Za­šti­ta na ra­du u Fa­bri­ci oruž­ja „Ta­ra” u Moj­kov­cu je is­pod sva­kog ni­voa i uko­li­ko se hit­no ne­što ne pro­mi­je­ni i in­spek­ci­ja ra­da ne za­šti­ti za­po­sle­ne, mo­že­mo oče­ki­va­ti sa­mo no­ve i ve­će tra­ge­di­je, ka­že u ra­zgo­vo­ru za „Dan” Ma­rin­ko Me­do­je­vić, biv­ši pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta Fa­bri­ke oruž­ja „Ta­ra”. On is­ti­če da je do­bio ot­kaz jer je upo­zo­ra­vao na pro­ble­me u ve­zi sa za­šti­tom i pra­vi­ma rad­ni­ka, kao i da će nad­le­žne in­sti­tu­ci­je si­gur­no po­no­vo za ne­sre­ću okri­vi­ti stra­da­le rad­ni­ke kao što to su ura­di­li u slu­ča­ju Slo­bo­dan­ke Ćo­rić, jer se mr­tvi sa­mi ne mo­gu bra­ni­ti.
Pod­sje­ti­mo, 30. ja­nu­a­ra u fa­bri­ci se do­go­di­la ne­sre­ća u ko­joj su stra­da­li rad­ni­ci Ra­do­van Čo­be­ljić (50) i Mak­sim Vu­ji­čić (50) za či­je su se ži­vo­te bez­u­spje­šno bo­ri­li lje­ka­ri Voj­no-me­di­cin­ske aka­de­mi­je u Be­o­gra­du. To je če­tvr­ta ne­sre­ća u ovoj fa­bri­ci za ne­pu­ne če­ti­ri go­di­ne. Pri­je to­ga u tri odvo­je­ne eks­plo­zi­je po­vri­je­đe­no je 17 rad­ni­ka, a po­gi­nu­la je rad­ni­ca Slo­bo­dan­ka Ćo­rić.
Me­do­je­vić ka­že je ne­sre­ća bi­la oče­ki­va­na jer su za­po­sle­ni ra­di­li u kraj­nje opa­snom okru­že­nju, bez ika­kve za­šti­te na ra­du, jer me­nadž­ment fir­me sa­mo „ju­ri” pro­fit, a in­spek­ci­ja uop­šte ne pro­vje­ra­va da li su rad­ni­ci za­šti­će­ni, već se pri­je po­sje­te uglav­nom na­ja­ve i je­di­no im je bit­no da fir­ma ima sve pa­pi­re. On is­ti­če da in­spek­to­ri ni­kad ni­je­su ušli ka­ko bi vi­dje­li po­gon u ko­jem ra­de za­po­sle­ni.
– Ova ne­sre­ća je oče­ki­va­na i ni­je­sam iz­ne­na­đen. Ot­pu­šten sam jer sam upo­zo­ra­vao na pro­ble­me. Stao sam u za­šti­tu za­po­sle­nih, upo­zo­rio da uslo­vi ra­da ni­je­su do­bri, da za­šti­ta na ra­du ne po­sto­ji i da ni­je tač­no da je Slo­bo­dan­ka Ćo­rić kri­va za svo­ju po­gi­bi­ju. Ona je ra­di­la u ne­dje­lju, a na rad­no mje­sto je bi­lo do­ne­se­no 800 gra­ma eks­plo­ziv­ne smje­še, a sad se ra­di sa ko­li­či­nom od 50 do 100 gra­ma. Ne­ko je ta­da na­re­dio da se do­ne­se 800 gra­ma i lju­de iz­lo­žio ogrom­noj opa­sno­sti i tra­ge­di­ji – ka­že Me­do­je­vić, do­da­ju­ći da Ćo­ri­će­va ni­je ima­la za­šti­tu is­pred se­be. Iza nje je bio zid de­blji­ne 20 cen­ti­me­ta­ra i od tvr­dog ma­te­ri­jala, a tre­ba­lo da je od od la­kog i da la­ko pu­ca u slu­ča­ju eks­plo­zi­je.
On is­ti­če da Ćo­ri­će­va ni­je kri­va, a sa njom u pro­sto­ri­ji je bi­lo još lju­di, ko­ji ni­je­su stra­da­li jer ih je ona za­šti­ti­la svo­jim ti­je­lom.
– Za sve eks­plo­zi­je ko­je su se do­sad de­si­le re­če­no je da je uzrok ljud­ski fak­tor, što ni­je tač­no. Si­gur­no će i sa­da bi­ti ljud­ski fak­tor. Ka­da se de­si­la ova po­sled­nja eks­plo­zi­ja u ko­joj su po­gi­nu­la dvo­ji­ca rad­ni­ka ka­me­re ni­je­su bi­le uklju­če­ne što st­vara sum­nju da su u me­nadž­men­tu zna­li da mo­že do­ći do eks­plo­zi­je. In­spek­ci­ja je već kon­sta­to­va­la da je do eks­plo­zi­je do­šlo pri­je pre­se, što zna­či da će za­po­sle­ni da bu­du kri­vi i to je ne­pri­hva­tlji­vo – pri­ča Me­do­je­vić.
On na­vo­di da se pri­ja­ve pro­tiv me­nadž­men­ta „Ta­re” od­la­žu u fi­o­ke što je sa­mo do­dat­ni po­ka­za­telj da se oni šti­te i da ni­kad ni­je­su kri­vi.
– Sad kru­že i pri­če da je eks­plo­ziv sa ko­jim se ra­di šver­co­van. Lju­di i ne zna­ju sa čim ra­de. In­spek­ci­ja za­šti­te na ra­du ni­šta ne či­ni za za­po­sle­ne i ne za­ni­ma ih u ka­kvim uslo­vi­ma ra­de – uka­zu­je Me­do­je­vić.
On is­ti­če da se rad­ni­ci tje­ra­ju da ra­de što vi­še, što je ap­surd jer se ra­di sa osje­tlji­vim ma­te­ri­ja­li­ma.
– Pre­ko­vre­me­ni rad se ne evi­den­ti­ra, a lju­di ra­de i u du­plim smje­na­ma. Ova eks­plo­zi­ja je pe­ta ili še­sta u ni­zu. Čo­be­ljić i Vu­ji­čić ni­je­su ima­li šan­se da pre­ži­ve jer smje­še ko­je su se za­pa­li­le pri­li­kom eks­plo­zi­je iza­zi­va­ju tem­pe­ra­tu­ru od 3.000 ste­pe­ni, a če­lik se to­pi na 1.600 – 1.700 ste­pe­ni. Sve što su ima­li od na­vod­ne za­šti­te su pa­muč­na odi­je­la. Zbog to­ga je skroz ne­pri­hva­tlji­vo da njih pro­gla­se kri­vi­ma. Slu­čaj sa Slo­bod­an­kom Ćo­rić se ne smi­je po­no­vi­ti. Vi­di­te da ni­ko ni­je pri­ve­den na­kon ne­sre­će, iz­gle­da da su već osu­di­li njih. Ako se ova­ko na­sta­vi, bo­jim se da će se po­no­vi­ti slič­na ili ve­ća tra­ge­di­ja – upo­zo­ra­va Me­do­je­vić.
M.S.


Ću­te i tr­pe

Me­do­je­vić do­da­je da ni­je­dan pro­vri­je­đe­ni rad­nik u „Ta­ri” ne smi­je da tra­ži od­šte­tu jer od­mah do­bi­ja ot­kaz.
– Pri­je če­ti­ri mje­se­ca su če­tvo­ri­ca rad­ni­ka pro­gla­še­na teh­no­lo­škim vi­škom jer su me­ne po­dr­ža­li, a naj­bo­lji su rad­ni­ci. Ta­mo sa­mo pro­fe­si­o­nal­ni sin­di­kat mo­že da za­šti­ti lju­de. Me­nadž­ment ni­je stru­čan sa­mo je po­slu­šnik vla­sni­ka i sa­mo se gra­be za no­vac, ni­šta ih dru­go ne in­te­re­su­je. Oni sa­mo slu­ša­ju vla­sni­ka – is­ti­če on.