Pri­re­dio: MILADIN VELjKOVIĆ

U bor­bi kne­za i opo­zi­ci­je pre­su­dan mo­me­nat bio je do­no­še­nje Usta­va (1838). Ko­li­ko je Ustav za kne­za pred­sta­vljao po­raz, to­li­ko je za opo­zi­ci­ju zna­čio po­bje­du. ‘’Tre­ba je­dan­put i mi da vi­di­mo bi­je­le da­ne, do­sta su bi­li cr­ni’’, pi­sao je Pe­tro­ni­je­vić Vu­či­ću, po­sli­je svr­šet­ka ra­da na Usta­vu. U ‘’Tur­skom usta­vu’’ do­bi­la je opo­zi­ci­ja pot­po­ru, rav­nu onoj ko­ju joj je pru­ža­la ru­ska di­plo­ma­ti­ja. Pri­li­ku ko­ja joj se pru­ži­la opo­zi­ci­ja je umje­la da is­ko­ri­sti.
U tr­ve­nju sa kne­zom opo­zi­ci­ja je od 1836. go­di­ne po­če­la da ko­ri­sti pa­skvi­le – ne­ku vr­stu on­da­šnjih po­li­tič­kih pam­fle­ta. Pro­tiv kne­že­ve naj­ve­će uzda­ni­ce, en­gle­skog kon­zu­la Ho­dže­sa, pod­met­nu­ta je u Be­o­gra­du 1838. go­di­ne pa­skvi­la, ko­ja je iza­zva­la kod stra­nih kon­zu­la i be­o­grad­skog pa­še ta­kvu srd­nju da je pa­ša pred­lo­žio da se njen pi­sac ‘’obje­si na mje­stu sram­nog nje­nog pre­stu­ple­ni­ja, bio Tur­čin ili Sr­bin’’. U ja­nu­a­ru 1839. po­ja­vi­la se pa­skvi­la pro­tiv kne­za, pod­met­nu­ta u ne­ko­li­ko mje­sta u Sr­bi­ji (Be­o­grad, Kra­gu­je­vac, Va­lje­vo, Ka­ra­no­vac, Pa­lan­ka). Ona je kne­za raz­bje­sni­la, pa je od­mah iz­dao na­log da se što pri­je za­pli­je­ni ka­ko se na­rod ne bi upo­znao sa nje­nim sa­dr­ža­jem. U ovoj pa­skvi­li, knez Mi­loš je op­tu­ži­van zbog beš­ča­šće­nja že­na i ne­po­sto­ja­nja lič­ne i imo­vin­ske si­gur­no­sti. Pa­skvi­lant je pre­po­ru­či­vao ‘’da svi jed­no­du­šno do­če­ka­mo nam do­la­zak Usta­va iz Ca­ri­gra­da, svu sna­gu upo­tri­je­bi­mo opro­sti­ti se Mi­lo­še­vog sa­mo­volj­stva i ti­ran­stva’’. Sa pod­me­ta­njem pa­skvi­la na­sta­vi­lo se i ka­sni­je.
Vo­đe opo­zi­ci­je tri­de­se­tih go­di­na 19. vi­je­ka bi­li su is­tak­nu­ti či­nov­ni­ci iz kne­že­ve oko­li­ne, da­kle, lič­no­sti ko­je su u pot­pu­no­sti po­zna­va­le kne­za Mi­lo­ša i na­čin nje­go­ve vla­da­vi­ne. Kne­že­va sa­mo­vo­lja se naj­če­šće i naj­su­ro­vi­je sru­či­va­la na nji­ho­va ple­ća. Pred­vod­ni­ci opo­zi­ci­je su po­dr­šku na­la­zi­li, uglav­nom, u či­nov­nič­kom re­du, u onom di­je­lu se­lja­štva ko­ji je s na­po­rom pod­no­sio po­rez, ku­luk i raz­ne zlo­u­po­tre­be kne­že­vih či­nov­ni­ka, i di­je­lom me­đu tr­gov­ci­ma, i to sa­mo u pr­voj po­lo­vi­ni tri­de­se­tih go­di­na. Je­di­ni is­tak­nu­ti­ji pred­stav­nik tr­go­va­ca me­đu opo­zi­ci­o­na­ri­ma bio je Mi­lu­tin Ga­ra­ša­nin. Do kra­ja kne­že­ve pr­ve vla­da­vi­ne opo­zi­ci­ja će na svo­ju stra­nu pri­vu­ći ve­ći dio sta­nov­ni­štva.
Bor­ba opo­zi­ci­je pro­tiv kne­za bi­la je uspje­šna. Kne­žev po­ku­šaj da je raz­bi­je do­ži­vio je 1836. i 1837. go­di­ne, po­sli­je dje­li­mič­nog uspje­ha, pot­pun krah. U po­li­tič­kom ži­vo­tu Sr­bi­je opo­zi­ci­ja je bi­la iz­u­ze­tan či­ni­lac. Zdru­že­na sa ru­skom di­plo­ma­ti­jom, ona je skr­ši­la kne­žev ap­so­lu­ti­zam i za­ve­la ustav­no sta­nje u ze­mlji. To je bio njen osnov­ni cilj za ko­ji se bo­ri­la i iz­bo­ri­la 1838. go­di­ne. Sa­vjet je pred­sta­vljao usta­no­vu ko­ja je je­di­na bi­la u sta­nju da se no­si sa Obre­no­vi­ćem. Da bi to spro­ve­la u dje­lo, opo­zi­ci­ja je na ovu usta­no­vu pre­ni­je­la ne­ka pra­va ko­ja su do ta­da pri­pa­da­la kne­zu i Na­rod­noj skup­šti­ni. Sa­vjet, sa­sta­vljen naj­ve­ćim di­je­lom od čla­no­va opo­zi­ci­je, je po­stao sve­moć­na usta­no­va. Nji­hov po­li­tič­ki pro­gram pred­vi­đao je ustav­nu vla­da­vi­nu, slo­bo­du tr­go­vi­ne, obez­bje­đe­nje lič­no­sti i imet­ka, či­nov­nič­ku stal­nost, ne­za­vi­sno i or­ga­ni­zo­va­no pra­vo­su­đe, ma­te­ri­jal­no bla­go­sta­nje na­ro­da itd. Je­di­na ne­ga­tiv­na tač­ka u ne­na­pi­sa­nom pro­gra­mu opo­zi­ci­o­na­ra bi­lo je na­go­va­ra­nje kne­za da, umje­sto tur­skog, za­ve­de srp­ski fe­u­da­li­zam, po­put bo­jar­stva u Vla­škoj.
Iz opo­zi­ci­je kne­zu Mi­lo­šu po­ni­kla je usta­vo­bra­ni­telj­ska stran­ka. U vri­je­me ko­je raz­ma­tra­mo ona ne­ma ni­ka­kav zva­ni­čan na­ziv; pro­tiv­ni­ci kne­že­vi jed­no­stav­no se na­zi­va­ju star­je­ši­na­ma. Usta­vov­ci­ma, od­no­sno usta­vo­bra­ni­te­lji­ma, oni će se na­zva­ti po­sli­je kne­že­vog pa­da. Me­đu­tim, sa si­gur­no­šću se mo­že utvr­di­ti da usta­vo­bra­ni­telj­ski po­kret po­či­nje od­mah po do­bi­ja­nju Dru­gog ha­ti­še­ri­fa (1830).
Do­bi­ja­njem Usta­va iz 1838. go­di­ne ni­je pre­stao su­kob iz­me­đu kne­za i opo­zi­ci­o­na­ra, ali je na osno­vu nje­ga mo­gla da se iz­vr­ši re­or­ga­ni­za­ci­ja dr­žav­ne upra­ve. Ovom dru­gom pro­ble­mu pri­stu­pi­lo se od­mah po pro­gla­še­nju Usta­va i za­po­če­to je ure­đe­nje dr­ža­ve pu­tem uka­za, za­ko­na i ure­da­ba. Po­što je knez ubr­zo pao, ova dje­lat­nost na­sta­vlje­na je u vri­je­me Pr­vog na­mje­sni­štva i pr­ve vla­de kne­za Mi­ha­i­la.
Od­mah po ob­na­ro­do­va­nju Usta­va, po­sta­vlje­ni su čla­no­vi Sa­vje­ta i mi­ni­stri uka­zi­ma od 26. fe­bru­a­ra 1839. go­di­ne. Čla­no­vi Ape­la­ci­o­nog su­da ime­no­va­ni su uka­zom od 1. mar­ta. Po­tom su jed­nim uka­zom po­sta­vlje­ni svi okru­žni na­čel­ni­ci (9. mart), čla­no­vi okru­žnih su­do­va, a u apri­lu osno­va­ni su mi­rov­ni su­do­vi i op­šti­ne.Uop­šte, od kra­ja fe­bru­a­ra do apri­la iz­vr­še­no je pot­pu­no pre­u­re­đe­nje dr­žav­ne vla­sti shod­no od­red­ba­ma ‘’Tur­skog usta­va’’.Svi či­nov­ni­ci, od sa­vjet­ni­ka do pi­sa­ra, po­sta­vlje­ni su uka­zi­ma ko­ji su ob­ja­vlje­ni u No­vi­na­ma srb­skim, što je nji­ho­vom či­nov­nič­kom zva­nju da­va­lo si­gur­nost ko­ju do­ta­da ni­je­su ima­li. Do­ta­da­šnja or­ga­ni­za­ci­ja kne­že­ve ad­mi­ni­stra­ci­je bi­la je sa­svim iz­mi­je­nje­na.
(NA­STA­VI­ĆE SE)