Na­la­ga­njem bad­nja­ka i sve­tim li­tur­gi­ja­ma u svim kra­je­vi­ma Cr­ne Go­re vjer­ni­ci pra­vo­slav­ne vje­ro­i­spo­vi­je­sti pro­sla­vi­li su Bad­nji dan i pr­vi dan Bo­ži­ća. Hra­mo­vi ši­rom dr­ža­ve bi­li su pre­pu­ni vjer­ni­ka, a cen­tral­na pro­sla­va Bo­ži­ća upri­li­če­na je u Pod­go­ri­ci, gdje je Sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju u Hra­mu Hri­sto­vog vas­kre­se­nja slu­žio mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je sa sve­šten­stvom. Mi­tro­po­lit je po­zvao na­rod na slo­gu i lju­bav, a vlast da slu­ži gra­đa­ni­ma, a ne da bu­de obr­nu­to. On je is­ta­kao da je Pod­go­ri­ca kao pre­sto­ni grad za­slu­ži­la da do­bi­je Hram Sve­tog Va­si­li­ja Ostro­škog, či­ju su grad­nju za­tra­ži­li mje­šta­ni na­se­lja Ko­nik, gdje po­sto­ji i lo­ka­ci­ja na ko­joj se bo­go­mo­lja mo­že sa­gra­di­ti.
– Sve­ti otac Va­si­li­je je du­hov­ni otac na­še­ga na­ro­da, ko­ji svo­jim očin­stvom gr­li sve lju­de ko­ji mu do­la­ze. Sve­ti Va­si­li­je je za­slu­žio da ima svoj hram u pre­sto­nom gra­du. Na­ža­lost, oni ko­ji­ma je sa­da pri­pa­la vlast mi­sle da su vi­ši od Sve­to­ga Va­si­li­ja Ostro­ško­ga i da je zna­čaj­ni­je ono što oni od­lu­ču­ju od ono­ga što od­lu­ču­je on – is­ta­kao je mi­tro­po­lit u be­sje­di na­kon bo­žić­ne li­tur­gi­je, do­da­ju­ći da je na­rod sa Ko­ni­ka za­že­lio da se sa­gra­di hram i da mu tu že­lju tre­ba is­pu­ni­ti.
Osvr­ću­ći se na na­vo­de da bi na mje­stu gdje tre­ba da se gra­di hram tre­ba­lo da se otvo­ri pe­ri­o­ni­ca ko­la, Am­fi­lo­hi­je je is­ta­kao da je „to mje­sto pri­zva­no da bu­de pe­ri­o­ni­ca du­ša od mr­žnje, zlo­be i sa­mo­lju­blja”.
– Onaj ko­ji je sa­da za­du­žen za ovaj grad du­žan je da is­po­štu­je na­rod svoj, ako mu slu­že. Vlast ni­je da se njoj slu­ži, ne­go ona tre­ba da slu­ži na­ro­du. Hram Sve­tog Va­si­li­ja Ostro­škog u Pod­go­ri­ci je umno­že­nje do­bre vo­lje i bla­go­slo­va Bož­jeg. Na­dam se da ne­će bi­ti ne­ra­zum­nog gra­do­na­čel­ni­ka ili vla­sti ko­ja je pro­tiv do­bre vo­lje u ovom pre­sto­nom gra­du i ko­ja je pro­tiv Hra­ma Sve­tog Va­si­li­ja i bi­lo kog dru­gog – po­ru­čio je mi­tro­po­lit.
On je osu­dio oza­ko­nji­va­nje če­do­mor­stva, na­vo­de­ći da to ni­je do­bro za hri­šćan­ske na­ro­de.
Na­kon na­la­ga­nja bad­nja­ka u Ma­na­sti­ru Ko­stri­ko­va­ča – u Mr­tvom Du­bo­kom, Rov­ca, mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je sti­gao je i u Pod­go­ri­cu da bla­go­slo­vi broj­ne vjer­ni­ke oku­plje­ne oko sve­ti­nje u Pod­go­ri­ci. Vla­di­ka je, če­sti­ta­ju­ći Bad­nje ve­če re­kao da je Bo­žić dan u ko­jem se sa­bi­ra­ju svi da­ni do nje­ga, sve go­di­ne i sva vre­me­na.
– Dje­cu vo­li Hri­stos, di­je­te je i On po­stao. Ni­je po­stao od­ra­sli čo­vjek, ne­go je po­stao di­je­te. Eto, ta­ko i on bla­go­si­lja svu dje­cu svi­je­ta, a po­seb­no vas ov­dje ko­ji ste se ve­če­ras sa­bra­li kod ove div­ne sve­ti­nje i ov­dje pro­sla­vlja­te Go­spo­da i pje­va­te pje­smu Hri­stu Bo­gu na­še­mu – ka­zao je mi­tro­po­lit.
Ve­li­ki broj vjer­ni­ka pri­su­stvo­vao je na­la­ga­nju bad­nja­ka ko­je su i ove go­di­ne pred Ce­tinj­ski ma­na­stir tra­di­ci­o­nal­no pr­vi do­ni­je­li pred­stav­ni­ci Ba­ji­ca – Mar­ti­no­vi­ći i Bo­ri­lo­vi­ći, a na­kon njih i dru­gi pred­stav­ni­ci na­hi­ja i ple­me­na iz svih kra­je­va Cr­ne Go­re. I ove go­di­ne pred Ce­tinj­ski ma­na­stir sti­gli su bad­nja­ci s Ko­so­va i Me­to­hi­je i iz Mo­skve.
Mi­tro­po­lit je Ce­ti­nja­ni­ma po­ru­čio da je va­žno da se ob­no­vi cr­kva Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog na Lov­će­nu i sa­gra­di sa­bor­ni hram na Ce­ti­nju i da se u taj hram smje­ste tri ve­li­ke sve­ti­nje ko­je su na Ce­ti­nje ču­dom Bo­ž­jem do­šle, a to su ru­ka Jo­va­na Kr­sti­te­lja, ko­ja je Hri­sta kr­sti­la u Jor­da­nu, če­sti­ca Ča­snog Kr­sta, na koj­me je Hri­stos ra­za­pet, i iko­na Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se.
– Upu­tio sam pi­smo i pre­mi­je­ru Mar­ko­vi­ću za po­di­za­nje ka­te­dral­nog hra­ma po­sve­će­nog Bo­gu lju­ba­vi Sve­toj Tro­ji­ci da pri­zi­va i na­še bli­žnje i dalj­nje, da lju­bav ob­je­di­nju­je i da po­mi­ri nas, na­ža­lost, za­va­đe­ne Cr­no­gor­ce, pr­vo nas ov­dje na Ce­ti­nju. Ja sam već obe­ćao da će­mo ono ka­me­nje od cr­kve sa Lov­će­na ko­je je po­hra­nje­no na Iva­no­vim ko­ri­ti­ma vra­ti­ti go­re – re­kao je mi­tro­po­lit do­dav­ši da će on pr­vi uze­ti ka­men da ga no­si na Lov­ćen.
Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je bla­go­si­ljao je bad­nja­ke i u ma­na­sti­ru Sve­tog Ni­ko­la­ja Mir­li­kij­skog na Obo­du iz­nad Ri­je­ke Cr­no­je­vi­ća.
Vi­še sto­ti­na pra­vo­slav­nih vjer­ni­ka na­lo­ži­lo je bad­njak is­pred Sa­bor­nog hra­ma Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra u Ba­ru. Pro­to­je­rej Slo­bo­dan Ze­ko­vić če­sti­tao je vjer­ni­ci­ma Bad­nje ve­če i Bo­žić, po­že­ljev­ši da se „u lju­ba­vi brat­skoj i slo­zi uvi­jek sa­bi­ra­mo oko ovog sve­tog hra­ma, i dru­gih na­ših sve­ti­nja i ma­na­sti­ra, da pro­sla­vlja­mo Hri­sto­vo ro­žde­stvo i da se gri­je­mo oko ovog bla­go­slo­ve­nog og­nja, ko­ji nas uvi­jek i iz­no­va pod­sje­ća na ne­iz­re­ci­vi oganj lju­ba­vi bo­žan­ske ko­jom nas Go­spod sve ob­u­hva­ta, i iz­o­bil­nu lju­bav svo­ju ša­lje na sva­kog čo­vje­ka”.
Ve­li­čan­stve­no, kao i sva­ke go­di­ne, Bad­nje ve­če pro­sla­vlje­no je is­pred Cr­kve Sve­tih apo­sto­la Pe­tra i Pa­vla u Bi­je­lom Po­lju i ši­rom Lim­ske do­li­ne. Epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je po­ru­čio je da je ro­đe­nje Hri­sto­vo ču­de­sni mo­me­nat u isto­ri­ji ro­da hri­šćan­sko­ga i u tra­ja­nju pla­ne­te ze­mlje i svih svje­to­va. Vla­di­ka je pod­sje­tio na Bož­ju za­po­vi­jest: „Ra­đaj­te se, mno­ži­te se i vo­li­te se i na­pu­ni­te ze­mlju”.
– To je Bož­ja za­po­vi­jest ko­joj tre­ba da se vra­ti­mo, a ko­ju smo u ovo vri­je­me re­la­ti­vi­zo­va­li, uda­lji­li se od nje. Ne­ka se mla­di mom­ci i dje­voj­ke na vri­je­me že­ne i uda­ju, da bu­du od­go­vor­ni i for­mi­ra­ju po­ro­di­ce, da dje­cu ra­đa­ju. I na taj na­čin lju­bav svo­ju utvr­đu­ju i do­mo­ve okre­plju­ju. Da osna­že svo­je do­mo­ve i po­ro­di­ce. Ra­đa­njem će se osna­ži­ti i po­ro­di­ca i na­rod ko­ji po­su­sta­je, za­to što se uda­ljio od Bož­je za­po­vi­je­sti i od Bož­je lju­ba­vi – po­ru­čio je epi­skop Jo­a­ni­ki­je.
Uz po­ru­ku - Mir Bož­ji, Hri­stos se ro­di – pra­vo­slav­ni vjer­ni­ci iz her­ceg­nov­ske op­šti­ne pro­sla­vi­li su pr­vi dan naj­ra­do­sni­jeg hri­šćan­skog pra­zni­ka. Pa­roh Ži­van Vu­ko­je­vić je na­gla­sio da je naj­ve­ća sra­mo­ta ko­ja je pa­la na na­šu dr­ža­vu od­lu­ka da se uđe u NA­TO, što je uvod u no­vo rop­stvo.
U or­ga­ni­za­ci­ji star­je­ši­ne ma­na­sti­ra Sve­te Tro­ji­ce u Bre­zo­je­vi­ca­ma kod Pla­va, oca Ge­or­gi­ja, i vje­ru­ju­ćeg na­ro­da Plav­ske žu­pe, is­pred Sve­to­sav­skog do­ma, uz pri­su­stvo ve­ćeg bro­ja pri­če­sni­ka, na­la­ga­ni su bad­nja­ci i pro­sla­vlje­no Bad­nje ve­če. Bo­žić­nu li­tur­gi­ju slu­žio je otac Ge­or­gi­je. Uz po­zdrav „Mir bož­ji, Hri­stos se ro­di”, is­ta­kao je da je ovo dan iz­mi­re­nja, sje­di­nje­nja i po­bra­tim­stva, „ka­ko bi za­vla­dao mir u na­šim du­ša­ma”.
Eki­pa „Da­na”


Zlat­nik za Ni­ko­li­nu

Zlat­nik u če­sni­ci, ko­ja se pr­vi put ju­če lo­mi­la u plje­valj­skom hra­mu Sve­tog mu­če­ni­ka Ge­or­gi­ja, pro­na­šla je dje­voj­či­ca Ni­ko­li­na To­pa­lo­vić. Lo­mlje­nju bo­žić­ne če­sni­ce pri­su­stvo­va­lo je oko 400 vjer­ni­ka, a če­sni­cu su sa pro­to­je­re­jom-sta­vro­fo­rom Og­nje­nom Per­ko­vi­ćem lo­mi­la dje­ca.
Sve­ča­nom na­la­ga­nju bad­nja­ka na Ža­blja­ku, osim Ža­blja­ča­na, pri­su­stvo­vao je i ve­li­ki broj go­sti­ju ko­ji zi­mu­ju na pla­ni­ni. Do­ma­ći­ni ovo­go­di­šnjih sve­ča­no­sti bi­li su Spa­so­je i Vlat­ko Mu­min. Pro­to­je­re­j Mi­li­vo­je Jo­vo­vi­ć je po­že­lio vjer­nom na­ro­du da „Bo­žić sla­ve sr­ca oči­šće­nog od sva­ke mr­žnje, ne­i­sti­ne, gor­do­sti i se­bič­no­sti ka­ko bi u nje­mu no­vo­ro­đe­ni Bo­go­mla­de­nac mo­gao da na­đe svo­je mje­sto, da naj­ra­do­sni­ji pra­znik pro­sla­ve sa svo­jim naj­bli­ži­ma u lju­ba­vi, mi­ru i bla­go­sta­nju”.


Ro­đen u si­ro­ma­štvu da bi nas obo­ga­tio

Be­ran­ci i An­dri­je­vi­ča­ni tra­di­ci­o­nal­no su do­če­ka­li Bo­žić oku­plja­ju­ći se oko svo­jih sve­ti­nja i sla­ve­ći lju­bav pre­ma Hri­stu. Bad­nja­ke je bla­go­slo­vio epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je, re­kav­ši da se u ovoj bo­žić­noj no­ći vjer­ni na­rod oku­plja oko sve­ti­nja ka­ko bi se po­klo­nio Bo­go­mla­den­cu Hri­stu i pro­sla­vio si­la­zak Bo­ga u ovaj svi­jet.
– Bo­go­mla­de­nac Hri­stos se ro­dio u Vi­tle­jem­skoj pe­ći­ni u kraj­njem si­ro­ma­štvu kao onaj ko­ji ne­ma gdje gla­vu za­klo­ni­ti. Na ta­kav na­čin Bog se iz svo­je pre­ve­li­ke lju­ba­vi pre­ma čo­vje­ku sje­di­nio sa na­ma, sje­di­nio se sa oni­ma ko­ji su po­ni­že­ni, od­ba­če­ni, si­ro­ma­šni, za­bo­ra­vlje­ni, gre­šni... Sa na­ma se sje­di­nio u na­šoj bi­je­di, da bi nas uz­vi­sio, obo­ga­tio, ople­me­nio, da bi nas uzeo u na­ruč­je oca na­še­ga ne­be­sko­ga, da bi nam da­ro­vao svo­je vječ­no i ne­pro­la­zno car­stvo, da bi nam dao bo­žan­sko do­sto­jan­stvo. A vi, dra­ga bra­ćo i se­stre, uži­va­ju­ći u mi­lo­sti Bož­joj, pje­va­ju­ći za­jed­no sa an­đe­li­ma ne­be­skim, sla­ve­ći sa pa­sti­ri­ma ze­malj­skim ro­đe­nje Hri­sto­vo, sa Pre­sve­tom Dje­vom Bo­go­ro­di­com, tre­ba jed­ni dru­ge da za­gr­li­mo u lju­ba­vi, da se mir­bo­ža­mo, da se cje­li­va­mo, jed­ni dru­gi­ma opro­sti­mo, da lju­bav Bož­ja za­hva­ti na­ša sr­ca, da se iz­li­je na na­še do­mo­ve i po­ro­di­ce, da se sje­di­ni­mo u lju­ba­vi i da na sva­ki na­čin is­pu­ni­mo Bož­ju za­po­vi­jest – ka­zao je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je na na­la­ga­nju bad­nja­ka kod Đur­đe­vih stu­po­va.
An­dri­je­vi­ča­ni su se oku­pi­li is­pred Cr­kve Sve­tog Ar­han­ge­la Mi­ha­i­la.


Da­li za­vjet da će se sje­ća­ti Du­ška Jo­va­no­vi­ća

Tra­di­ci­o­nal­no na­la­ga­nje bad­nja­ka Pi­pe­ri su or­ga­ni­zo­va­li pred Će­li­jom Pi­per­skom, a do­ma­ći­ni ove go­di­ne bi­li su Ro­ga­mlja­ni. U ime do­ma­ći­na skup je po­zdra­vio Zo­ran Raj­ko­vić, ko­ji je po­že­lio do­bro­do­šli­cu, ka­ko Pi­pe­ri­ma ta­ko i go­sti­ma me­đu ko­ji­ma su bi­li pred­stav­ni­ci Bra­to­no­ži­ća, Spu­ža, Ze­te i Va­so­je­vi­ća. Pred­stav­ni­ci svih se­la Pi­pe­ra na tom mje­stu na­lo­ži­li su bad­njak. Bad­njak su na Ce­ti­nje od­ni­je­li Đor­đi­je Vu­ka­no­vić i Go­ran Raj­ko­vić. Do­ma­ćin­stvo za sle­de­ću go­di­nu pre­u­ze­li su mje­šta­ni Sta­nje­vi­ća Ru­pe.
U ime Pi­pe­ra obra­tio se Mi­tar Vu­ko­vić ko­ji je ka­zao da se i da­nas kao i mno­go go­di­na ra­ni­je, ka­da su se pre­ci oku­plja­li pred Će­li­jom Pi­per­skom, mo­ra­ju sje­ti­ti pre­da­ka.
– Pr­ven­stve­no Jo­la Pi­le­ti­ća i Sa­vi­ća Ra­do­je Bo­žo­vi­ća. Ali da­li su za­vjet da će se uvi­jek sje­ti­ti Du­ška Jo­va­no­vi­ća ko­ji je pri­je 20 go­di­na oku­pio Pi­pe­re i vra­tio pra­đe­dov­skim vri­jed­no­sti­ma i obi­ča­ji­ma. Pi­pe­ri su bi­li i osta­li ple­me ko­je se di­či­lo pra­đe­do­vi­ma, a to­me svje­do­če i po­dig­nu­te bi­ste. Pi­per­ski bad­nja­ci ko­ji zna­če ro­đe­nje Hri­sta, ali i pla­men po­zi­va­ju na brat­sku slo­gu, mir i je­din­stvo, a pre­vas­hod­no tra­di­ci­ju na­ših pre­da­ka, kao i obi­ča­je ko­je mo­ra­mo ču­va­ti kao ze­ni­cu oka svo­ga – po­ru­čio je Vu­ko­vić.


Sa­bra­ni oko sve­te va­tre i pri­če­šća

U svim cr­kva­ma i ma­na­sti­ri­ma Ar­hi­je­rej­skog na­mje­sni­štva nik­šić­kog li­tur­gij­ski i sa­bor­no obi­lje­žen je naj­ra­do­sni­ji hri­šćan­ski pra­znik, Ro­đe­nje Isu­sa Hri­sta. Na Bad­nje ve­če na­la­ga­ni su bad­nja­ci i slu­že­ne po­noć­ne li­tur­gi­je, a Sa­bor­na cr­kva Sv. Va­si­li­ja Ostro­škog Ču­do­tvor­ca bi­la je mje­sto sa­bra­nja na hi­lja­de vjer­ni­ka oku­plje­nih oko sve­te va­tre i ča­še pri­če­šća. Be­sje­de­ći na Bad­nje ve­če, pro­to­je­rej Mi­o­drag To­do­ro­vić is­ta­kao je da je Hri­stos pro­bu­dio na­ša sr­ca, pro­bi­strio umo­ve, otvo­rio, sluh i vid, a da je sve ono što je do­mi­nan­to u evrop­skoj i svjet­skoj kul­tu­ri na­sta­lo na tvr­dom Hri­sto­vom kul­tu.
– Ni­jed­na si­ro­va si­la ko­ja je pro­tiv Bo­ga ni­je du­go­ga vi­je­ka, je­di­no je si­la Bož­ja sve­ta, sa­vre­me­na i sve­vre­me­na. Si­la Hri­sto­va na ovaj dan oba­sja­la je Vi­tle­jem­sku pe­ći­nu i ne­ka oba­sja i sr­ca i du­še na­še, ne­ka otvo­ri sluh i vid naš da bi­smo vi­dje­li šta je do­bro i da ono do­la­zi od Bo­ga, od Hri­sta ro­đe­nog, ras­pe­to­ga i vas­kr­slo­ga za nas gre­šne na ze­mlji ko­jom ho­di­mo – re­kao je pro­to­je­rej To­do­ro­vić.