Po­sled­nje ana­li­ze ze­mlji­šta u bli­zi­ni Kom­bi­na­ta alu­mi­ni­ju­ma Pod­go­ri­ca (KAP) i Že­lje­za­re Nik­šić po­ka­za­le su pri­su­stvo te­ških me­ta­la i or­gan­skih za­ga­đi­va­ča. Pre­ma po­da­ci­ma ko­ji su „Da­nu” do­sta­vlje­ni iz Agen­ci­je za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne is­pi­ti­va­nja ze­mlji­šta vr­še­na su u se­lu Srp­ska, u bli­zi­ni KAP-a, i Ru­be­ža, kod Že­lje­za­re, kao pri­mar­no naj­re­pre­zen­ta­tiv­ni­jih pod­ruč­ja ka­da je u pi­ta­nju uti­caj za­ga­đe­nja ko­je po­ti­če od ra­da po­stro­je­nja ovih za­ga­đi­va­ča.
Po­sled­nji re­zul­ta­ti ze­mlji­šta kod KAP-a po­ka­za­li su po­ve­ća­ne kon­cen­tra­ci­je za­ga­đu­ju­ćih ma­te­ri­ja.
– Re­zul­ta­ti ana­li­ze tog uzor­ko­va­nog ze­mlji­šta u 2014. go­di­ni po­ka­za­li su pri­su­stvo po­ve­ća­nog sa­dr­ža­ja hro­ma i ni­kla (ko­je se ne pri­pi­su­je ra­du KAP-a) i flu­o­ra (ko­je se pri­pi­su­je ra­du elek­tro­li­ze), dok se sa­dr­žaj svih osta­lih is­pi­ti­va­nih neo­r­gan­skih sup­stan­ci na­la­zio u okvi­ru pra­vil­ni­kom pro­pi­sa­nih vri­jed­no­sti. Od or­gan­skih za­ga­đi­va­ča, ana­li­ze su re­gi­stro­va­le po­ve­ća­ne kon­cen­tra­ci­je po­li­a­ro­ma­tič­nih ugljo­vo­do­ni­ka (PAH) i tri kon­ge­ne­ra po­li­hlo­rov­nih bi­fe­ni­la (PCB) u od­no­su na vri­jed­no­sti pro­pi­sa­ne pra­vil­ni­kom. One se sma­tra­ju po­sle­di­com emi­si­je iz KAP-a, ali di­je­lom po­ti­ču i od as­falt­ne ba­ze (lo­ka­ci­ja sa ko­je je uzor­ko­va­no ze­mlji­šte u se­lu Srp­ska na­la­zi se i u bli­zi­ni pro­met­ne sa­o­bra­ćaj­ni­ce). Kon­cen­tra­ci­je svih osta­lih is­pi­ti­va­nih or­gan­skih za­ga­đi­va­ča na­la­zi­le su se u gra­ni­ca­ma pro­pi­sa­nih vri­jed­no­sti – sa­op­šte­no je „Da­nu” iz Agen­ci­je.
U od­no­su na mo­ni­to­ring sa­dr­ža­ja opa­snih i štet­nih ma­te­ri­ja u ze­mlji­štu u ne­po­sred­noj bli­zi­ni nik­šić­ke Že­lje­za­re, iz Agen­ci­je su ka­za­li da se uzor­ko­va­nje vr­ši od 2010. go­di­ne na lo­ka­ci­ji u se­lu Ru­be­ža.
– Iako su na ovoj lo­ka­ci­ji do 2012. go­di­ne ana­li­ze po­ka­zi­va­le pri­su­stvo kon­cen­tra­ci­ja sko­ro svih is­pi­ti­va­nih sup­stan­ci u okvi­ru pro­pi­sa­nih vri­jed­no­sti uoča­vao se po­rast pri­ti­ska na ži­vot­nu sre­di­nu ko­ji je re­zul­ti­rao pre­ko­ra­če­njem ne­ko­li­ko nor­mi­ra­nih vri­jed­no­sti u 2013. go­di­ni. Isti trend je evi­den­ti­ran i u 2014. go­di­ni. Pre­ma po­sled­njim zva­nič­nim po­da­ci­ma, ana­li­za­ma uzor­ko­va­nog ze­mlji­šta sa lo­ka­ci­je u se­lu Ru­be­ža evi­den­ti­ra­no je pri­su­stvo kad­mi­ju­ma, olo­va, hro­ma, ni­kla, flu­o­ra, ba­kra, cin­ka i bo­ra kao i po­li­a­ro­mat­skih ugljo­vo­do­ni­ka i PCB kon­ge­ne­ra, u kon­cen­tra­ci­ja­ma ko­je pre­va­zi­la­ze pro­pi­sa­ne vri­jed­no­sti i sma­tra­ju se di­rekt­nom po­sle­di­com uti­ca­ja pro­ce­sa ra­da Že­lje­za­re – ka­za­li su u Agen­ci­ji, ko­jom ru­ko­vo­di Er­vin Spa­hić.
Zbog re­zul­ta­ta ana­li­za, Agen­ci­ja za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne je pred­lo­ži­la mje­re za spre­ča­va­nje po­gor­ša­nja sta­tu­sa ze­mlji­šnih po­vr­ši­na kroz ubr­za­nu re­duk­ci­ju za­ga­đe­nja opa­snim sup­stan­ca­ma. Na­lo­žen je i pre­kid ili po­ste­pe­no uki­da­nje is­pu­šta­nja, emi­si­je i gu­bi­ta­ka pri­o­ri­tet­no opa­snih sup­stan­ci, kao i stro­ga kon­tro­la od­la­ga­nja in­du­strij­skog ot­pa­da, od mo­men­ta stva­ra­nja, sa­ku­plja­nja, tran­spor­ta do ko­nač­nog ade­kvat­nog od­la­ga­nja. Agen­ci­ja sma­tra da bi tre­ba­lo obez­bi­je­di­ti za­kon­ske pro­pi­se, uskla­đe­ne sa di­rek­ti­va­ma Evrop­ske uni­je (EU), ko­jim bi se ja­sno de­fi­ni­sa­le sve vr­ste ze­mlji­šta (pri­je sve­ga pre­ma nji­ho­voj na­mje­ni) i re­gu­li­sa­lo upra­vlja­nje nji­me.
– U skla­du sa tim neo­p­hod­no je obez­bi­je­di­ti kva­li­tet­ni­ji mo­ni­to­ring za­ga­đe­nja ze­mlji­šta kroz obez­bje­đi­va­nje za­kon­ski de­fi­ni­sa­nih kon­cen­tra­ci­ja za­ga­đu­ju­ćih sup­stan­ci za sva­ku pro­pi­sa­nu vr­stu ze­mlji­šta, a ne sa­mo za po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte – na­vo­di se u pre­po­ru­ka­ma Agen­ci­je.
Nikl, hrom, olo­vo, ba­kar, cink, bor, kad­mi­jum, flu­or jed­ni su od naj­ve­ćih za­ga­đi­va­ča u pri­ro­di, kao i po­li­a­ro­ma­tič­ni ugljo­vo­do­ni­ci i po­li­hlo­rov­ni bi­fe­ni­li. Ove za­ga­đu­ju­će ma­te­ri­je su je­di­nje­nja ko­ja se ne na­la­ze u pri­ro­di, a u nju do­spi­je­va­ju is­klju­či­vo ljud­skom ak­tiv­no­šću.
Po­li­ci­klič­ni aro­ma­tič­ni ugljo­vo­do­ni­ci (PAH) sma­tra­ju se zna­čaj­nim or­gan­skim za­ga­đi­va­či­ma ži­vot­ne sre­di­ne, pri­je sve­ga va­zdu­ha, dok su po­sled­njih de­ce­ni­ja sve če­šće na­la­ze i u po­vr­šin­skim vo­da­ma i ze­mlji­štu. Pre­ma tvrd­nja­ma struč­nja­ka, ova je­di­nje­nja se u ljud­skom or­ga­ni­zmu ve­zu­ju za mi­kro­zon­ske en­zi­me i me­ta­bo­li­šu se u ja­ko tok­sič­na je­di­nje­nja sa iz­ra­že­nim kan­ce­ro­ge­nim i mu­ta­ge­nim svoj­stvi­ma.
Ve­će kon­cen­tra­ci­je hro­ma dje­lu­ju tok­sič­no na bilj­ke, a naj­če­šći simp­to­mi su hlo­ro­za i za­o­sta­ja­nje u ra­stu. Po­ve­ća­ne kon­cen­tra­ci­je mo­gu da uti­ču i na kli­ja­nje sje­me­na, vod­ni re­žim...
Uoče­no je da vi­šak ni­kla iza­zi­va hlo­ro­zu ko­ja pod­sje­ća na hlo­ro­zu iza­zva­nu ne­do­stat­kom gvo­žđa. Nikl ne­po­volj­no uti­če ne sa­mo na po­kre­tlji­vost, od­no­sno tran­slo­ka­ci­ju gvo­žđa, već i na sa­mo nje­go­vo usva­ja­nje.
Ve­će do­ze flu­o­ra mo­gu iza­zva­ti sma­nje­nje pro­duk­ci­je or­gan­ske ma­te­ri­je i mor­fo­lo­ško-ana­tom­ske pro­mje­ne na bilj­ka­ma, na ko­je tok­sič­no dje­lu­je u po­ve­ća­nim kon­cen­tra­ci­ja­ma. Olo­vo u ve­ćim kon­cen­tra­ci­ja­ma in­hi­bi­ra iz­du­ža­va­nje ko­ri­je­na i rast li­sto­va, in­hi­bi­ra pro­ces fo­to­sin­te­ze, uti­če na mor­fo­lo­ško-ana­tom­sku gra­đu bi­lja­ka. U ve­ćim ko­li­či­na­ma i ba­kar je ve­o­ma tok­si­čan.
Iz Agen­ci­je su ka­za­li da se mo­ni­to­ring sa­dr­ža­ja opa­snih i štet­nih ma­te­ri­ja u ze­mlji­štu spro­vo­di u okvi­ru re­a­li­za­ci­je Pro­gra­ma mo­ni­to­rin­ga ži­vot­ne sre­di­ne Cr­ne Go­re jed­nom go­di­šnje.
A.T.

Tvr­de da TE ne tru­je

Re­do­van mo­ni­to­ring sa­dr­ža­ja opa­snih i štet­nih ma­te­ri­ja u ze­mlji­štu ob­u­hva­ta i lo­ka­ci­je u ne­po­sred­noj bli­zi­ni Ter­mo­e­lek­tra­ne (TE) Plje­vlja.
– Od 2009. go­di­ne, uzor­ko­va­nje ze­mlji­šta je vr­še­no na lo­ka­ci­ji u mje­stu Ko­mi­ni, kao pri­mar­no naj­re­pre­zen­ta­tiv­ni­jeg pod­ruč­ja kad je u pi­ta­nju uti­caj za­ga­đe­nja ko­je po­ti­če od pro­ce­sa ra­da TE Plje­vlja. To­kom ci­je­log pe­ri­o­da od 2009. do 2014. go­di­ne ana­li­ze uzor­ko­va­nog ze­mlji­šta sa lo­ka­ci­je Ko­mi­ni po­ka­zi­va­le su sta­bi­lan trend pri­sut­nih kon­cen­tra­ci­ja svih is­pi­ti­va­nih sup­stan­ci u okvi­ru pro­pi­sa­nih vri­jed­no­sti. Shod­no to­me, na toj lo­ka­ci­ji ni­je evi­den­ti­ran ne­ga­ti­van uti­caj ra­da Ter­mo­e­lek­tra­ne – tvr­de u Agen­ci­ji.


Usko­ro no­ve ana­li­ze

Ka­ko je „Da­nu” po­ja­šnje­no iz Agen­ci­je, la­bo­ra­to­rij­ske ana­li­ze pod­ra­zu­mi­je­va­ju pro­vje­re mo­gu­ćeg pri­su­stva opa­snih i štet­nih neo­r­gan­skih sup­stan­ci (kad­mi­jum, olo­vo, ži­va, ar­sen, hrom, ni­kal, flu­or, ba­kar, mo­lib­den, bor, cink i ko­balt), kao i or­gan­skih sup­stan­ci (po­li­ci­klič­ni aro­ma­tič­ni ugljo­vo­do­ni­ci (PAH), po­li­hlo­ro­va­ni bi­fe­ni­li i tri­fe­ni­li (PCB i PTC) za od­re­đe­ni broj kon­ge­ne­ra, or­ga­no­ka­laj­na je­di­nje­nja, pe­sti­ci­di, di­ok­si­ni i fu­ra­ni).
– CE­TI je po­sled­nji put vr­šio kon­tro­lu pri­su­stva za­ga­đu­ju­ćih sup­stan­ci u ze­mlji­štu na te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re (a ti­me i u bli­zi­ni KAP-a) to­kom 2015. go­di­ne i po­dat­ke o is­ti­ma je du­žan do­sta­vi­ti Agen­ci­ji za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne do 31. mar­ta 2016. go­di­ne – ka­za­li su u tom ti­je­lu.