Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je (ASK), zbog za­ro­blje­no­sti ove in­sti­tu­ci­je, ne ko­ri­sti za­ko­nom pro­pi­sa­ne nad­le­žno­sti u di­je­lu kon­tro­le jer to ni­ka­ko ne ide u pri­log pred­stav­ni­ci­ma vla­sti, is­ta­kao je za „Dan” po­sla­nik De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re Bo­ris Bog­da­no­vić. On je re­kao da u De­mo­krat­skoj Cr­noj Go­ri sma­tra­ju da Za­kon o fi­nan­si­ra­nju po­li­tič­kih su­bje­ka­ta i iz­bor­nih kam­pa­nja u di­je­lu ko­ji se ti­če „Za­bra­na i ogra­ni­če­nja” ni­je pru­žio dje­lo­tvor­ne nor­me ko­je bi blo­ki­ra­le zlo­u­po­tre­be jav­nih re­sur­sa, kao jed­nom do­mi­nant­nom vi­du de­struk­ci­je uslo­va za fer iz­bo­re i rav­no­prav­no nad­me­ta­nje.
– Spe­ci­fič­nost u pri­mje­ni ovog za­ko­na sa­dr­ža­na je u či­nje­ni­ci da nad­zor nad nje­go­vim spro­vo­đe­njem, u okvi­ru tim za­ko­nom utvr­đe­nih nad­le­žno­sti u 2015. go­di­ni vr­ši Dr­žav­na iz­bor­na kom­i­si­ja (DIK), a od 1. ja­nu­a­ra 2016. go­di­ne Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je. ASK vr­ši kon­tro­lu fi­nan­si­ra­nja po­li­tič­kih su­bje­ka­ta i iz­bor­nih kam­pa­nja, vr­ši nad­zor nad pri­mje­nom ovog za­ko­na u okvi­ru utvr­đe­nih nad­le­žno­sti i oba­vlja niz zna­čaj­nih nad­le­žno­sti u pri­mje­ni za­ko­na. U me­đu­vre­me­nu, DIK je sa zna­čaj­nim za­ka­šnje­njem do­ni­je­la pod­za­kon­ske ak­te za spro­vo­đe­nje Za­ko­na o fi­nan­si­ra­nju po­li­tič­kih su­bje­ka­ta i iz­bor­nih kam­pa­nja – sa­op­štio je Bog­da­no­vić.
Po nje­go­vom su­du, ka­da su u pi­ta­nju oba­ve­ze utvr­đe­ne Za­ko­nom o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je iz­vr­šen je iz­bor čla­no­va Sa­vje­ta Agen­ci­je i iz­bor di­rek­to­ra agen­ci­je.
– Iz­bor di­rek­to­ra Agen­ci­je iza­zvao je oštre kri­ti­ke u jav­no­sti, jer je ri­ječ o pen­zi­o­ni­sa­nom, biv­šem vi­so­kom funk­ci­o­ne­ru po­li­ci­je, či­ji pret­hod­ni re­zul­ta­ti ra­da ne uli­va­ju po­vje­re­nje da bi funk­ci­ju di­rek­to­ra agen­ci­je mo­gao oba­vlja­ti na pro­fe­si­o­na­lan, stru­čan i ne­pri­stra­san na­čin. Da­kle, pro­mje­na ru­ko­vod­stva Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je je na­su­šna po­tre­ba Cr­ne Go­re, s ob­zi­rom na to da ak­tu­el­ni di­rek­tor (Sre­ten Ra­do­njić) ne uži­va po­vje­re­nje zbog bli­ske rod­bin­sko-pri­ja­telj­ske re­la­ci­je sa še­fom iz­vr­šne vla­sti (Du­ško Mar­ko­vić). Uz to, po­treb­no je pro­pi­sa­ti dvo­re­ćin­sku ve­ći­nu za iz­bor čel­ni­ka ove agen­ci­je – ka­že Bog­da­no­vić.
Ka­ko je na­veo, od efi­ka­sno­sti re­gu­li­sa­nja fi­nan­si­ra­nja po­li­tič­kih su­bje­ka­ta i iz­bor­nih kam­pa­nja u iz­u­zet­noj mje­ri za­vi­si bor­ba pro­tiv ko­rup­ci­je, kon­tro­la tro­še­nja bu­džet­skog nov­ca i eli­mi­ni­sa­nje ri­zi­ka da se po­li­tič­ka po­dr­ška pri­ba­vlja u za­vi­sno­sti od ras­po­lo­ži­ve ko­li­či­ne re­sur­sa.
Po­li­tič­ki ana­li­ti­čar Bo­ži­dar Čo­la­ko­vić ka­že da je oči­to da bi pr­vi ko­rak u tran­sfor­ma­ci­ji ASK u in­sti­tu­ci­ju ko­ja se za­i­sta ba­vi svo­jim po­slom, tre­ba­lo da bu­de ele­men­tar­no po­ka­zi­va­nje po­li­tič­ke vo­lje da do pro­mje­na u Agen­ci­ji za­i­sta i do­đe.
– Da bi do to­ga do­šlo (pod­sje­ti­mo da naj­ve­ća par­ti­ja ko­ja kon­sti­tu­i­še vlast i kon­tro­li­še sve to­ko­ve u dr­ža­vi sko­ro tri de­ce­ni­je, u po­sled­nje vri­je­me ula­zi u fa­zu kon­so­li­da­ci­je mo­ći, gu­še­ći bi­lo ka­kvo dru­ga­či­je mi­šlje­nje, pri­tom gru­bo kr­še­ći pra­vi­la i za­kon­ske pro­pi­se) ni­je do­volj­no sa­mo uka­zi­va­ti na pro­pu­ste i ne­u­jed­na­če­ne kri­te­ri­ju­me u ra­du Agen­ci­je, već ima­ti do­volj­no sna­žnu pre­go­va­rač­ku po­zi­ci­ju u pro­ce­su pre­go­vo­ra o re­for­mi iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva, ko­jom bi tre­ba­lo da bu­de ob­u­hva­će­na i ulo­ga ASK – ka­zao je Čo­la­ko­vić.
On sma­tra da je sa­svim dru­go pi­ta­nje da li su opo­zi­ci­o­ne par­ti­je, pod­no­si­o­ci Pla­na iz­bor­nih re­fo­r­mi u pr­vom re­du, u ta­kvoj pre­go­va­rač­koj po­zi­ci­ji.
– Da bi se de­sio iole kva­li­te­tan is­ko­rak u stva­ra­nju ade­kvat­nog iz­bor­nog am­bi­jen­ta i uop­šte u ra­du ASK, neo­p­hod­na je po­li­tič­ka vo­lja ko­ja ne­će sta­ti­stič­kim po­da­ci­ma po­ku­ša­va­ti da za­ma­gli su­šti­nu pro­ble­ma, a sve osta­lo – neo­p­hod­nost ka­drov­skih pro­mje­na, sna­že­nje ka­pa­ci­te­ta in­sti­tu­ci­je i, even­tu­al­no, iz­mje­ne za­ko­na ko­ji­ma bi se in­ge­ren­ci­je pro­ši­ri­le (u smi­slu su­ža­va­nja pro­sto­ra funk­ci­o­ne­ri­ma da, re­ci­mo, od nji­ho­ve vo­lje za­vi­si da li će Agen­ci­ja ima­ti pri­stup nji­ho­vim ban­kov­nim ra­ču­ni­ma) bi­le bi lo­gič­ne po­sle­di­ce pro­mje­ne sta­va naj­ve­će par­ti­je – ocje­nju­je Čo­la­ko­vić.M.V.


Ozbilj­ne kri­ti­ke

Kon­sul­tant za me­đu­na­rod­ne od­no­se Mar­ko Be­go­vić na­gla­ša­va da ne­do­sta­tak kre­di­bi­li­te­ta i spo­sob­no­sti Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je da se uhva­ti u ko­štac sa si­stem­skom ko­rup­ci­jom pred­sta­vlja po­se­ban iza­zov za Cr­nu Go­ru. U pri­log to­me, na­vo­di on, svje­do­či či­nje­ni­ca da se rad ASK od re­le­vant­nih me­đu­na­rod­nih part­ne­ra u kon­ti­nu­i­te­tu ocje­nju­je ne­za­do­vo­lja­va­ju­ćom ocje­nom.
– Za­bri­nja­va da ASK iz­bje­ga­va da pro­ce­su­i­ra slu­ča­je­ve ko­ji ozbilj­no ugro­ža­va­ju dru­štve­ni si­stem. Ma­da je bor­ba pro­tiv ko­rup­ci­je te­ku­ći mul­ti­sek­tor­ski iza­zov, ASK u sa­da­šnjem for­ma­tu i mo­de­lu dje­lo­va­nja, ne mo­že da od­go­vo­ri iza­zo­vu. Ono što raz­li­ku­je Cr­nu Go­ru od Ho­lan­di­je, Šved­ske ili Nor­ve­ške, je­ste to što po­me­nu­te ze­mlje u ni­vou prin­ci­pa ima­ju obez­bi­je­đen si­stem pro­fe­si­o­na­li­za­ci­je i de­po­li­ti­za­ci­je jav­ne upra­ve – pro­pi­si o dr­žav­nim slu­žbe­ni­ci­ma i na­mje­šte­ni­ci­ma u ovim ze­mlja­ma bit­no sma­nju­ju sa­mo­vo­lju, zlo­u­po­tre­bu po­lo­ža­ja ili po­li­ti­za­ci­ju. Sve ove ze­mlje ka­rak­te­ri­še vi­sok ni­vo pri­mje­ne prin­ci­pa do­brog ru­ko­vo­đe­nja, ko­ji su osno­va za dje­lo­va­nje or­ga­na jav­ne upra­ve – ka­že Be­go­vić.


Spa­sa­va­ju ko­rum­pi­ra­ne funk­ci­o­ne­re

Iz­vr­šni di­rek­tor Gra­đan­skog po­kre­ta URA Zo­ran Mi­kić na­vo­di da je us­po­sta­vlja­nje ASK kao ne­za­vi­sne in­sti­tu­ci­je bio je­dan od naj­va­žni­jih za­htje­va sa me­đu­na­rod­nih adre­sa u okvi­ru pro­ce­sa pri­stu­pa­nja na­še ze­mlje Evrop­skoj uni­ji.
– Osim per­so­nal­nih pro­mje­na ko­je ASK mo­ra da pre­tr­pi, neo­p­hod­ne su i iz­mje­ne za­kon­ske re­gu­la­ti­ve i stva­ra­nje za­ko­no­dav­nog okvi­ra za rad ASK u pu­nom ka­pa­ci­te­tu. Neo­p­hod­no je omo­gu­ći­ti Agen­ci­ji da se ba­vi slu­ča­je­vi­ma su­ko­ba in­te­re­sa i imo­vi­nom funk­ci­o­ne­ra ko­ji su se de­si­li i pri­je 1. ja­nu­a­ra 2016. go­di­ne (ka­da je Agen­ci­je po­če­la da ra­di), što sa­da ni­je slu­čaj jer je ak­tu­el­ni sa­stav ASK svoj rad ogra­ni­čio sa­mo na slu­ča­je­ve na­kon 1. ja­nu­a­ra 2016. go­di­ne – upo­zo­ra­va Mi­kić.
Po nje­go­vom su­du, ve­o­ma je va­žno da ASK pro­mi­je­ni do­sa­da­šnju prak­su u to­ku pred­iz­bor­ne kam­pa­nje, od­no­sno da vr­ši kon­tro­lu svih in­sti­tu­ci­ja i pred­u­ze­ća ko­ja su du­žna da Agen­ci­ji do­sta­vlja­ju iz­vje­šta­je o upo­treb­i dr­žav­nih re­sur­sa u pe­ri­o­du iz­bor­ne kam­pa­nje, i da u skla­du sa tim pre­du­zmu mje­re pro­tiv onih or­ga­na ko­ji kr­še od­red­be Za­ko­na o fi­nan­si­ra­nju po­li­tič­kih su­bje­ka­ta i iz­bor­nih kam­pa­nja.
– Plan za pre­va­zi­la­že­nje po­li­tič­ke kri­ze u Cr­noj Go­ri, ko­ji su URA i De­mo­kra­te pred­sta­vi­li jav­no­sti, a ko­ji je do­bio i po­dr­šku me­đu­na­rod­nih part­ne­ra, po­seb­no tre­ti­ra pi­ta­nja re­for­mi ASK I DIK. Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je na če­lu sa Sre­te­nom Ra­do­nji­ćem je in­sti­tu­ci­ja či­ja je ulo­ga is­klju­či­vo spa­sa­va­nje ko­rum­pi­ra­nih funk­ci­o­ne­ra iz re­do­va DPS-a i re­žim­ska ba­ti­na za ob­ra­čun sa oštrim kri­ti­ča­ri­ma ak­tu­el­ne vla­sti. DPS je i na ovom pri­mje­ru ASK po­ka­zao da oni ne že­le i ne mo­gu uve­sti Cr­nu Go­ru u EU, i da nam je re­for­ma ASK neo­p­hod­na kao dio sve­o­bu­hvat­ne iz­bor­ne re­for­me – ka­že Mi­kić.