PI­ŠE: Pro­to­je­rej-sta­vro­for dr Ve­li­bor Džo­mić


In­te­re­sant­no je da Si­mo­no­vić ni­je uspio da na­đe ni­ko­ga iz brat­stva Pu­ri­ća da svje­do­či o ulo­zi Lju­bi­ce Pu­rić u ubi­stvu nje­nog bra­ta. Ne­ma ni­jed­nog od dvo­ji­ce sve­šte­ni­ka Pu­ri­ća, ko­ji su na­ši sa­vre­me­ni­ci. Ne­ma u Si­mo­no­vi­će­vom felj­to­nu ni­kog ni od sta­rih, ide­o­lo­ški neo­p­te­re­će­nih mje­šta­na iz Ra­di­je­vi­ća, oda­kle po­ti­ču Pu­ri­ći, ili, pak, iz okol­nih se­la i za­se­la­ka – Dr­ma­no­vi­ća, Ak­ma­či­ća, Ko­ma­ra­na, Vi­lo­va i Am­zi­ća. Ne­ma ni­jed­nog kre­di­bil­nog svje­do­ka iz No­ve Va­ro­ši. Umje­sto njih, Si­mo­no­vić nam nu­di ostar­je­le sa­bor­ce Lju­bi­ce Pu­rić, ko­ji su uče­stvo­va­li u tim zlo­či­ni­ma nad sop­stve­nim na­ro­dom i ko­ji ne sa­mo da ni­su pla­ti­li ci­je­nu zbog to­ga ne­go se ni­su ni po­ka­ja­li! Da­nas nam Si­mo­no­vić kao „po­u­zda­ne svje­do­ke” nu­di uče­sni­ke iz kr­va­vog bra­to­u­bi­lač­kog ko­la. E, mno­go je, pa ako je i od Bu­da Si­mo­no­vi­ća! I sa­mo je, po Si­mo­no­vi­ću, ko­mu­ni­sta Di­ko Pe­ja­to­vić „po­u­zda­ni hro­ni­čar zla­tar­skog kra­ja”, a svi osta­li su ne­po­u­zda­ni! Afe­rim, Si­mo­no­vi­ću!
Isti­ni za vo­lju, Si­mo­no­vić je po­nu­dio i za­pis iz „Plje­valj­skog vje­sni­ka”, ko­ji je ure­đi­vao ču­ve­ni pi­sac Gri­go­ri­je Bo­žo­vić. In­te­re­sant­no je da je ta mon­stru­o­zna vi­jest o ulo­zi Lju­bi­ce Pu­rić pri­li­kom ubi­stva nje­nog bra­ta od­jek­nu­la ši­rom oku­pi­ra­ne Sr­bi­je od No­ve Va­ro­ši do Be­o­gra­da, ali i u Cr­noj Go­ri, u Plje­vlji­ma. Po­sli­je ra­ta, ta stra­šna pri­ča je sti­gla i do Ame­ri­ke. Sve to u svom ide­o­lo­škom slje­pi­lu i ostra­šće­no­sti ne vi­di Bu­do Si­mo­no­vić. Za nje­ga je, u ta­kvom sta­nju, sve to dio „pro­pa­gan­de pro­tiv par­ti­za­na”! Si­gur­no je da su ti zlo­či­ni ko­mu­ni­sta ko­ri­šće­ni u rat­no vri­je­me i u svr­hu pro­pa­gan­de, ali je od bi­lo ko­je pro­pa­gan­de bit­ni­ja isti­na ko­ja ka­že da su par­ti­za­ni po­bi­li te i ne sa­mo te srp­ske žr­tve!
Ne­ma ni­čeg neo­bič­nog u to­me što je dru­ga stra­na u toj ne­sre­ći te zlo­či­ne ko­mu­ni­sta ko­ri­sti­la i u pro­pa­gand­ne svr­he. Isto su ra­di­li i Si­mo­no­vi­će­vi ko­mu­ni­sti, ali to, po Si­mo­no­vi­ću, ni­je bi­la pro­pa­gan­da!
Ina­če, i ve­li­ki pi­sac i pri­po­vje­dač Gri­go­ri­je Bo­žo­vić ko­ji je, ka­ko se vi­di, me­đu pr­vi­ma u to­ku ra­ta ob­ja­vio pri­ču o ulo­zi Lju­bi­ce Pu­rić, ubi­jen je od ko­mu­ni­sta 1945. go­di­ne. A ri­ječ je o na­ci­o­nal­nom čo­vje­ku, uče­sni­ku Bal­kan­skih ra­to­va, na­ci­o­nal­nom rad­ni­ku, ne­gda­šnjem pro­fe­so­ru Pri­zren­ske bo­go­slo­vi­je, auto­ru iz­u­zet­nih za­pi­sa či­ja je po­sled­nja knji­ga za ži­vo­ta ob­ja­vlje­na 1940. go­di­ne u iz­da­nju Srp­ske knji­žev­ne za­dru­ge. Po­seb­no pa­da u oči da Si­mo­no­vić i Pe­ja­to­vić ju­ri­ša­ju na Gri­go­ri­ja Bo­žo­vi­ća upra­vo u ove da­ne ka­da je „Za­vod za udž­be­ni­ke i na­stav­na sred­stva Re­pu­bli­ke Sr­bi­je” štam­pao nje­go­va sa­bra­na dje­la na 2.600 stra­ni­ca i za to dje­lo do­bio na­gra­du ne­dav­no za­vr­še­nog 61. Be­o­grad­skog saj­ma knji­ga za iz­da­vač­ki po­du­hvat go­di­ne. Ni Bo­žo­vi­ću se, po Si­mo­no­vi­ću, a za­hva­lju­ju­ći Di­ku Pe­ja­to­vi­ću, ne mo­že vje­ro­va­ti, jer ni­je bio ko­mu­ni­sta!
Iako je po­zna­to da spa­dam me­đu jav­ne kri­ti­ča­re Di­mi­tri­ja Ljo­ti­ća i u jed­nom di­je­lu ge­ne­ra­la Mi­la­na Ne­di­ća, mo­ram ov­dje da na­ve­dem da je pri­ča o Lju­bi­ci Pu­rić za­vri­je­di­la pa­žnju i Di­mi­tri­ja Ljo­ti­ća, ko­ji je u jed­nom od svo­jih tek­sto­va, štam­pa­nih za vri­je­me oku­pa­ci­je, a pre­štam­pa­nih po­sli­je nje­go­ve smr­ti u emi­gra­ci­ji, na­veo pri­mjer pri­pad­ni­ce Ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je u No­voj Va­ro­ši ko­ja je ubi­la bra­ta i igra­la ko­lo oko nje­ga. Da­kle, ni­je Ve­li­bor Džo­mić iz­mi­slio zlo­čin Lju­bi­ce Pu­rić nad ro­đe­nim bra­tom Va­si­li­jem, ka­ko po­ku­ša­va da pod­met­ne Bu­do Si­mo­no­vić na isti na­čin kao što je ne­dav­no, kao i sa­da, zlo­u­po­tre­bio „Dan” pa sa­ve­znič­ke ofi­ci­re uz Dra­žu Mi­haj­lo­vi­ća pot­pi­sao kao Njem­ce, usta­še i pri­pad­ni­ke mu­sli­man­ske SS Han­džar di­vi­zi­je!!! Imam u svo­joj bi­bli­o­te­ci u Sr­bi­ji i to iz­da­nje, ali ga u mo­men­tu pi­sa­nja ovog re­a­go­va­nja ne­mam pri ru­ci.
Da je Si­mo­no­vić htio na­šao bi, osim na­ve­de­nih, i dru­ge iz­vo­re ko­ji ni­su u sa­gla­sno­sti sa ko­mu­ni­sti­ma Di­kom Pe­ja­to­vi­ćem, Mi­lom Đor­đić i osta­lim par­ti­za­ni­ma ko­ji­ma bez­re­zer­vno vje­ru­je. Na pri­mjer, u „Slo­bo­di”, li­stu Srp­ske na­rod­ne od­bra­ne iz Či­ka­ga, ko­ju je osno­vao Mi­ha­i­lo Pu­pin u svo­je vri­je­me, u bro­je­vi­ma od 2. apri­la i 1. ma­ja 1959. go­di­ne ob­ja­vljen je tekst pod na­slo­vom „So­ci­jal­ni sa­stav ko­mu­ni­stič­ke vla­da­ju­će kli­ke – ko je naj­vi­še do­pri­neo bolj­še­vi­zi­ra­nju Ju­go­sla­vi­je i ko njo­me da­nas vla­da”.
U tom tek­stu je za Lju­bi­cu Pu­rić ob­ja­vlje­no sle­de­će: „Pu­rić Lju­bi­ca, član Sa­ve­za ko­mu­ni­sta od 1941. go­di­ne, is­tak­nu­ti funk­ci­o­ner u Cr­ve­nom kr­stu i žen­skim ko­mu­ni­stič­kim or­ga­ni­za­ci­ja­ma, ro­dom je iz No­ve Va­ro­ši, kćer­ka pro­te Ili­je Pu­ri­ća, ču­ve­na po to­me što je kao član par­ti­zan­skog pre­kog su­da osu­di­la na smrt svog ro­đe­nog bra­ta Va­si­li­ja, čet­nič­kog ofi­ci­ra”.
NA­STA­VI­ĆE SE