Po­la­ri­za­ci­ja i par­tij­sko kon­tro­li­sa­nje dr­ža­ve u Cr­noj Go­ri zna­čaj­no uka­zu­ju na „ma­ke­don­ski sce­na­rio”, oci­je­nio je eks­pert za Bal­kan i pro­fe­sor Uni­ver­zi­te­ta u Gra­cu Flo­ri­jan Bi­ber. On je u in­ter­vjuu za „Dan” ka­zao da je pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić me­đu bal­kan­skim li­de­ri­ma ko­ji mno­go go­vo­re o re­for­ma­ma i EU, a u isto vri­je­me ko­ri­ste svo­je lič­ne mre­že i par­tij­ske struk­tu­re da pre­u­zme kon­tro­lu nad dr­ža­vom.
– Ne­gdje EU za­mje­nju­je sa­dr­žaj re­for­mi za teh­nič­ke de­ta­lje. Ona za­ne­ma­ru­je pro­blem ne­for­mal­nih i kli­jen­te­li­stič­kih mre­ža i če­sto gle­da sa­mo na for­mal­ne in­sti­tu­ci­je – uka­zao je Bi­ber.
Pre­ma va­šem mi­šlje­nju, ko­ji su raz­lo­zi što je Mi­lo Đu­ka­no­vić od­lu­čio po­no­vo da na­pu­sti funk­ci­ju pre­mi­je­ra? Mo­že­mo li usko­ro vi­dje­ti ne­što slič­no slu­ča­ju „Sa­na­der” u Cr­noj Go­ri?
– Ostav­ka Mi­la Đu­ka­no­vi­ća iz­gle­da kao tak­tič­ki po­tez. Po­sle sve­ga, to ni­je pr­vi put. Ma­lo je vje­ro­vat­no da ovo uka­zu­je na pre­kid u struk­tu­ra­ma vla­sti, već izgledala kao na­čin da se one oču­va­ju. Bio bih iz­ne­na­đen uko­li­ko bi to do­ve­lo do efek­ta „Sa­na­der”. Umje­sto to­ga, pi­ta­nje je da li on mo­že da do­mi­ni­ra vla­da­ju­ćom stran­kom iza sce­ne.
U Hr­vat­skoj, HDZ i dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je bi­le su do­volj­no ne­za­vi­sne od Sa­na­de­ra i mo­gle su da ga is­tra­žu­ju. Sum­njam da je to slu­čaj u Cr­noj Go­ri.
Šta mi­sli­te o si­tu­a­ci­ji u Cr­noj Go­ri na­kon okon­ča­nja iz­bo­ra?
– Te­ško je od­go­vo­ri­ti, ali u su­šti­ni vje­ru­jem da je si­tu­a­ci­ja za­pa­la u svo­je­vr­sni ćor­so­kak, gdje vla­da­ju­ća par­ti­ja do­mi­ni­ra, ali je na li­mi­tu. Po­la­ri­za­ci­ja i par­tij­sko kon­tro­li­sa­nje dr­ža­ve zna­čaj­no uka­zu­ju na „ma­ke­don­ski sce­na­rio”.
Pi­ta­nje je ko­li­ko će opo­zi­ci­ja bi­ti uje­di­nje­na i ko­li­ko će bi­ti u sta­nju da na­pra­vi kre­di­bi­lan za­htjev pre­ma sta­nov­ni­štvu i pre­ma EU. U pro­šlo­sti su opo­zi­ci­ju pod­ri­va­le po­dje­le i ne­ke nje­ne vr­lo pro­ble­ma­tič­ne po­zi­ci­je.
Da li je Mi­lo Đu­ka­no­vić po­sve­ćen re­for­ma­ma ko­je bi mo­gle do­ve­sti Cr­nu Go­ru do član­stva u EU?
– Sum­njam, jer bi to zna­či­lo pot­pu­no ne­za­vi­sno sud­stvo i ne­za­vi­sne in­sti­tu­ci­je. On je me­đu bal­kan­skim li­de­ri­ma ko­ji mno­go go­vo­re o re­for­ma­ma i EU, a u isto vri­je­me ko­ri­ste svo­je lič­ne mre­že i par­tij­ske struk­tu­re da pre­u­zme kon­tro­lu nad dr­ža­vom, što te­ško da je kom­pa­ti­bil­no sa EU.
Va­žno je ima­ti na umu da su mno­ge čla­ni­ce sve vi­še skep­tič­ne pre­ma pro­ši­re­nju EU (po­ne­kad i ne­pra­ved­no). Sa auto­ri­tar­nim ten­den­ci­ja­ma u Ma­đar­skoj i Polj­skoj, to će uči­ni­ti mno­ge čla­ni­ce još vi­še skep­tič­nim pre­ma pro­ši­re­nju na Bal­ka­nu.
Da li mi­sli­te da EU či­ni do­volj­no da po­mog­ne re­for­me u Cr­noj Go­ri ta­ko da ze­mlja mo­že usko­ro da se pri­dru­ži tom blo­ku?
– Evrop­ska uni­ja ima tri pro­ble­ma. Pr­vi je struk­tur­ni – to mo­že da po­mog­ne u re­for­ma­ma ka­da ih vla­da že­li, ali ni­je ve­o­ma uspje­šno ka­da je opre­dje­lje­nje vla­de uglav­nom re­to­rič­ko. To je pro­blem u Cr­noj Go­ri, ali i u ve­ći­ni dru­gih ze­ma­lja za­pad­nog Bal­ka­na. Dru­gi pro­blem je si­tu­a­ci­o­ni, to je pre­o­ku­pa­ci­ja dru­gim ozbilj­ni­jim kri­za­ma, po­seb­no u ve­zi sa Breg­zi­tom, mi­gra­ci­jama i eurom, kao i ra­stom euro­skep­tič­nih po­pu­li­sta u Evrop­skoj uni­ji, ta­ko da je po­sve­će­nost pro­ši­re­nju sla­ba u ovom tre­nut­ku.
Tre­ći pro­blem je teh­nič­ki. Ne­gdje EU za­mje­nju­je sa­dr­žaj re­for­mi za teh­nič­ke de­ta­lje. Ona za­ne­ma­ru­je pro­blem ne­for­mal­nih i kli­jen­te­li­stič­kih mre­ža i če­sto gle­da sa­mo na for­mal­ne in­sti­tu­ci­je.
M.VE­ŠO­VIĆ


Po­tre­ban me­đu­na­rod­ni pri­ti­sak

Vje­ru­je­te li da će bi­ti ne­za­vi­sne is­tra­ge o na­vod­nom po­ku­ša­ju dr­žav­nog uda­ra, uz me­đu­na­rod­nu po­moć, što je za­tra­ži­la opo­zi­ci­ja?
– Bi­će po­tre­ban zna­ča­jan me­đu­na­rod­ni pri­ti­sak, po­seb­no od stra­ne EU i SAD, ka­ko bi se osi­gu­ra­lo da vi­di­mo ta­kav iz­vje­štaj. Kon­kret­no, ko god na se­be to pre­u­zme, sno­sio bi ve­li­ke tro­ško­ve.
Čak ni u Ma­ke­do­ni­ji, gdje smo vi­dje­li „ku­ma­nov­ski in­ci­dent”, ko­ji je bio jed­na­ko sum­njiv i gdje po­sto­ji vi­še me­đu­na­rod­nih ak­te­ra ko­ji po­sre­du­ju u rje­ša­va­nju ve­ćeg su­ko­ba zbog vla­di­nih zlo­u­po­tre­ba, ni­je bi­lo ne­za­vi­sne is­tra­ge.