Ni­ka­kvi iz­bo­ri ne smi­ju da bu­du u is­toj rav­ni sa re­fe­ren­du­mom po pi­ta­nju učla­nje­nja Cr­ne Go­re u NA­TO, oci­je­nio je pot­pred­sjed­nik No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je Stra­hi­nja Bu­la­jić. On je ka­zao ka­ko pret­po­sta­vlja da će pi­ta­nje učla­nje­nja Cr­ne Go­re u NA­TO ima­ti po­seb­nu te­ži­nu u iz­bor­noj kam­pa­nji, ali da ni na ko­ji na­čin ni­ka­kav iz­bor­ni pro­ces ne mo­že i ne smi­je da bu­de op­ti­mal­na sup­sti­tu­ci­ja za re­fe­ren­dum o ta­ko va­žnom i sud­bin­skom pi­ta­nju.
Bu­la­jić je re­kao da cr­no­gor­ska vlast ka­že da je Cr­na Go­ra de­mo­krat­ska ze­mlja, a da dr­ža­ve ko­je zo­vu u NA­TO za se­be na­vo­de da su ze­mlje raz­vi­je­ne de­mo­kra­ti­je, i da ne vi­di ni­ti je­dan raz­log da se bje­ži od re­fe­ren­du­ma
– Ne smi­je­mo da za­bo­ra­vi­mo, re­fe­ren­dum je vr­hun­ski iz­raz de­mo­krat­ske i slo­bod­ne vo­lje sva­kog gra­đa­ni­na po­je­din­ca kao no­si­o­ca iz­vor­nog su­ve­re­ni­te­ta. Po pi­ta­nju učla­nje­nja u NA­TO ni­ka­kvi iz­bo­ri ne smi­ju da se sta­vlja­ju u istu ra­van sa re­fe­ren­du­mom. To bi bio po­li­tič­ki non­sens bez pre­se­da­na – re­kao je Bu­la­jić u in­ter­vjuu agen­ci­ji Mi­na.
Pre­ma nje­go­vim na­vo­di­ma, po mno­gim stva­ri­ma, pa i po pi­ta­nju učla­nje­nja u NA­TO, po­li­tič­ka sce­na u Cr­noj Go­ri je ve­o­ma po­la­ri­zo­va­na. 
– Cr­na Go­ra je u du­bo­koj po­li­tič­koj, eko­nom­skoj, mo­ral­noj, du­hov­noj i sva­koj dru­goj kri­zi i to je svi­ma ja­sno. Po­sto­je dva vr­lo ja­sno iz­ra­že­na po­li­tič­ka po­la – oci­je­nio je Bu­la­jić.
On je ka­zao da je na jed­noj stra­ni ko­a­li­ci­ja oko De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta, a na dru­goj DF. Bu­la­jić je oci­je­nio da se iz­me­đu ta dva po­la na­la­ze stran­ke ili par­ti­je ko­je, ka­ko je na­veo, ima­ju po­pri­lič­no ne­mušt stav o mno­gim pi­ta­nji­ma, a po­seb­no o učla­nje­nju u NA­TO.
– Da li je ta­kav nji­hov, na­zo­vi stav, pro­iz­vod ne­ke me­ni ne­ja­sne tak­ti­ke, ili mo­žda ne­za­in­te­re­so­va­no­sti, a me­ni se či­ni da mo­že bi­ti i zbog, tek sa­mo, pu­kog stra­ha ili ko zna če­ga, po­ka­za­će sa­mo vri­je­me vr­lo br­zo – re­kao je Bu­la­jić.
On je ka­zao da, ima­ju­ći u vi­du da me­đu sta­nov­ni­štvom Cr­ne Go­re po­sto­ji do­mi­nant­na i ne­dvo­smi­sle­na ve­ći­na ko­ja se pro­ti­vi učla­nje­nju u NA­TO, for­mi­ra­nje an­ti-NA­TO sa­ve­za ili blo­ka ili ko­a­li­ci­je ima pot­pu­ni le­gi­ti­mi­tet i le­ga­li­tet.
Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, to bi bio pri­ro­dan od­go­vor na po­sto­ja­nje pro-NA­TO blo­ka ili ko­a­li­ci­je. 
– Na­ro­du je ja­sno da oni ko­ji gu­ra­ju Cr­nu Go­ru u NA­TO vje­ru­ju da će u okri­lju te ofan­ziv­ne ali­jan­se na­ći za­šti­tu za sve ono što je to­kom dvi­je i po de­ce­ni­je ra­đe­no i ura­đe­no pro­tiv za­ko­na i Usta­va ko­jeg su oni pi­sa­li i iz­gla­sa­li – re­kao je Bu­la­jić.
On sma­tra da sa­mo voj­na ne­u­tral­nost ko­ja bi bi­la ga­ran­to­va­na od vo­de­ćih ze­ma­lja Za­pa­da, ali i Ru­si­je, ima pun smi­sao i oprav­da­nje i da bi pod­ra­zu­mi­je­va­la pot­pu­no dru­ga­či­ji kon­cept ustroj­stva Voj­ske Cr­ne Go­re.
– Ne sa­mo u smi­slu po­bolj­ša­va­nja ži­vot­nog stan­dar­da ofi­ci­ra, pod­o­fi­ci­ra i voj­ni­ka i nji­ho­vih po­ro­di­ca, već i pot­pu­nu struk­tur­nu re­for­mu, ali i neo­p­hod­no ja­ča­nje, osa­vre­me­nja­va­nje, mo­der­ni­za­ci­ju i po­pu­nu sa­vre­me­nim ma­te­ri­jal­no-teh­nič­kim sred­stvi­ma svih ro­do­va voj­ske – oci­je­nio je Bu­la­jić.
Upi­tan da li bi ta­kva ko­a­li­ci­ja tre­ba­lo da na­stu­pi sa za­jed­nič­kom li­stom i na iz­bo­ri­ma, Bu­la­jić je ka­zao da bi bi­lo pa­met­no da se naj­pri­je po­ka­že str­plje­nje i sa­če­ka even­tu­al­no for­mi­ra­nje jed­nog ta­kvog sa­ve­za, blo­ka ili ko­a­li­ci­je. 
On je pod­sje­tio da su za­htje­vi DF-a ve­za­ni za iz­bo­re, pad ak­tu­el­ne i for­mi­ra­nje pre­la­zne vla­de.
On je re­kao da po­ziv­ni­cu za NA­TO do­ži­vlja­va kao po­ziv na za­bo­rav sop­stve­ne pro­šlo­sti, isto­ri­je, tra­di­ci­je, i, ka­ko je ka­zao, če­sti­tih pre­da­ka, vje­re ko­ju su pre­da­li i nji­ho­vog he­ro­i­zma „pro­mje­nu mi­šlje­nja i op­štu am­ne­zi­ju”.M.V


Re­žim pro­vo­ci­ra Ru­si­ju

Na pi­ta­nje oče­ku­je­ li do­dat­no za­o­štra­va­nje od­no­sa sa Ru­si­jom, a po­seb­no na­kon even­tu­al­nog ula­ska dr­ža­ve u NA­TO, Bu­la­jić je od­go­vo­rio da je za­o­štra­va­nje od­no­sa sa Mo­skvom is­pro­vo­ci­ra­no sa cr­no­gor­ske stra­ne.
– U svo­joj bes­ko­nač­noj po­ni­zno­sti pre­ma od­re­đe­nim ze­mlja­ma za­pa­da, vlast u Cr­noj Go­ri je, kao i sva­ka dru­ga ma­ri­o­net­ska vlast, na­sto­ja­la da po­go­di šta te ze­mlje raz­mi­šlja­ju, pa da to čim pri­je i uči­ne, iako su se po­ne­kad i pre­ra­ču­na­li, pa se de­si­lo da su ura­di­li ne­što što od njih ni­je ni tra­že­no – re­kao je Bu­la­jić.
On je ka­zao da je kao po­sle­di­ca sve­ga to­ga, na­pra­vljen, ka­ko je re­kao, naj­sra­mot­ni­ji pre­se­dan u po­li­tič­koj isto­ri­ji Cr­ne Go­re.
– S dru­ge stra­ne, Ru­si­ja je po­ka­za­la ve­li­ku str­plji­vost i ni­je ade­kvat­no od­go­va­ra­la, a što bi bi­lo pri­rod­no i sa­svim nor­mal­no ima­ju­ći u vi­du o ka­ko va­žnoj dr­ža­vi se ra­di, sa svim nje­nim po­li­tič­kim, eko­nom­skim, voj­nim i sva­kim dru­gim uti­ca­jem na ukup­na pla­ne­tar­na de­ša­va­nja – oci­je­nio je Bu­la­jić.