Part­ner cr­no­gor­ske vla­de u pro­jek­tu pro­mo­vi­sa­nja pro­gra­ma eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva – švaj­car­ski advo­kat Kri­sti­jan Ka­lin – po­ve­zan je sa iran­skim bi­zni­sme­nom Alijem Sa­drom, ko­ji je ove go­di­ne uhap­šen u SAD zbog pra­nja 115 mi­li­o­na do­la­ra i kr­še­nja ame­rič­kih sank­ci­ja. Sa­dr je pr­vo pre­ko Ka­li­na do­bio 2009. go­di­ne pa­soš dr­ža­ve Sent Kits i Ne­vis u cen­tral­noj Ame­ri­ci, da bi mu 2013. go­di­ne ovaj advo­kat omo­gu­ćio kon­tak­te na naj­vi­šem ni­vou na Mal­ti, gdje je osno­vao ban­ku ko­ja mu je po­slu­ži­la za ogrom­ne ope­ra­ci­je pra­nja nov­ca i iz­bje­ga­va­nja sank­ci­ja SAD pre­ma Ira­nu.
Shod­no no­voj od­lu­ci Vla­de, od 1. ok­to­bra će bi­ti mo­gu­će ste­ći cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo po osno­vu nov­ča­nog ula­ga­nja u raz­voj­ne pro­jek­te. Još pri­je ne­ko­li­ko go­di­na, „Blum­berg” je pi­sao da je ovaj cr­no­gor­ski plan pri­pre­mio i po­nu­dio švaj­car­ski advo­kat Kri­sti­jan Ka­lin. U pi­ta­nju je pred­stav­nik iste advo­kat­ske kan­ce­la­ri­je iz Ci­ri­ha ko­ja je 2010. go­di­ne bi­la za­in­te­re­so­va­na za sa­rad­nju s vla­dom biv­šeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, sa­da še­fa dr­ža­ve. Ra­di se o advo­kat­skoj kan­ce­la­ri­ji Hen­li end part­ners.
Ira­nac Ali Sa­dr Ha­še­mi Ne­džad op­tu­žen je pred sa­ve­znim su­du na Men­het­nu, u šest ta­ča­ka, od ko­jih se glav­ne od­no­se na iz­bje­ga­va­nje eko­nom­skih sank­ci­ja SAD pro­tiv Ira­na. Is­pla­tio je vi­še od 115 mi­li­o­na do­la­ra ko­je je prav­dao ugo­vo­rom o iz­grad­nji u Ve­ne­cu­e­li na ra­ču­ne ba­na­ka u Ame­ri­ci. Po­što je kao ba­zu ko­ri­stio nje­go­vu ban­ku na Mal­ti, ban­kar­ski re­gu­la­tor u toj ze­mlji mu je za­mr­znuo sve tran­sak­ci­je za kli­jen­te, ru­ko­vo­di­o­ce i ak­ci­o­na­re.
Ka­lin je por­ta­lu „šift­njuz” po­tvr­dio da već ne­ko­li­ko go­di­na po­zna­je Ali Sa­dra. To je čak re­kao i po­sla­ni­ci­ma Evrop­skog par­la­men­ta, ko­ji su is­tra­ži­va­li vla­da­vi­nu pra­va na Mal­ti. Ali Sa­dr je po­zvan na pro­sla­vu 20 go­di­na bra­ka Ka­li­na i nje­go­ve su­pru­ge u Švaj­car­skoj, što je pr­va ot­kri­la ne­dav­no ubi­je­na no­vi­nar­ka na Mal­ti Daf­ne Ga­li­ci­ja.
Sa­dr je, uz po­sre­do­va­nje Ka­li­na, 2009. go­di­ne ku­pio pa­soš dr­ža­ve Sent Kits i Ne­vis, da bi advo­kat po­tom ovog Iran­ca upo­znao sa Džo­ze­fom Mu­ska­tom, pre­mi­je­rom Mal­te. Ubr­zo je Sa­dr ta­mo pri­pre­mio te­ren da otvo­ri ban­ku, što se ka­sni­je i de­si­lo. Evrop­ski par­la­ment je tra­žio da se is­pi­ta ulo­ga Ka­li­na u ovim po­slo­vi­ma, zbog sum­nje u pre­va­re. Šta se de­si­lo, da li je ne­ka is­tra­ga po­kre­nu­la i je li ne­ko osim iran­skog bi­zni­sme­na op­tu­žen, za­sad ni­je po­zna­to.
Shod­no ne­dav­noj od­lu­ci vla­de, pro­gram eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva bi­će do­stu­pan za naj­vi­še 2.000 naj­re­fe­rent­ni­jih apli­ka­na­ta iz ze­ma­lja ko­je ne pri­pa­da­ju Evrop­skoj uni­ji i to to­kom ogra­ni­če­nog pe­ri­o­da od tri go­di­ne. Ovom od­lu­kom, Vla­da je oži­vje­la pro­je­kat ko­ji je po­kre­nu­la još 2010. go­di­ne, a od nje­ga od­u­sta­la pri­je pet go­di­na, na­kon su­ge­sti­ja iz Evrop­ske uni­je. Čak je 2010. go­di­ne po­sla­nik ta­da vla­da­ju­će ko­li­ci­je u Nje­mač­koj Šte­fan Ma­jer tra­žio da se zbog ovog pro­gra­ma uve­du sank­ci­je Cr­noj Go­ri jer je nje­go­vo po­kre­ta­nje pro­vo­ka­ci­ja na ra­čun Evrop­ske uni­je. Broj­ne su ocje­ne da bi po­kre­ta­nje ovog pro­gra­ma i sa­da mo­glo da ozbilj­no ugro­zi pre­go­vo­re Cr­ne Go­re o pri­je­mu u EU.
Na saj­tu advo­kat­ske fir­me Hen­li end part­ners 2010. go­di­ne bi­li su ob­ja­vlje­ni de­ta­lji po­seb­nog pro­gra­ma ko­ji je de­fi­ni­sao ka­ko će bi­ti pro­da­van cr­no­gor­ski pa­soš, gdje bi od mi­ni­mal­ne in­ve­sti­ci­je od 500.000 eura, cr­no­gor­ska dr­ža­va uzi­ma­la 200.000 eura. Pro­gram pro­da­je dr­ža­vljan­stva Kri­sti­jan Ka­lin je usa­vr­šio 2006. go­di­ne u dr­ža­vi Sve­ti Kits i Ne­vis, ko­ja se na­la­zi na tri sa­ta le­ta od Flo­ri­de.
M.V.


Pro­gram na­ja­vlji­vao još 2015. go­di­ne

Ka­ko je pre­nio „Blum­berg”, Ka­lin je još 2015. go­di­ne ka­zao da su za pro­gram pro­da­je dr­ža­vljan­stva za­in­te­re­so­va­ne Cr­na Go­ra, Slo­ve­ni­ja, Hr­vat­ska i Al­ba­ni­ja jer sma­tra­ju da je to u nji­ho­vom in­te­re­su.
– Od­re­đe­ni po­da­ci po­ka­zu­ju da su in­ve­sti­to­ri, a u mno­gim slu­ča­je­vi­ma ri­ječ je jed­no­stav­no o kup­ci­ma ne­kret­ni­na, sa­mo pro­šle go­di­ne (2014. go­di­ne) po­tro­ši­li dvi­je mi­li­jar­de do­la­ra na le­gal­nu ku­po­vi­nu pa­so­ša. I ta ci­fra će se u bu­duć­no­sti sa­mo po­ve­ća­va­ti – sma­tra Ka­lin.