Od­red­be Za­ko­na o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je, ko­je su pro­pi­si­va­le pri­vi­le­go­va­ne pen­zi­je za pred­sjed­ni­ke dr­ža­ve, vla­da i skup­šti­na, osim što su su­prot­ne prin­ci­pi­ma iz Usta­va, ne­u­sa­gla­še­ne su i s ci­lje­vi­ma Kon­ven­ci­je Uje­di­nje­nih na­ci­ja pro­tiv ko­rup­ci­je, oci­je­nio je Ustav­ni sud. U od­lu­ci o uki­da­nju ovih od­re­da­ba na­vo­di se da je pre­ma Kon­ven­ci­ji UN dr­ža­va ugo­vor­ni­ca du­žna da una­pri­je­di i oja­ča mje­re za efi­ka­sni­je i uspje­šni­je spre­ča­va­nje i bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je, una­pri­je­di in­te­gri­tet, od­go­vor­nost i pra­vil­no upra­vlja­nje jav­nim po­slo­vi­ma i jav­nom imo­vi­nom, a ne da za­ko­nom ko­ji je si­stem­ski u obla­sti ko­rup­ci­je utvr­đu­je pri­vi­le­go­va­ne uslo­ve za ostva­ri­va­nje pra­va na pen­zi­ju jav­nim funk­ci­o­ne­ri­ma i čla­no­vi­ma po­ro­di­ca jav­nih funk­ci­o­ne­ra ko­ji su umr­li pri­je stu­pa­nja na sna­gu ovog za­ko­na.
U pe­ri­o­du od 1992. do 2017. go­di­ne pred­sjed­ni­ci skup­šti­ne bi­li su sa­da po­koj­ni Ri­sto Vuk­če­vić iz DPS-a, Sve­to­zar Ma­ro­vić iz DPS-a, Ve­sna Pe­ro­vić iz Li­be­ral­nog sa­ve­za, Fi­lip Vu­ja­no­vić iz DPS-a, Ran­ko Kri­vo­ka­pić (SDP), Dar­ko Pa­jo­vić iz Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re i Ivan Bra­jo­vić iz So­ci­jal­de­mo­kra­ta.
Pred­sjed­ni­ci vla­de u ovom pe­ri­o­du bi­li su Mi­lo Đu­ka­no­vić, Fi­lip Vu­ja­no­vić, Igor Luk­šić, Du­ško Mar­ko­vić i sa­da po­koj­ni Želj­ko Štu­ra­no­vić. Pred­sjed­ni­ci dr­ža­ve bi­li su Mo­mir Bu­la­to­vić, Mi­lo Đu­ka­no­vić i Fi­lip Vu­ja­no­vić.
Ustav­ni sud je, ka­ko je „Dan” ra­ni­je pi­sao, kra­jem apri­la uki­nuo od­red­be čla­no­va 108, 110 i 111 Za­ko­na o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je, ko­ji­ma je pro­pi­sa­no da pra­vo na pen­zi­ju mi­mo svih uslo­va ima­ju pred­sjed­ni­ci dr­ža­ve, skup­šti­ne i vla­de, ko­ji su na tim funk­ci­ja­ma bi­li od 1992. go­di­ne, kao i čla­no­vi po­ro­di­ce jav­nog funk­ci­o­ne­ra ko­ji je umro pri­je stu­pa­nja na sna­gu tog za­ko­na, a ko­ji je na dan smr­ti is­pu­nio uslo­ve za sti­ca­nje pra­va na pen­zi­ju pro­pi­sa­nim tim pro­pi­som.
– Ospo­re­nim od­red­ba­ma čla­no­va 108, 110 i 111 za­ko­na, po na­la­že­nju Ustav­nog su­da, na­ru­še­ni su ustav­ni prin­ci­pi o op­štoj za­bra­ni dis­kri­mi­na­ci­je, po bi­lo kom osno­vu i jed­na­ko­sti pred za­ko­nom, bez ob­zi­ra na bi­lo ka­kvu po­seb­nost ili lič­no svoj­stvo, iz od­re­da­ba Usta­va i Evrop­ske kon­ven­ci­je za za­šti­tu ljud­skih pra­va i osnov­nih slo­bo­da i čla­na 1 Pro­to­ko­la broj 12 uz Evrop­sku kon­ven­ci­ju – na­vo­di se u od­lu­ci.
Su­di­je su pod­sje­ti­le da je Usta­vom za­bra­nje­na sva­ka ne­po­sred­na ili po­sred­na dis­kri­mi­na­ci­ja po bi­lo kom osno­vu. Uka­zu­ju da je dis­kri­mi­na­ci­ja sva­ko neo­prav­da­no, prav­no ili fak­tič­ko, ne­po­sred­no ili po­sred­no pra­vlje­nje raz­li­ke ili ne­jed­na­ko po­stu­pa­nje, od­no­sno pro­pu­šta­nje po­stu­pa­nja pre­ma jed­nom li­cu, od­no­sno gru­pi li­ca u od­no­su na dru­ga li­ca...
– Ne­spor­no je, pre­ma ocje­ni Ustav­nog su­da, da prav­ni po­lo­žaj dr­žav­nih funk­ci­o­ne­ra ima svo­je po­seb­no­sti ko­je pro­iz­i­la­ze iz Usta­va, pa re­gu­li­sa­nje nji­ho­vih pen­zi­ja na na­čin ko­ji je raz­li­čit od op­šteg si­ste­ma pen­zij­skog osi­gu­ra­nja mo­že bi­ti za­sno­van na nji­ho­vom po­seb­nom prav­nom po­lo­ža­ju, prav­noj pri­ro­di man­dat­nih po­li­tič­kih funk­ci­ja pro­i­za­šlih iz Usta­va, po­ve­ća­noj od­go­vor­no­sti u vr­še­nju tih funk­ci­ja, jav­no­sti ra­da, ogra­ni­če­no­sti man­da­ta, ne­spo­ji­vo­sti vr­še­nja dru­gih po­slo­va za vri­je­me tra­ja­nja man­da­ta, na­pu­šta­nju u tom raz­do­blju do­ta­da­šnjeg za­ni­ma­nja ili pro­fe­si­je, i dr. Me­đu­tim, po ocje­ni Ustav­nog su­da, te po­seb­no­sti mo­ra­ju bi­ti sra­zmjer­ne op­štim so­ci­jal­nim i eko­nom­skim pri­li­ka­ma dr­ža­ve, sa­gla­sno prin­ci­pi­ma dr­ža­ve so­ci­jal­ne prav­de za­sno­va­ne na vla­da­vi­ni pra­va – oci­je­ni­le su su­di­je Ustav­nog su­da.
U od­lu­ci su pod­sje­ti­li da osta­li jav­ni funk­ci­o­ne­ri, kao i svi dru­gi osi­gu­ra­ni­ci pra­vo na pen­zi­ju ostva­ru­ju po znat­no ne­po­volj­ni­jim uslo­vi­ma.
– Ospo­re­ni po­volj­ni­ji sta­tus jav­nih funk­ci­o­ne­ra u po­stup­ku ostva­ri­va­nja pra­va na pen­zi­ju, po ocje­ni Ustav­nog su­da, ni­je za­sno­van na objek­tiv­nom i ra­zum­nom oprav­da­nju, jer za­ko­nom ni­je utvr­đen le­gi­tim­ni cilj i ra­zu­man od­nos pro­por­ci­o­nal­no­sti iz­me­đu upo­tri­je­blje­nih sred­sta­va i ci­lja ko­ji se že­li po­sti­ći. Us­po­sta­vlje­na raz­li­ka iz­me­đu dru­gih jav­nih funk­ci­o­ne­ra, kao i osta­lih osi­gu­ra­ni­ka u po­stup­ku ostva­ri­va­nja pra­va na pen­zi­ju, po ocje­ni Ustav­nog su­da, ne­ma objek­tiv­no i ra­zum­no oprav­da­nje, jer se jav­nim funk­ci­o­ne­ri­ma kao i svim osta­lim jav­nim funk­ci­o­ne­ri­ma i dru­gim osi­gu­ra­ni­ci­ma, sa­gla­sno Za­ko­nu o do­pri­no­si­ma za oba­ve­zno so­ci­jal­no osi­gu­ra­nje, od za­ra­de, pod istim uslo­vi­ma od­bi­ja­ju sred­stva po osno­vu do­pri­no­sa za pen­zij­sko i in­va­lid­sko osi­gu­ra­nje. Ustav­ni sud je, sto­ga, oci­je­nio da ne po­sto­ji ni­je­dan do­pu­šte­ni ustav­no-prav­ni ili za­kon­ski – le­gi­tim­ni cilj ko­ji bi oprav­dao ospo­re­nu dis­kri­mi­na­ci­ju po osno­vu lič­nog svoj­stva, oba­vlja­nja jav­ne funk­ci­je pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve, pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne i pred­sjed­ni­ka Vla­de, u od­re­đe­nom pe­ri­o­du (pri­je i na­kon stu­pa­nja na sna­gu za­ko­na), od­no­sno zbog to­ga što su čla­no­vi po­ro­di­ce tih jav­nih funk­ci­o­ne­ra – sma­tra­ju su­di­je. A.O.


Na­ru­še­no na­če­lo je­din­stva

Ustav­ni sud je utvr­dio da je ospo­re­nim od­red­ba­ma na­ru­še­no i na­če­lo je­din­stva prav­nog po­ret­ka, ko­je pod­ra­zu­mi­je­va me­đu­sob­nu uskla­đe­nost svih prav­nih pro­pi­sa u Cr­noj Go­ri, po­ja­šnja­va­ju­ći da to na­čel­no is­klju­ču­je mo­guć­nost da se za­ko­nom, ko­jim je ure­đe­na jed­na oblast, ta oblast ure­đu­je i mi­je­nja dru­gim za­ko­nom.
– Ustav­ni sud je utvr­dio da je ospo­re­nom od­red­bom čla­na 110 za­ko­na po­vri­je­đen prin­cip za­bra­ne po­vrat­nog dej­stva pro­pi­sa. U kon­kret­nom slu­ča­ju, Ustav­ni sud je utvr­dio da ospo­re­na od­red­ba čla­na 110 Za­kon ima po­vrat­no dej­stvo, jer se nje­na pri­mje­na pro­te­že na vri­je­me pri­je stu­pa­nja na sna­gu za­ko­na tj. 24 go­di­ne una­zad, zbog če­ga ni­je u sa­gla­sno­sti s Usta­vom – na­vo­di se u od­lu­ci.