Or­ga­ni­za­to­ri kul­tur­ne ma­ni­fe­sta­ci­je „Ći­ri­li­com”, ko­ja je pret­hod­nih pet da­na odr­ža­va­na u Bu­dvi, Na­rod­na bi­bli­o­te­ka Bu­dva i Udru­že­nje iz­da­va­ča i knji­ža­ra Cr­ne Go­re, za­do­volj­ni su do­brim pri­je­mom pro­gra­ma kod Bu­dva­na i nji­ho­vih go­sti­ju ovog pi­lot iz­da­nja.
Pje­snik i pred­sjed­nik Udru­že­nja iz­da­va­ča i knji­ža­ra Cr­ne Go­re Ra­do­mir Ulja­re­vić ka­že, da, ka­da bi tre­ba­lo u naj­kra­ćem, da pred­sta­vi­mo kul­tu­ru Cr­ne Go­re da­nas, mo­gli bi­smo da ka­že­mo, da dok jed­ni bra­ne ći­ri­li­cu, dru­gi se bra­ne od ći­ri­i­ce.
- Jed­na od naj­ple­me­ni­ti­jih evrop­skih ini­ci­ja­ti­va je­ste od­bra­na ći­ri­lič­nog pi­sma. Štam­pa­nje eura na ći­ri­li­ci iz­raz je od­luč­no­sti Bri­se­la da šti­ti ći­ri­li­cu - ka­zao je Ulja­re­vić. Pod­sje­ća da je Šo sma­trao da je ći­ri­li­ca naj­sa­vr­še­ni­je pi­smo na svi­je­tu, kao i na či­nje­ni­cu da su baš na ći­ri­li­ci na­pi­sa­ni ne­ki od na­ših naj­sta­ri­jih i naj­zna­čaj­ni­jih pi­sa­nih spo­me­ni­ka, kao što je Mi­ro­sla­vlje­vo je­van­đe­lje. Na ći­ri­li­ci su i štam­pa­ne na­še naj­sta­ri­je knji­ge, kao što je to Ok­to­ih pr­vo­gla­snik, do­da­je Ulja­re­vić.
- Ći­ri­li­ca ni­je sa­mo pi­smo Cr­no­go­ra­ca ili Sr­ba u Cr­noj Go­ri, sa ne ma­nje raz­lo­ga bi tre­ba­lo da bra­ne ći­ri­li­cu i ma­njin­ski na­ro­di u Cr­noj Go­ri, jer, ako se svi bo­re za oču­va­nje dr­ža­ve Cr­ne Go­re, mo­ra­li bi, da kao pr­vi ko­rak pre­du­zmu, za­u­sta­vlja­nje pro­ce­sa od­u­mi­ra­nja ći­ri­li­ce, kao naj­bit­ni­je iden­ti­tet­ske cr­te. Pro­je­kat „Ći­ri­licm” re­a­li­zo­van u Bu­dvi, ima za cilj, da do­pri­ne­se ra­zu­mi­je­va­nju či­nje­ni­ce da ći­ri­li­ca ni­je i ne smi­je da bu­de sred­stvo za ide­o­lo­ška i dnev­no­po­li­tič­ka spo­re­nja, već da ona, kao te­melj­na kul­tur­na vri­jed­nost, uje­di­ni sve oko te ple­me­ni­te ide­je, ko­ja se od­no­si na za­šti­tu ći­ri­lič­nog pi­sma. Jer, ći­ri­lic­ca je pr­va i naj­va­žni­ja ste­pe­ni­ca na ko­ju smo sta­li, kad smo kao na­rod i dr­ža­va kre­nu­li u dru­štvo na­ro­da i ako nju iz­mak­ne­mo, sa­mo će­mo se spo­ti­ca­ti, gu­be­ći sva­ki oslo­nac, ko­ri­ste­ći kao šta­ke, tu­đa kul­tur­na do­bra. i na­ša kul­tu­ra i obra­zo­va­nje u ta­kvim usllo­vi­ma, bi­li bi ne­što na­ka­le­mlje­no i pre­pi­sa­no – na­gla­ša­va Ulja­re­vić Po nje­mu, po­treb­no je po­sti­ći kon­sen­zus o za­šti­ti ći­ri­li­ce, jer će­mo je­di­no ta­da mo­ći s pra­vom go­vo­ri­ti o vla­sti­toj kul­tu­ri i obra­zo­va­nju.
- Mi smo svi, ov­dje na Knji­žev­nom tr­gu ći­ri­li­ce u Bu­dvi, dio ovog uz­vi­še­nog, ple­me­ni­tog po­du­hva­ta u na­mje­ri da bu­de­mo svo­ji i sa­mo i is­klju­či­vo svo­ji i za­to tre­ba ču­va­ti ple­me­ni­ti pro­je­kat „Ći­ri­li­com” – ka­zao je Ulja­re­vi­će is­pred or­ga­ni­za­to­ra ma­ni­fe­sta­ci­je.
Ž.J.