Na­kon pre­mi­je­re u Her­ceg No­vom u sklo­pu pro­gra­ma Fe­sti­va­la Špa­njo­la 2017, pro­je­kat „Mo­ra­mo li ga­če­kat’?”, či­ji sce­na­rio i re­ži­ju pot­pi­su­je nov­ska dra­ma­tur­gi­nja Sla­đa­na Vu­jo­vić, iz­ve­den je i u Ko­to­ru, u Ku­ći slo­bod­ne mi­sli u Kav­ču, u or­ga­ni­za­ci­ji Cen­tra za žen­sko i mi­rov­no obra­zo­va­nje „Ani­ma”. Pred oda­bra­nom pu­bli­kom u ru­stič­nom am­bi­jen­tu na te­ra­si sa po­gle­dom na ti­vat­ski za­liv, na­stu­pi­le su glu­mi­ce Her­ceg­nov­skog po­zo­ri­šta, Li­di­ja Pe­tro­ne (Esta), Zo­ri­ca Cvit­ko­vić (Me­la­ni­ja), Sla­đa­na Vu­jo­vić (Mir­ta) i na­tur­ščik Sen­ka Do­mo­vić-Bu­lut (Sta­ni­ja), te mla­da glu­mač­ka na­da Da­ri­ja Vu­jo­vić. Kroz ar­he­tip­ske li­ko­ve i ve­ze ti­ra­ni­na, vla­sto­dr­šca i po­ro­blje­nog- žr­tve, pri­ja­te­lja-brač­nih dru­go­va, po­na­vlja­njem muč­nih sce­na i ri­tu­a­la do be­smi­sla, ali ipak sa smi­sle­nim za­vr­šet­kom, ka­da dje­voj­či­ca uzi­ma bič u svo­je ru­ke, kre­a­tiv­na po­zo­ri­šna fe­mi­ni­stič­ka eki­pa pre­to­či­la je uni­ver­zal­nu pri­ču o be­smi­slu sva­ko­dne­vi­ce ljud­skog po­sto­ja­nja u ma­ni­fest žen­skih pra­va. Vr­sna dra­ma­tur­gi­nja Vu­jo­vić ko­ri­sti­la je pri tom ci­ta­te iz bo­ga­te fe­mi­ni­stič­ke te­o­ri­je. Pu­bli­ka je na­kon pred­sta­ve ak­tiv­no uče­stvo­va­la u ko­men­ta­ri­ma i su­ge­sti­ja­ma u raz­go­vo­ru sa re­di­telj­kom i glu­mi­ca­ma.
- To su ne­ki ar­he­ti­po­vi ko­je je Se­mju­el Be­ket na­pi­sao na­mjer­no sa do­sta ne­kog an­glo­sak­son­skog hu­mo­ra, na­mjer­no se tu sve po­na­vlja, ri­tu­a­li­zu­je, a ve­o­ma je ba­nal­no i tri­vi­jal­no. On je ta­ko vi­dio ži­vot, a na­pi­sao je ovu dra­mu kao ne­ku vr­stu vje­žbe, u tre­nut­ku oča­ja ka­da je mi­slio da je iz­gu­bio spo­sob­nost da pi­še. Dra­ma je po­sta­la svjet­ski hit za­to što iz nje mo­že­te da iš­či­ta­te ka­ko ho­će­te i da po­i­ma­te ka­ko že­li­te, ob­ja­sni­la je Vu­jo­vić, ko­ja je du­go ra­di­la u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji. Glu­mi­ce Her­ceg­nov­skog po­zo­ri­šta mo­li­le su je niz go­di­na una­zad da na­pra­vi jed­nu pred­sta­vu za njih. Na­kon broj­nih „pre­am­bi­ci­o­znih” pro­je­ka­ta, na­i­šla je na po­da­tak da Se­mju­el Be­ket za svog ži­vo­ta ni­je do­zvo­lja­vao že­na­ma da igra­ju dra­mu „Če­ka­ju­ći Go­doa” i ta­ko se ro­di­la ide­ja o pro­jek­tu.
- Se­mju­el Be­ket je i svo­jim na­sljed­ni­ci­ma osta­vio u ama­net da to ne do­zvo­le. Pred­sta­va je pr­vi put od­i­gra­na u žen­skoj po­sta­vi 2006. go­di­ne ka­da je jed­na ita­li­jan­ska po­zo­ri­šna tru­pa do­bi­la par­ni­cu na su­du. To me je za­in­tri­gi­ra­lo, taj tekst mi je uvi­jek bio za­ni­mljiv, za­to što je u su­šti­ni „do­sa­dan”, a ge­ni­ja­lan. Kad sam ga po­no­vo pro­či­ta­la sa ci­ljem da ga adap­ti­ram za žen­sku po­sta­vu, shva­ti­la sam za­što Be­ket ni­je do­zvo­lja­vao že­na­ma da je igra­ju – za­to što je to je­dan du­bo­ko mu­ški tekst. In­stink­tiv­no sam zna­la da že­ne o smi­slu ži­vo­ta raz­mi­šlja­ju dru­ga­či­je, a to je znao i on, ne ra­di se sa­mo o ma­te­rin­stvu i tim aspek­ti­ma po­dr­ža­va­nja ži­vo­ta, ne­go na mno­go ne­kih ni­voa je to dru­ga­či­je. Po­če­la sam da ra­dim na toj ide­ji, te uklju­či­la ši­ro­ke kon­sul­ta­ci­je kroz tri ra­di­o­ni­ce sa ci­ljem da se uz po­moć pu­bli­ke da­lje raz­vi­ja adap­ta­ci­ja. To je bi­la jed­na „la­vi­na” raz­mje­na uvi­da i po­i­ma­nja, ob­ja­sni­la je Vu­jo­vić. Pred­sta­va se, do­da­je ona, i da­lje raz­vi­ja, a sva­ki „fid­bek” pu­bli­ke ve­o­ma je po­že­ljan i ko­ri­stan.
Pro­je­kat ra­đen pre­ma dra­mi „Če­ka­ju­ći Go­doa” Se­mju­e­la Be­ke­ta, na­stao je na ini­ci­ja­ti­vu NVO Ur­ban No­va, ko­ja je za is­tra­ži­vač­ki sta­di­jum obez­bi­je­di­la sred­stva od Eku­men­ske ini­ci­ja­ti­ve že­na iz Omi­ša. Ja­ko je te­ško do­bi­ti sred­stva za po­zo­ri­šnu pred­sta­vu, to je ve­o­ma ri­jet­ko, ka­že Sen­ka Bu­lut, ko­ja je pro­du­cent­ki­nja pro­jek­ta, ali su one uspje­le da do­bi­ju fi­nan­sij­sku po­dr­šku i od Me­di­te­ran­skog fon­da za že­ne iz Mar­se­ja, sa ci­ljem da se i dje­voj­či­ce uklju­če u pred­sta­vu, ko­ja tre­ba da bu­de edu­ka­tiv­nog ka­rak­te­ra.
Me­đu gle­da­o­ci­ma su bi­le i čla­ni­ce Fo­ru­ma že­na iz Pri­je­po­lja, ko­je su ima­le pri­li­ku da se upo­zna­ju sa ak­tiv­no­sti­ma na pla­nu žen­skih pra­va, te da us­po­sta­ve ko­mu­ni­ka­ci­ju sa ov­da­šnjim ak­ti­vist­ki­nja­ma u ci­lju da­lje sa­rad­nje. Iz­ved­ba pred­sta­ve „Mo­ra­mo li ga če­kat?” na­ja­vlje­na je i za Gor­nju La­stvu u Tiv­tu.
M.D.P.