-PIŠE: MR RADOvan FEMIĆ

De­cem­bra 1964. (Osmi kon­gres) Jo­sip Broz Ti­to na­pa­da na­ci­o­nal­no shva­ta­nje ju­go­slo­ven­stva. Po mi­šlje­nju Pre­dra­ga Mar­ko­vi­ća, 1964. go­di­na je pred­sta­vlja­la za­o­kret u Ti­to­vom shva­ta­nju ju­go­slo­ven­stva. Na­kon po­li­tič­kog po­ra­za Ran­ko­vi­ća (1966), ju­go­slo­ven­stvo se de­fi­ni­tiv­no skla­nja u stra­nu. Raz­lo­zi zbog ko­jih Ti­to i par­ti­ja na­pu­šta­ju sta­no­vi­šte o ju­go­slo­ven­stvu, mo­gu bi­ti vi­še­stru­ki. Ipak, Mar­ko­vić za­klju­ču­je da raz­log to­me naj­pri­je le­ži u či­nje­ni­ci da se Ti­to, kao prag­ma­ti­čan po­li­ti­čar, pri­la­go­dio „pre­o­vla­đu­ju­ćoj kli­mi me­đu par­tij­skim vr­ho­vi­ma svih re­pu­bli­ka”. Ina­če, ovo je vri­je­me do­no­še­nja no­vo­ga Usta­va iz 1963. go­di­ne. Ovaj Ustav (,,po­ve­lja sa­mo­u­pra­vlja­nja”) ute­me­ljio je si­stem so­ci­ja­li­stič­kog sa­mo­u­pra­vlja­nja, ko­ji je str­plji­vo iz­gra­đi­van u go­di­na­ma, po­čev od 1950. go­di­ne. Ovim Usta­vom uve­de­na je i pro­mje­na ime­na za­jed­nič­ke dr­ža­ve, iz FNRJ u SFRJ. Po mi­šlje­nju aka­de­mi­ka Če­do­mi­ra Po­po­va, Bri­on­ski ple­num bio je ve­li­ka pre­kret­ni­ca. Tu ni­je do­šla do iz­ra­ža­ja po­li­ti­ka ko­mu­ni­sta pro­tiv ve­li­ko­srp­ske bur­žo­a­zi­je, već po­li­ti­ka pro­tiv srp­skog na­ro­da, po­seb­no ima­ju­ći u vi­du da su me­đu ve­li­ko­sr­be ubra­ja­ni i ko­mu­ni­sti. To je bio pre­lom­ni tre­nu­tak u po­li­ti­ci u od­no­su pre­ma Sr­bi­ma unu­tar ju­go­slo­ven­ske dr­ža­ve. Da je ju­go­lo­slo­ven­ski po­li­tič­ki vrh ri­je­šio da ig­no­ri­še na­ci­o­nal­no pi­ta­nje na­kon 60-ih go­di­na, ka­da se je­di­ni put otvo­re­no de­ba­to­va­lo o ovom pi­ta­nju, po­ka­zu­ju i X i XI kon­gres SKJ. Vi­še se ne go­vo­ri o so­ci­ja­li­stič­kom ju­go­slo­ven­stvu, već su u upo­tre­bi no­vi ter­mi­ni, kao što su „ko­he­zi­ja na­še vi­še­na­ci­o­nal­ne za­jed­ni­ce”, „sa­mo­u­prav­na udru­že­nost svih na­ci­o­nal­no­sti”, kao i „so­ci­ja­li­stič­ko za­jed­ni­štvo”. Na Dva­na­e­stom kon­gre­su SKJ, 1982. go­di­ne, sve­ga pet stra­na po­sve­će­no je na­ci­o­nal­nom pi­ta­nju. Ova te­ma­ti­ka bi­la je za­stu­plje­na u re­fe­ra­tu Du­ša­na Dra­go­sav­ca. Po­pi­si sta­nov­ni­štva bje­lo­da­no svje­do­če o do­ži­vlja­ju poj­ma ju­go­slo­ven­stva od stra­ne sta­nov­ni­štva. Po­je­din­ci su za se­be is­ka­zi­va­li da su po na­ci­o­nal­no­sti Ju­go­slo­ve­ni, iako ofi­ci­jel­no ta na­ci­ja ni­je po­sto­ja­la. Bez ob­zi­ra na to, pro­ce­nat sta­nov­ni­štva ko­ji se u na­ci­o­nal­nom smi­slu iz­ja­šnja­vo kao Ju­go­slo­ve­ni, ni­je bio be­zna­ča­jan.
Ta­be­la ko­ju do­no­si La­slo Se­kelj pred­sta­vlja po­dat­ke ko­ji se mo­gu tu­ma­či­ti na je­dan od sle­de­ćih na­či­na. Na­i­me, 1961. go­di­ne naj­vi­še Ju­go­slo­ve­na je u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni. Ovaj pro­ce­nat od 8, 4 od­sto re­zul­tat je či­nje­ni­ce da su se Mu­sli­ma­ni iz­ja­šnja­va­li kao Ju­go­slo­ve­ni (Na po­pi­su 1953. isto se de­kla­ri­šu kao Ju­go­slo­ve­ni-neo­pre­di­je­lje­ni). Sle­de­ći po­pis, iz 1971. go­di­ne, do­no­si dra­stič­ne pro­mje­ne u sa­moj Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, dok se u osta­lim dje­lo­vi­ma dr­ža­ve ne bi­lje­že zna­čaj­ni­je pro­mje­ne. Ni­ko­la Du­gan­dži­ja iz­no­si tvrd­nju da je po­pis 1971. go­di­ne ka­rak­te­ri­sa­la ve­o­ma in­ten­ziv­na kam­pa­nja (on ko­ri­sti ter­min „haj­ka”) od stra­ne ko­mu­ni­stič­ke vla­sti, u smi­slu pri­ti­ska da se od­u­sta­ne od na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta – Ju­go­slo­ven. Raz­log dra­stič­nog pa­da pro­cen­ta na­ci­o­nal­nih Ju­go­slo­ve­na le­ži u či­nje­ni­ci da su Mu­sli­ma­ni sa­da mo­gli da se iz­ja­sne kao „Mu­sli­man u smi­slu na­rod­no­sti”. Ide­ja for­mi­ra­nja po­seb­ne mu­sli­man­ske na­ci­je do­šla je od stra­ne Edvar­da Kar­de­lja. Aka­de­mik Mi­lo­rad Ek­me­čić iz­no­si hi­po­te­zu u ve­zi s ovim pi­ta­njem (ko­ja ni­je ute­me­lje­na na isto­rij­skim iz­vo­ri­ma, ali ko­ja mo­že bi­ti ko­ri­sna u smi­slu na­go­vje­šta­ja prav­ca bu­du­ćih is­tra­ži­va­nja) da je Kar­delj tu ide­ju do­nio iz Ve­li­ke Bri­ta­ni­je. Stva­ra­nje mu­sli­man­ske na­ci­je, po toj pret­po­stav­ci, bio bi čin ko­ji bi dao pod­sti­caj slič­nom po­kre­tu u So­vjet­skom Sa­ve­zu. Cilj je bio de­sta­bi­li­zo­va­nje So­vjet­skog Sa­ve­za. Sle­de­ći po­pis, iz 1981. go­di­ne, do­no­si iz­ra­zit rast uče­šća Ju­go­slo­ve­na u po­pu­la­ci­ji. Uku­pan pro­ce­nat Ju­go­slo­ve­na sa­da je 5,4 od­sto, što u ap­so­lut­nim broj­ka­ma iz­no­si 1.217.000. Mno­gi ko­ji su ana­li­zi­ra­li re­zul­ta­te ovog po­pi­sa uka­zu­ju na dva osnov­na raz­lo­ga ova­ko zna­čaj­nog pro­cen­ta iz­ja­šnje­nih kao Ju­go­slo­ve­ni. Pr­vi je­ste smrt Jo­si­pa Bro­za Ti­ta, i iden­ti­fi­ka­ci­ja sta­nov­ni­štva sa dr­ža­vom Ju­go­sla­vi­jom u ve­li­koj mje­ri. Dru­gi zna­ča­jan raz­log je ot­por na­ci­o­na­li­zmu, ko­ji je već uzeo ma­ha. Isto­vre­me­no, at­mos­fe­ra pri­ti­ska na sta­nov­ni­štvo, ko­ja ka­rak­te­ri­še po­pis iz 1971. go­di­ne, sa­da već ne­sta­je u ve­li­koj mje­ri. Pri­mjet­no je da je, osim Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, i u Voj­vo­di­ni pro­ce­nat Ju­go­slo­ve­na zna­ča­jan, tj. naj­ve­ći (8,2 od­sto). Ovo je ra­zu­mlji­vo ako se ima u vi­du mul­ti­et­nič­ki ka­rak­ter ove srp­ske po­kra­ji­ne. U ko­nač­nom, po­pis iz 1991. do­no­si no­ve iz­mje­ne. Pro­ce­nat na­ci­o­nal­nih Ju­go­slo­ve­na dra­stič­no opa­da, osim na tlu Voj­vo­di­ne. Tu se bi­lje­ži čak ma­li po­rast, sa 8, 2 na 8, 7 od­sto. Raz­log to­me sva­ka­ko tre­ba tra­ži­ti u či­nje­ni­ci da je ri­ječ o he­te­ro­ge­noj sre­di­ni, ko­ja od­bi­ja na­ra­sta­ju­će na­ci­o­na­li­zme, ko­ji se ta­da već bu­de u zna­čaj­noj mje­ri. Iz ovo­ga ja­sno pro­iz­la­zi za­klju­čak ka­kav je stav Par­ti­je i Ti­ta bio pre­ma na­ci­o­nal­nom pi­ta­nju, i ka­ko se on re­flek­to­vao na po­pi­se sta­nov­ni­štva. Me­đu­tim, od De­ve­tog kon­gre­sa SKJ (1969), de­fi­ni­tiv­no je pro­mi­je­nje­na le­gi­ti­ma­cij­ska osno­va re­ži­ma – re­pu­bli­ka, od­no­sno po­kra­ji­na, umje­sto do ta­da pro­mo­vi­sa­nog ju­go­slo­ven­stva. Umje­sto ko­mu­ni­stič­kog ega­li­ta­ri­zma, sa­da je na sce­ni na­gra­đi­va­nje pre­ma ra­du, do­ho­dov­ni prin­cip, i slič­no to­me. (Na­sta­vi­će se)