Ki­ne­ska fir­ma CRBC ko­ja gra­di auto­put Bar–Bo­lja­re na di­o­ni­ci kod Ma­te­še­va, tač­ni­je na lo­ka­li­te­tu Ja­bu­ka, gdje se na­la­zi i rad­nič­ki kamp, pre­ma tvrd­nja­ma mje­šta­na, ugro­ža­va ri­je­ku Ta­ru na vi­še na­či­na.
Na Ma­te­še­vu pre­ma Li­je­voj Ri­je­ci na­la­zi se fa­bri­ka be­to­na za po­tre­be iz­grad­nje auto­pu­ta, iz ko­je se ot­pad­ni ma­te­ri­jal is­pu­šta u ri­je­ku Ta­ru. Ta­ko­đe, mje­šta­ni tvr­de da se za po­tre­be auto­pu­ta Ta­ra pre­ko­pa­va, mi­je­nja joj se tok i ti­me se na­ru­ša­va kom­ple­tan eko­si­stem, uz tvrd­nje da je već du­že vri­je­me ri­je­ka za­mu­će­na.
– Iako je Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de po­čet­kom ove go­di­ne za­bra­ni­lo eks­plo­a­ta­ci­ju pi­je­ska i šljun­ka iz Ta­re, CRBC ula­zi u ri­je­ku ma­ši­na­ma i va­di šlju­nak i pi­je­sak – tvr­de mje­šta­ni uz na­gla­sak da se po­red kam­pa na­la­ze kon­tej­ne­ri ko­ji na se­bi ima­ju ozna­ke za opa­san ma­te­ri­jal, od­no­sno, ka­ko ka­žu, „mr­tvač­ke gla­ve“, pa se pi­ta­ju šta je to i o če­mu se ra­di. Ta­ko­đe, tvr­de i da se od is­pu­šta­nja ot­pa­da iz fa­bri­ke be­to­na di­rekt­no u ri­je­ku na­ta­lo­žio ka­me­nac na ka­me­nju u ri­je­ci. Na­po­mi­nju da je pro­blem mno­go ve­ći ne­go što se mo­že opi­sa­ti jer su „mulj i ka­me­nac“ pri­mi­je­će­ni i ki­lo­me­tri­ma niz­vod­no, tj. i na „va­lu“ na Bre­zi, u sa­mom Ko­la­ši­nu.
Iz kom­pa­ni­je CRBC ni­je­su de­man­to­va­li da su mi­je­nja­li tok ri­je­ke, ali su ob­ja­sni­li ka­ko i zbog če­ga. Na­i­me, sa­op­šti­li su da im je Upra­va za vo­de iz­da­la rje­še­nje o utvr­đi­va­nju vod­nih uslo­va, ko­jim su pro­pi­sa­ni uslo­vi za iz­ra­du pro­jekt­ne do­ku­men­ta­ci­je za re­gu­la­ci­ju ri­je­ke Ta­re na po­te­zu Uvač–Ma­te­še­vo.
– Re­gu­la­ci­o­nim mje­ra­ma po­treb­no je, iz­me­đu osta­log, obez­bi­je­di­ti sta­bil­nost obal­nih ko­si­na i spri­je­či­ti da­lje me­an­dri­ra­nje vo­do­to­ka ko­je iza­zi­va štet­ne efek­te na pri­o­bal­nim pod­ruč­ji­ma, omo­gu­ći­ti ne­sme­tan pro­tok pri­to­ka ri­je­ke Ta­re. Po­seb­no je apo­stro­fi­ra­na upo­tre­ba ma­te­ri­ja­la iz is­ko­pa sa di­o­ni­ce auto­pu­ta Smo­ko­vac–Uvač–Ma­te­še­vo za for­mi­ra­nje re­gu­li­sa­nog ko­ri­ta, po­di­za­nje ko­ta oba­la i su­ža­va­nje ko­ri­ta na dje­lo­vi­ma gdje je Ta­ra for­mi­ra­la ši­ro­ku do­li­nu, pri­tom iza­zi­va­ju­ći znat­ne šte­te i pri sred­njim vo­do­sta­ji­ma – na­ve­de­no je u od­go­vo­ru pi-ar slu­žbe CRBC-a.
Na­vo­de da pla­ni­ra­na re­gu­la­ci­ja mo­ra obez­bi­je­di­ti uslo­ve za odr­ža­va­nje pri­rod­nog re­ži­ma po­vr­šin­skih i pod­zem­nih vo­da i spre­ča­va­nje nji­ho­vog za­ga­đe­nja. Iz te kom­pa­ni­je su, ta­ko­đe, na­gla­si­li da se iz­va­đe­ni pi­je­sak ne ko­ri­sti kao gra­đe­vin­ski ma­te­ri­jal jer ne is­pu­nja­va uslo­ve stan­dar­da, već se is­klju­či­vo, tvr­de oni, ko­ri­sti za grad­nju na­si­pa i pod­gra­da, a sve ak­tiv­no­sti iz­vo­de se, ka­ko tvr­de, u skla­du sa cr­no­gor­skim za­ko­ni­ma i do­bi­je­nim do­zvo­la­ma.
Po pi­ta­nju fa­bri­ke za pra­vlje­nje be­to­na iz CRBC-a su po­tvr­di­li da po­sto­ji ta­kva fa­bri­ka, ali je ona u vla­sni­štvu Mon­te­ne­gro pe­tro­la ko­ji je po­di­zvo­đač ra­do­va.
– CRBC ne­ma svo­ju fa­bri­ku be­to­na na kam­pu Ja­bu­ka. Be­to­nom se snab­di­je­va­mo od na­šeg po­di­zvo­đa­ča, kom­pa­ni­je Mon­te­ne­gro pe­trol, ko­ja po­sje­du­je fa­bri­ku za iz­ra­du be­to­na. Sva­ka fa­bri­ka be­to­na za po­tre­be iz­grad­nje auto­pu­ta ra­di na osno­vu do­bi­je­nog ela­bo­ra­ta pro­cje­ne uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu – sa­op­šte­no je iz CRBC, uz po­ja­šnje­nje da su u po­gle­du eko­lo­ških stan­dar­da u oba­ve­zi da po­štu­ju eko­lo­ške pro­pi­se Cr­ne Go­re, ali i va­že­će me­đu­na­rod­ne stan­dar­de.
– Uko­li­ko bi­lo ko­je od na­ših gra­di­li­šta ne is­pu­nja­va pro­pi­sa­ne stan­dar­de u po­gle­du od­la­ga­nja ot­pa­da, us­po­sta­vljen je stro­gi si­stem ka­žnja­va­nja – sa­op­šte­no je iz ki­ne­ske fir­me.
Ka­da su u pi­ta­nju kon­tej­ne­ri sa, ka­ko mje­šta­ni tvr­de, mr­tvač­kim gla­va­ma na nji­ma, iz CRBC-a po­ru­ču­ju da mje­šta­ni ne tre­ba da stra­hu­ju jer oni ra­de sve po pro­pi­si­ma i stro­go po­štu­ju eko­lo­ške stan­dar­de.
– Kon­tej­ne­ri sa po­seb­nim ozna­ka­ma na­ša su oba­ve­za u smi­slu pu­nog is­pu­nja­va­nja eko­lo­ških stan­dar­da. Na gra­di­li­štu ima­mo kon­tej­ne­re u ko­jim se od­la­že sle­de­ći ot­pad: ba­te­ri­je, ot­pad­no ulje, fil­te­ri za ulje, od­no­sno ot­pad ko­ji se kla­si­fi­ku­je kao opa­sni i neo­p­hod­no je da bu­de ozna­čen. Kom­ple­tan ot­pad ko­ji se ozna­ča­va kao opa­sni mo­ra da bu­de tre­ti­ran na pra­vi­lan na­čin, zbog če­ga smo an­ga­žo­va­li pro­fe­si­o­nal­nu kom­pa­ni­ju ko­ja se ba­vi pra­vil­nim tret­ma­nom ove vr­ste ot­pa­da. Da­kle, jav­nost ne tre­ba da stra­hu­je da se opa­sni ma­te­ri­ja­li ugra­đu­ju u auto­put, ni­ti da po­sto­ji ot­pad ko­ji ugro­ža­va zdra­vlje lju­di ili šte­ti oko­li­ni. Svi ot­pad­ni ma­te­ri­ja­li skla­di­šte se na za to pro­pi­sa­ne lo­ka­ci­je i na pro­pi­san na­čin – is­ti­ču iz te fir­me uz na­po­me­nu da kad je ži­vot­na sre­di­na u pi­ta­nju, oni ne do­zvo­lja­va­ju kom­pr­o­mi­se.
Tvr­de da na po­što­va­nje eko­lo­ških stan­dar­da obra­ća­ju po­seb­nu pa­žnju, te da to isto či­ne i nad­le­žne in­spek­ci­je i nad­zor­ni or­gan na pro­jek­tu, ko­ji pred­sta­vlja dr­ža­vu.
Sa dru­ge stra­ne, iz ko­la­šin­skog FFK „Ma­ni­ro“, ko­ji ga­zdu­je ko­la­šin­skim vo­da­ma po­tvr­đe­no je da je pri­li­kom pra­vlje­nja pe­tlje za auto­put pro­mi­je­njen tok Ta­re, te da je ri­je­ka već ne­ko vri­je­me za­mu­će­na.
– Ima­li smo do­sta pro­ble­ma sa tim jer je Ta­ra bi­la mut­na ne­ko­li­ko mje­se­ci, ve­li­ke ko­li­či­ne ri­be su na­stra­da­le i to je pri­ja­vlje­no svim in­spek­ci­ja­ma u dr­ža­vi. Ko­li­ko je me­ni po­zna­to iz­vo­đa­či ra­do­va mi­je­nja­ju tok ri­je­ke, ali za to ima­ju do­zvo­le. Pre­ma, za sa­da ne­zva­nič­nim in­fo­ma­ci­ja­ma, a na osno­vu ura­đe­nih is­tra­ži­va­nja, oko 50 po­sto ri­be je na­stra­da­lo u od­no­su na pro­šlu go­di­nu. Pri­ja­vi­li smo to na sve adre­se, a i fo­to do­ku­men­ta­ci­ja je po­sla­ta in­spek­ci­ja­ma – ka­zao je pred­sjed­nik tog dru­štva Mi­le La­za­re­vić.
On je pod­sje­tio da je taj klub pro­šle go­di­ne zbog na­no­še­nja šte­te Ta­ri tu­žio Di­rek­ci­ju jav­nih ra­do­va i fa­bri­ku be­to­na Mon­te­ne­gro pe­trol. Na­ja­vio je da je sle­de­ći ko­rak da se an­ga­žu­ju nad­le­žne isnsti­tu­ci­je ka­ko bi se iz­vr­ši­la bi­o­he­mij­ska ana­li­za vo­de. J.Š.


Is­pi­ta­ti sve na­vo­de

I u NVO Grin ho­um sma­tra­ju da Upra­va za in­spek­cij­ske po­slo­ve tre­ba hit­no da re­a­gu­je i is­pi­ta sve na­vo­de.
– In­for­mi­sa­ni smo od stra­ne Upra­ve za vo­de da je kom­pa­ni­ja CRBC kra­jem pro­šle go­di­ne do­bi­la do­zvo­lu za re­gu­la­ci­ju to­ka krat­ke di­o­ni­ce ri­je­ke Ta­re. Sma­tra­mo da Upra­va za in­spek­cij­ske po­slo­ve mo­ra hit­no pred­u­ze­ti sve neo­p­hod­ne mje­re in­spek­cij­skog nad­zo­ra u ci­lju iden­ti­fi­ko­va­nja svih onih ra­do­va ko­ji su van do­bi­je­ne do­zvo­le, a sve u ci­lju za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne i spre­ča­va­nja da­lje de­va­sta­ci­je ove ri­je­ke, ko­ja je od ve­li­ke va­žno­sti sa aspek­ta eko­si­stem­ske, so­ci­jal­ne i pej­za­žne vri­jed­no­sti – ka­zao je Mi­li­ja Ča­bar­ka­pa iz NVO Grin ho­um is­ti­ču­ći da se ne smi­je do­zvo­li­ti de­va­sta­ci­ja „su­ze Evro­pe“.