­ča­va­nju su­ko­ba in­te­re­sa i te ka­ko is­pla­ti. Iz tih raz­lo­ga mi smo po­red ozbilj­nih nov­ča­nih ka­zni ko­je pred­vi­đa za­kon do­šli do to­ga da ve­ći­na funk­ci­o­ne­ra bu­de ka­žnje­na opo­me­nom da to vi­še ne či­ni ili da mu bu­de iz­re­če­na naj­ma­nja ka­zna, i to pre­ma Za­ko­nu o pre­kr­ša­ji­ma, na­mjer­no bje­že­ći od od­re­da­ba pro­pi­sa­nih Za­ko­nom o spre­ča­va­nju su­ko­ba in­te­re­sa ka­ko ne bi sno­si­li ozbilj­ni­ju ma­kar ma­te­ri­jal­nu od­go­vor­nost – uka­zu­je Ma­raš.