Pri­re­dio:MILADIN VELjKOVIĆ


Me­di­ja cen­tar „Od­bra­na” i Aka­de­mi­ja za di­plo­ma­ti­ju i bez­bjed­nost iz Beograda, za­jed­nič­ki su 2010. go­di­ne iz­da­le vr­lo vri­jed­nu knji­gu po­zna­tog srp­skog i ju­go­slo­ven­skog isto­ri­ča­ra, dr Mi­le­ta Bje­laj­ca „Di­plo­ma­ti­ja i voj­ska – Sr­bi­ja i Ju­go­sla­vi­ja 1901–1999”. Njen pred­met je, ka­ko ob­ja­šnja­va je­dan od dvo­ji­ce re­cen­ze­na­ta, prof. dr Pre­drag Si­mić, „uti­caj voj­nog fak­to­ra na spolj­no­po­li­tič­ke op­ci­je i di­plo­mat­ski ka­pa­ci­tet Sr­bi­je i Ju­go­sla­vi­je u 20. vi­je­ku”.
Uz odo­bre­nje auto­ra i iz­da­va­ča, opre­di­je­li­li smo se da u ne­ko­li­ko na­red­nih bro­je­va čitaocima pre­ne­se­mo sa­dr­ži­nu osmog po­gla­vlja ove knji­ge, pod na­slo­vom „Bez­bjed­no­sni iza­zo­vi še­zde­se­tih i se­dam­de­se­tih”, ko­je smo u od­re­đe­noj mje­ri skra­ti­li, ka­ko bi­smo ga pri­la­go­di­li ras­po­lo­ži­vom pro­sto­ru.
Ina­če, dr Mi­le Bje­la­jac, ko­ji je ak­tu­el­ni di­rek­tor In­sti­tu­ta za no­vi­ju isto­ri­ju Sr­bi­je u Be­o­gra­du, ima vi­še ob­ja­vlje­nih knji­ga i ve­li­ki broj na­uč­nih ra­do­va. „Dan” mu je pro­šle go­di­ne felj­to­ni­zi­rao isto ta­ko zna­čaj­nu knji­gu „1914–2014. Za­što re­vi­zi­ja – sta­re i no­ve kon­tro­ver­ze o uzro­ci­ma Pr­vog svjet­skog ra­ta”. Go­stu­ju­ći je pre­da­vač na vi­še evrop­skih uni­ver­zi­te­ta. U nje­go­voj bi­o­gra­fi­ji sto­ji i da je je­dan od pr­vih isto­ri­ča­ra ko­ji je otvo­rio pro­blem pi­sa­nja voj­ne i po­li­tič­ke isto­ri­je, a me­đu pr­vi­ma je is­tra­ži­vao i voj­no-ci­vil­ne od­no­se na pro­sto­ru SFRJ, što, iz­me­đu osta­log, po­tvr­đu­je i ova knji­ga. Nje­gov otac je Stan­ko Bje­la­jac, ge­ne­ral-pu­kov­nik JNA i na­rod­ni he­roj.
Vi­še­stru­ko dra­ma­tič­na i pre­lom­na 1968. go­di­na sa­mo je pod­vu­kla zna­čaj lo­mo­va u dru­štvu i nji­hov od­raz na JNA. Ti­to­vo, če­sto ne­do­sled­no dr­ža­nje u po­je­di­nim pi­ta­nji­ma ima­lo je dra­ma­ti­čan od­jek u JNA, po­seb­no s ob­zi­rom na či­nje­ni­cu da je ar­mi­ja bi­la nje­gov is­klju­či­vi do­men. Či­tav pe­ri­od od 1962. do 1975. bio je pre­kret­ni­ca za bu­duć­nost za­jed­nič­ke dr­ža­ve. Za jed­nu ar­mi­ju i kon­cep­ci­ju (dok­tri­nu) od­bra­ne od od­lu­ču­ju­ćeg zna­ča­ja je­ste me­đu­na­rod­no okru­že­nje u ko­jem se ze­mlja na­la­zi, njen ge­o­stra­te­gij­ski po­lo­žaj i od­nos pre­ma voj­no-po­li­tič­kim blo­ko­vi­ma. Na dru­gom mje­stu je nje­no opre­ma­nje, osa­vre­me­nji­va­nje i ob­u­če­nost, a na tre­ćem unu­tra­šnja po­li­tič­ka (ne)sta­bil­nost i, u ju­go­slo­ven­skom slu­ča­ju po­seb­no va­žno, me­đu­na­ci­o­nal­ni od­no­si. Sa sta­no­vi­šta voj­no-ci­vil­nih od­no­sa, zna­ča­jan aspekt je na­čin uti­ca­ja ar­mi­je na dru­štve­na kre­ta­nja i mo­guć­nost na­me­ta­nja nje­ne po­li­tič­ke vo­lje. U tom pe­ri­o­du Ju­go­sla­vi­ja je ostva­ri­va­la in­ten­ziv­nu sa­rad­nju na pla­nu bez­bjed­no­sti sa ne­svr­sta­nim ze­mlja­ma. Po­sta­la je i zna­ča­jan iz­vo­znik na­o­ru­ža­nja, opre­me i dru­gih ak­tiv­no­sti usmje­re­nih na ja­ča­nje voj­nog po­ten­ci­ja­la ne­svr­sta­nih.
Na sta­nje u JNA i na di­sku­si­je o kon­cep­ci­ji od­bra­ne uti­ca­le su me­đu­na­rod­ne pri­li­ke. U vri­je­me kad se SFRJ pot­pu­no opre­di­je­li­la za vo­đe­nje van­blo­kov­ske po­li­ti­ke u sa­rad­nji sa In­di­jom, Egip­tom, kao i oslo­bo­đe­nim azij­skim i afrič­kim ze­mlja­ma, svjet­ski mir i ne­za­vi­snost mno­gih ma­lih dr­ža­va bi­li su ne­pre­sta­no ugro­že­ni. U Afri­ci je u tek oslo­bo­đe­nom Kon­gu po­čeo gra­đan­ski rat, a le­gal­ni pred­sjed­nik obo­ren, u Evro­pi iz­bi­ja su­kob iz­me­đu dva ber­lin­ska blo­ka, a na Ka­ri­bi­ma ku­ban­ska kri­za. La­os i Vi­jet­nam su za­hva­će­ni su­ko­bi­ma, iz­bi­ja no­vi rat na Bli­skom is­to­ku 1967. i po­tom 1973, usko­ro po­či­nje rat u Li­ba­nu. Unu­tar Var­šav­skog ugo­vo­ra do­la­zi do in­va­zi­je na Če­ho­slo­vač­ku 1968, Tur­ska je iz­vr­ši­la in­va­zi­ju na Ki­par i anek­ti­ra­la dio ostr­va. Su­ko­blja­va­ju se i ne­svr­sta­ne ze­mlje me­đu­sob­no. Ba­uk mo­gu­ćeg sve­op­šteg nu­kle­ar­nog ra­ta bio je sve­pri­su­tan. Za vri­je­me Ku­ban­ske kri­ze, gra­đa­ni Sje­di­nje­nih Dr­ža­va su pred ka­me­ra­ma pra­zni­li ra­fo­ve, ku­pu­ju­ći kon­zer­vi­sa­nu hra­nu i pu­ni­li sklo­ni­šta.
Sa­mo što je pri­mio du­žnost, dr­žav­ni se­kre­tar za na­rod­nu od­bra­nu Ni­ko­la Lju­bi­čić mo­rao je da od­re­di dr­ža­nje JNA po­vo­dom ra­ta na Bli­skom is­to­ku i sa­gle­da stra­te­ške po­sle­di­ce. Na sjed­ni­ci Opu­no­moć­stva, 23. ju­na 1967, iz­lo­žio je po­gle­de usa­gla­še­ne sa po­li­tič­kim vr­hom i na osno­vu ana­li­za Ge­ne­ral­šta­ba. U tom tre­nut­ku, Za­pad je pro­ci­je­njen kao glav­na opa­snost za bez­bjed­nost Ju­go­sla­vi­je, a kao osje­tlji­ve tač­ke oci­je­nje­ni su za­pad­ni front pre­ma Ita­li­ji i onaj pre­ma Grč­koj. „Ovaj rat je na­sta­vak stra­te­gij­ske ofan­zi­ve SAD, ko­je svo­jom stra­te­gi­jom po­sred­nog na­stu­pa­nja po­ku­ša­va­ju da mi­je­nja­ju od­nos sna­ga u svi­je­tu u svo­ju ko­rist (Vi­jet­nam, ra­zni pu­če­vi po Afri­ci, si­tu­a­ci­ja u Grč­koj, pa i naj­no­vi­ja agre­si­ja na Egi­pat). Zna­te da je po­sto­jao do­go­vor za na­pad iz­me­đu SAD, Ve­li­ke Bri­ta­ni­je i Izra­e­la. Na tom sku­pu oni su se do­go­vo­ri­li o na­pa­du”. Ozbilj­nost si­tu­a­ci­je i ko­nač­no usvojeno gle­di­šte da su za­i­sta mo­gu­ći lo­kal­ni ra­to­vi ko­ji ne­će pre­ra­sti u svjet­ski kon­flikt, zna­či­li su da se mo­ra­ju uze­ti u ob­zir na­či­ni od­bra­ne. To će pod­sta­ći di­sku­si­je o da­ljem raz­vo­ju dok­tri­ne od­bra­ne. Ge­ne­ral Jo­že Go­do­min upo­zo­rio je na ve­li­ku od­go­vor­nost voj­nog vr­ha u pro­cje­ni da li smo sprem­ni i ko­li­ko, ka­ko se po­gre­šnom pro­cje­nom ne bi dez­o­ri­jen­ti­sao po­li­tič­ki vrh.
(NA­STA­VI­ĆE SE)