Pre­ma po­da­ci­ma eko­lo­ga, u nik­šić­ke ri­je­ke dnev­no se iz­li­je do 15 hi­lja­da ku­bi­ka ot­pad­nih vo­da. Osim po­je­di­nih fa­bri­ka, ne­či­sto­će u grad­ske ri­je­ke is­pu­šta­ju i do­ma­ćin­stva jer ri­jet­ko ko­ja grad­ska uli­ca ima ri­je­še­no pi­ta­nje at­mos­fer­ske i fe­kal­ne ka­na­li­za­ci­je. U Nik­ši­ću ima oko 8.000 sep­tič­kih ja­ma, a sa si­gur­no­ću se ne zna ko­li­ko do­ma­ćin­sta­va ne­ma ri­je­še­no pi­ta­nje od­vo­da fe­ka­li­ja i gdje se one iz­li­va­ju. Si­tu­a­ci­ja je alar­mant­na, upo­zo­ra­va­ju eko­lo­zi, i na­gla­ša­va­ju da su u po­sled­njih de­set go­di­na ri­je­ke Bi­stri­ca, Mr­ko­šni­ca i Gra­ča­ni­ca mal­te­ne mr­tve, te da je i kva­li­tet vo­de u Ze­ti pod zna­kom pi­ta­nja.
Iz­vr­šni di­rek­tor Eko­lo­škog po­kre­ta „Ozon” Alek­san­dar Pe­ro­vić na­gla­ša­va da su nik­šić­ke ri­je­ke pre­tvo­re­ne u po­kret­ne di­vlje de­po­ni­je.
- Po­sle­di­ce vi­še­de­ce­nij­skih pro­ble­ma, ne­kon­tro­li­sa­ne eks­plo­a­ta­ci­je riječ­nog ma­te­ri­ja­la, is­pu­šta­nja ne­pre­či­šće­nih ot­pad­nih vo­da iz in­du­stri­je i do­ma­ćin­sta­va, ne­pra­vil­nog upra­vlja­nja ot­pa­dom, vi­dlji­ve su go­lim okom i sva­kom sa­vje­snom ljud­skom bi­ću ja­sno je da je za­pra­vo ri­ječ o pra­voj eko­lo­škoj ka­ta­stro­fi. U ko­ri­ti­ma ri­je­ka mo­gu­će je pro­na­ći sve od igle do lo­ko­mo­ti­ve, a s ob­zi­rom na to da se mi­je­ša­njem ko­mu­nal­nog sa čvr­stim ot­pa­dom stva­ra opa­sna cje­li­na ja­sno je da se ra­di o ve­o­ma ozbilj­nom pro­ble­mu ko­ji u kom­bi­na­ci­ji sa ne­pre­či­šće­nim in­du­strij­skim i otad­nim vo­da­ma pred­sta­vlja eko­lo­šku ka­ta­stro­fu - na­gla­ša­va Pe­ro­vić.
On na­gla­ša­va da su za vi­še­de­ce­nij­sku po­gre­šnu po­li­ti­ku ka­da je oblast ži­vot­ne sre­di­ne u pi­ta­nju od­go­vor­ne nad­le­žne in­sti­tu­ci­je na dr­žav­nom ni­vou i lo­kal­na upra­va, te da su do­ve­li do to­ga da se ono či­me se Nik­šić ne­ka­da od­li­ko­vao pot­pu­no uni­šti i traj­no de­va­sti­ra.
- Nik­šić je pri­mjer gdje se mo­gu osje­ti­ti sve ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce uni­šta­va­nja vo­do­to­ka, ri­ječ­nih eko­si­ste­ma, ko­ji su, da se nji­ma pra­vil­no upra­vlja­lo, mo­gli bi­ti al­te­r­na­ti­va za po­sr­nu­lu in­du­stri­ju i, za­što ne re­ći, iz­vor pri­ho­da za zna­ča­jan broj gra­đa­na. Odr­ži­vi raz­voj je za­ka­snio u naš grad, pa se za­to i jed­no­stav­no do­zvo­li­la anar­hi­ja u ko­ri­šće­nju pri­rod­nih re­sur­sa, sto će se tek ne­ga­tiv­no od­ra­zi­ti i na kva­li­tet ži­vot­ne sre­di­ne i zdra­vlje lju­di - upo­zo­ra­va Pe­ro­vić.
U ime Dru­štva mla­dih eko­lo­ga Nik­ši­ća Mi­o­drag Ka­ra­džić na­gla­ša­va da je pro­blem za­ga­đe­nja vo­dnih to­ko­va ak­tu­e­lan vi­še de­ce­ni­ja, te da uz ne­pra­vil­no tre­ti­ra­nje ot­pa­da pre­sta­vlja naj­ve­ći pro­blem ko­ji op­te­re­ću­je ži­vot­nu sre­di­nu.
- Ne­pra­vil­no upra­vlja­nje ot­pa­dom je i je­dan od osnovnih uzroč­ni­ka lo­šeg sta­nja nik­šić­kih vo­do­to­ka. U pe­ri­o­du ka­da glo­bal­ne po­tre­be za vo­dom ra­stu kod nas je bri­ga o ovom re­su­r­su na veoma ni­skom ni­vou. Ta­kvo sta­nje je evi­dent­no već ne­ko­li­ke de­ce­ni­ja, a pro­jek­ti ko­ji bi do­pri­ni­je­li zna­čaj­noj pro­mje­ni sta­nja još uvi­jek ni­je­su re­a­li­zo­va­ni. Tri osnov­na uzroč­ni­ka ta­kvog sta­nja su in­du­strij­ske ot­pad­ne vo­de, grad­ske ka­na­li­za­ci­o­ne vo­de i čvr­sti ot­pad ko­ji se od­la­že u riječ­na ko­ri­ta od stra­ne ne­sa­vje­snih gra­đa­na. Da je po­treb­no mi­je­nja­ti na­vi­ke go­vo­re i po­da­ci da se u riječ­nim ko­ri­ti­ma mo­gu na­ći raz­ne vr­ste ot­pa­da a če­sto i ži­vo­tinj­skog po­ri­je­kla ili ot­pad ko­ji se kla­si­fi­ku­je kao opa­san. Za­ga­đe­nje nik­šić­kih vo­do­to­ka je i ši­ri pro­blem jer po­sle­di­ce za­ga­đe­nja se mo­gu osje­ti­ti i u ši­rem di­je­lu sliv­nog pod­ruč­ja - ka­že Ka­ra­džić, na­gla­siv­ši da se na­da da će na­kon tri de­ce­ni­je grad­ski ko­lek­tor ko­nač­no po­če­ti sa ra­dom, či­me će bi­ti ri­je­šen je­dan ve­li­ki pro­blem.L.N.- B. B.

Ne­ko tre­ba da od­go­va­ra za be­to­ni­ra­nje riječ­nih ko­ri­ta
- Ono što je bio iz­ra­žen trend u pret­hod­noj de­ce­ni­ji, a po če­mu je i na­ša lo­kal­na upra­va pre­po­zna­tlji­va, je­ste be­to­ni­ra­nje ri­ječ­nih ko­ri­ta či­me je traj­no uni­šten bi­o­di­ver­zi­tet. To je ra­đe­nom pod iz­go­vo­rom spre­ča­va­nja pro­ble­ma sa ot­pa­dom, što je za­i­sta ap­surd nad ap­sur­di­ma. Pod­sje­ti­će­mo na pri­mjer be­to­ni­ra­nja di­je­la ko­ri­ta ri­je­ke Bi­stri­ce, za ko­ju je od­go­vor­nost pre­u­ze­la lo­kal­na upra­va i što je ra­đe­no bez spro­ve­de­ne pro­cje­ne uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu či­me je pre­kr­šen i Za­kon o pro­cje­ni uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu, gdje je kao raz­log na­ve­de­no to što će se ta­ko lak­še či­sti­ti ko­ri­to od ot­pa­da. Vi­še ni­ko i ni­šta ne mo­že po­pra­vi­ti šte­tu na­sta­lu be­to­ni­ra­njem ko­ri­ta ri­je­ke Bi­stri­ce i de­va­sti­ra­nja ko­ri­ta ri­je­ke Gra­ča­ni­ce. Što je naj­go­re, ni­ko ni­je od­go­va­rao za to, a iskre­no mi­slim da ni­ka­da i ne­će, jer za­hva­lju­ju­ći par­tij­skim i lič­nim ve­za­ma a ne pro­fe­si­o­nal­nim re­fe­ren­ca­ma tu de­ce­ni­ja­ma gra­vi­ti­ra­ju isti lju­di. Svo­jim ba­ha­tim po­na­ša­njem pre­ma svim upo­zo­re­nji­ma i su­ge­sti­ja­ma ko­je su do­la­zi­le sa adre­sa onih ko­ji su pre­po­zna­li če­mu vo­di žmu­re­nje pred sve ve­ćim pro­ble­mi­ma, po­je­din­ci su za­slu­ži­li da sno­se od­go­vor­nost. Tu je Kri­vič­ni za­kon Cr­ne Go­re ve­o­ma ja­san, na­ro­či­to jer je šte­ta uzro­ko­va­na lo­šim upra­vlja­njem ogrom­na i u eko­lo­škom i u eko­nom­skom kon­tek­stu- na­gla­ša­va Pe­ro­vić.