-PIŠE: MR RADOje FEMIĆ

Ži­vot u Kra­lje­vi­ni Ju­go­sla­vi­ji pro­ti­cao je da­lje u zna­ku sma­nje­nja na­pe­to­sti iz­me­đu dvi­je ključ­ne eli­te – srp­ske i hr­vat­ske. Do po­čet­ka Dru­gog svjet­skog ra­ta ju­go­slo­ven­stvo je do­bi­lo no­vo obi­ljež­je – re­al­no ju­go­slo­ven­stvo. Po­li­ti­ku re­al­nog ju­go­slo­ven­stva spro­vo­dio je Mi­lan Sto­ja­di­no­vić i nje­go­va Ju­go­slo­ven­ska ra­di­kal­na za­jed­ni­ca (JRZ). Za vri­je­me vla­de Mi­la­na Sto­ja­di­no­vi­ća pro­svje­ta je do­bi­la za­da­tak da ga­ji ide­ju ju­go­slo­ven­stva. To je pod­ra­zu­mi­je­va­lo sin­te­zu svih po­zi­tiv­nih oso­bi­na i stva­ra­lač­kih sna­ga svih dje­lo­va ju­go­slo­ven­skog na­ro­da. Po­što se ovaj rad do­mi­nant­no ba­vi ju­go­slo­ven­stvom u so­ci­ja­li­stič­kom pe­ri­o­du (1945–1990), tre­ba uka­za­ti na to ka­ko so­ci­ja­li­stič­ki po­kret do­ži­vlja­va ju­go­slo­ven­stvo do 1945. go­di­ne, ka­da ono do­bi­ja no­ve sa­dr­ža­je. Sto­ga, naj­pri­je tre­ba uoči­ti da so­ci­ja­li­stič­ki po­kret po­kla­nja ve­li­ku pa­žnju na­ci­o­nal­nom pi­ta­nju, ali i ima vr­lo raz­u­đen stav pre­ma nje­mu. So­ci­ja­li­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je u Ju­go­sla­vi­ji u od­no­su na pro­ble­ma­ti­ku na­ci­o­nal­nog pi­ta­nja sli­je­di­le su sta­vo­ve svo­jih ba­za: Dru­ge i Tre­će in­ter­na­ci­o­na­le. Ra­zu­mi­je se, ni­je­su se sve so­ci­ja­li­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je iz­ja­šnja­va­le o ju­go­slo­ven­stvu. Kod ne­kih je ta pro­ble­ma­ti­ka pred­sta­vlja­la pe­ri­fer­no pi­ta­nje, a ne­ke od so­ci­ja­li­stič­kih or­ga­ni­za­ci­ja to su ve­za­le za kla­sno pi­ta­nje. Ši­ro­ka le­pe­za sta­vo­va o ju­go­slo­ven­stvu do­no­si­la je gle­di­šte da je ju­go­slo­ven­stvo kao na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet iz­raz isto­rij­skih za­ko­ni­to­sti, te da pred­sta­vlja uvod u sju­tra­šnji­cu, u ko­joj će na­ci­o­nal­ni an­ta­go­ni­zmi osla­bi­ti, ili ček ne­sta­ti.
U pri­log ovoj te­zi ide i či­nje­ni­ca da se u Lju­blja­ni još 1826. osni­va Ju­go­slo­ven­ska so­ci­jal­na de­mo­krat­ska stran­ka, s ci­ljem da pro­pa­gi­ra ju­go­slo­ven­stvo. Re­zul­tat ova­kvog za­la­ga­nja so­ci­ja­li­stič­kih po­kre­ta naj­bo­lje se vi­di kroz tekst Re­zo­lu­ci­je, usvo­je­ne na Kon­fe­ren­ci­ji so­ci­ja­li­sta Ju­go­slo­ve­na, 1909, u ko­joj se o ju­go­slo­ven­stvu i so­ci­jal­noj de­mo­kra­ti­ji upo­zo­ra­va da je ko­nač­ni cilj „na­ci­o­nal­no uje­di­nje­nje svi­ju Ju­go­slo­ve­na“.
Ju­go­slo­ven­sko pi­ta­nje unu­tar so­ci­jal­de­mo­krat­skih or­ga­ni­za­ci­ja na tlu Sr­bi­je in­si­sti­ra na po­ve­zi­va­nju na­ci­o­nal­nog i kla­snog. Isto­vre­me­no, da­je se vi­še pro­sto­ra kla­snoj kom­po­nen­ti ovog pi­ta­nja, dok je na­ci­o­nal­na ma­nje za­stu­plje­na. Da je za srp­ske so­ci­ja­li­ste pri­ma­ran bio kla­sni prin­cip, do­ka­zu­ju i ri­je­či Di­mi­tri­ja Tu­co­vi­ća, na Kon­fe­ren­ci­ji so­ci­ja­li­sta Ju­go­slo­ve­na u Lju­blja­ni 1909. go­di­ne: „Mi ni­smo ni pan­sla­vi­ste, ni pan­ger­ma­ni­ste, već pan­so­ci­ja­li­ste.“
Na­kon Pr­vog svjet­skog ra­ta, na Vu­ko­var­skom kon­gre­su 1920. go­di­ne, u re­zo­lu­ci­ji Po­li­tič­ka si­tu­a­ci­ja i za­da­ci Ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je Ju­go­sla­vi­je sto­ji da će „KPJ osta­ti i da­lje na bra­ni­ku ide­je na­ci­o­nal­nog je­din­stva i rav­no­prav­no­sti svi­ju na­ci­o­nal­no­sti u ze­mlji.“ Na­kon ova­ko for­mu­li­sa­nog sta­va, ja­sno je da je do­šlo do iz­vje­sne pro­mje­ne u shva­ta­nju ter­mi­na ju­go­slo­ven­stvo. Ovo, po mi­šlje­nju Ni­ko­le Du­gan­dži­je, po­ka­zu­je da su za­dr­ža­ne sta­re, uni­tar­ne po­stav­ke, ali sa­da do­pu­nje­ne i kom­bi­no­va­ne s ide­jom o po­sto­ja­nju vi­še na­ci­ja. U Kra­lje­vi­ni SHS u jed­nom do­ku­men­tu Ne­za­vi­sne rad­nič­ke par­ti­je Ju­go­sla­vi­je (na­kon uki­da­nja KPJ) sto­ji: Sr­bi, Hr­va­ti i Slo­ven­ci su tri raz­li­či­ta na­ro­da“. Ov­dje je već do­šlo do pro­mje­ne ide­o­lo­ške pa­ra­dig­me i shva­ta­nja sa­mog poj­ma ju­go­slo­ven­stvo. Te­o­ri­ja o jed­nom, tro­i­me­nom na­ro­du, po mi­šlje­nju ko­mu­ni­sta, pred­sta­vlja­la je ma­sku za ve­li­ko­srp­ski na­ci­o­na­li­zam. Vri­je­me tra­ja­nja Kra­lje­vi­ne SHS obi­lje­žio je i po­se­ban uti­caj Ko­mu­ni­stič­ke in­ter­na­ci­o­na­le na KPJ. Ta­da se sna­žno pro­mo­vi­še ide­ja o pra­vu na­ro­da na sa­mo­o­pre­dje­lje­nje, do ot­cje­plje­nja. Za­stu­pa se te­za po ko­joj je Kra­lje­vi­na SHS bur­žo­a­ska i ve­li­ko­srp­ska tvo­re­vi­na. U tom vre­me­nu se po­zi­va­ju na­ro­di da se ot­ci­je­pe i stvo­re ne­za­vi­sne dr­ža­ve. Ko­mu­ni­stič­ka in­ter­na­ci­o­na­la tra­ži iz­dva­ja­nje Hr­vat­ske, Slo­ve­ni­je i Ma­ke­do­ni­je iz Ju­go­sla­vi­je, što KPJ ne pri­hva­ta.
U ovom am­bi­jen­tu i sa ova­kvim ide­o­lo­škim shva­ta­nji­ma, za­jed­nič­ka dr­ža­va Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca do­če­ka­će NOB. To­kom NOB-a ide­ja ju­go­slo­ven­stva će do­bi­ti no­vi sa­dr­žaj i vi­še­sloj­no zna­če­nje, što će se ostva­ri­va­ti u prak­si u pe­ri­o­du na­kon 1945. go­di­ne. (Na­sta­vi­će se)