Tiv­ća­ni­ma se u atri­ju­mu Ljet­nji­kov­ca Bu­ća pred­sta­vio no­vi­nar i pu­bli­ci­sta Rad­mi­lo Ta­dić sa svo­jom knji­gom „Hro­ni­ka zlo­či­na”. Na pro­mo­ci­ji, u sklo­pu knji­žev­nog pro­gra­ma „Pur­ga­to­ri­ja” a ko­ji je pri­re­di­la Ma­ti­ca Bo­ke, o knji­zi su go­vo­ri­li re­cen­zent Zo­ran Mi­lja­nić, autor i Želj­ko Kom­ne­no­vić.
- Kad sam za­vr­ša­vao knji­gu, ne­gdje u ovo do­ba pro­šle go­di­ne, ta­man ho­ću da je pre­dam na štam­pu de­si se ubi­stvo. Tri pu­ta sam od­la­gao štam­pu do­pu­nju­ju­ći je sa no­vim slu­ča­je­vi­ma ubi­stva. Ri­je­či Zo­ra­na Mi­lja­ni­ća iz po­go­vo­ra knji­ge da će ima­ti do­pu­nje­no iz­da­nje na­ža­lost su se ob­i­sti­ni­le. Ka­da bi gle­da­li šta se sve de­ša­va­lo od ta­da do da­nas, mo­že­mo re­ći da se u tom pe­ri­o­du de­si­lo oko 20 svi­re­pih li­kvi­da­ci­ja i ob­ra­ču­na kri­mi­nal­nih gru­pa ši­rom Cr­ne Go­re. Naj­vi­še na Pri­mor­ju i Pod­go­ri­ci. Ono što sam za­pa­zio pro­u­ča­va­ju­ći ovu ma­te­ri­ju, je­ste da je pri­je tran­zi­ci­je `90. go­di­na pro­šlog vi­je­ka, sta­ti­sti­ka u Cr­noj Go­ri bi­lje­ži­la de­se­tak ubi­sta­va go­di­šnje. Ne­ka­da ma­nje, ne­ka­da vi­še. Taj broj se sa po­čet­kom tran­zi­ci­je udvo­stru­čio ta­ko da je naj­vi­še jed­ne go­di­ne 1992. ili 1993. bi­lo 34 ubi­stva, a uglav­nom pre­ko 20. U po­li­cij­skim ana­li­za­ma pro­ce­nat ri­je­še­no­sti ubi­sta­va u sa­op­šte­nji­ma je do­sta vi­sok, kre­će se od 60 do 80 od­sto, čak jed­ne go­di­ne bi­lo je 100 od­sto. Tu tre­ba na­pra­vi­ti kva­li­ta­tiv­nu raz­li­ku. Ka­da je ri­ječ o ubi­stvi­ma ko­ja su po­či­nje­na na mah, ko­ja ni­je­su pri­pre­ma­na, pred ka­me­ra­ma, na­o­či­gled broj­nih lju­di, u ka­fa­na­ma, gdje se po­či­ni­o­ci ne kri­ju ili se pri­ja­ve sa­mi po­sli­je dva-tri da­na, on­da je pro­ce­nat rje­ša­va­nja vi­sok. Me­đu­tim ka­da je ri­ječ o pla­ni­ra­nim li­kvi­da­ci­ja­ma, taj pro­ce­nat je zna­čaj­no ma­nji i kre­će se is­pod 10 od­sto – upo­znao je Ta­dić pri­sut­ne s ne­slav­nom sta­ti­sti­kom. Ta­dić do­da­je da po­li­ci­ja če­sto zna na­lo­go­dav­ce ubi­sta­va ali se ti slu­ča­je­vi ne ra­svje­tlja­va­ju zbog ne­do­stat­ka do­ka­za. „Vri­je­me pred na­ma ne uli­va na­du, ali se na­da­mo da vri­je­me ko­je će do­ći do­no­si ma­nje uža­snih slu­ča­je­va u stup­ci­ma cr­ne hro­ni­ke i da će­mo ži­vje­ti u sre­đe­ni­joj dr­ža­vi ne­go što je ova sa­da”, re­kao je Ta­dić.
Po­seb­no je ob­ra­dio mo­tiv mo­der­ne krv­ne osve­te ali i ubi­stvo glav­nog i od­go­vor­nog ured­ni­ka „Da­na” Du­ška Jo­va­no­vi­ća či­ji je bio drug iz sred­nje ško­le.
Re­cen­zent knji­ge, biv­ši po­sla­nik Skup­šti­ne Cr­ne Go­re, struč­njak za bez­bjed­nost Zo­ran Mi­lja­nić je is­ta­kao da su glav­ni uzroč­ni­ci ovo­li­kog bro­ja kri­mi­nal­nih dje­la i ubi­sta­va u Cr­noj Go­ri, ras­pad bid­še Ju­go­sla­vi­je, gra­đan­ski ra­to­vi ali i od­re­đen struk­tu­re bez­bjed­no­snih slu­žbi.
Pred­sjed­nik UO Ma­ti­ce Bo­ke, Želj­ko Kom­ne­no­vić je na­gla­sio da iako ova te­ma ni­je mo­žda svoj­stve­na te­ma­ma ko­ji­ma se u pro­te­klom pe­ri­o­du Ma­ti­ca Bo­ke ba­vi­la, „žmu­re­nje pred isti­nom bi­lo bi li­ce­mjer­no”.
- Ri­ječ je o te­škim i muč­nim isti­na­ma ko­je ova knji­ga do­no­si. Sve če­šće ubi­stva na uli­ca­ma Cr­ne Go­re na­ža­lost se če­sto de­ša­va­ju u po­sled­nje vri­je­me i u gra­do­vi­ma Bo­ke. Ova knji­ga je po­ziv na gle­da­nje isti­ni u oči ka­ko bi ove dru­štve­ne ano­ma­li­je bi­le pre­va­zi­đe­ne. Naj­go­ra po­slje­di­ca ova­kve si­tu­a­ci­je je da ubi­ce ko­je su če­sto po­či­ni­o­ci naj­te­žih i naj­mon­stru­o­zni­jih ubi­sta­va kao an­ti­he­ro­ji po­sta­ju uzo­ri mla­di­ma. Sam po­da­tak ko­ji je ob­ja­vljen u knji­zi da se za po­sled­nje dvi­je de­ce­ni­je u Cr­noj Go­ri de­si­lo oko 500 ubi­sta­va od ko­jih su po­lo­vi­na osta­la ne­ri­je­še­na, do­volj­no go­vo­ri sam za se­be - re­kao je Kom­ne­no­vić.
Ž.K.