BE­RA­NE – Ru­ko­vod­stvo op­šti­ne Be­ra­ne po­zva­lo je ju­če pred­stav­ni­ke Vla­de da što pri­je or­ga­ni­zu­ju sa­sta­nak na kom bi vla­sni­ci pred­u­ze­ća iz sek­to­ra dr­vo­pre­ra­de iz­ni­je­li pro­ble­me s ko­ji­ma se, zbog ne­do­stat­ka si­ro­vi­ne, su­o­ča­va­ju du­gi niz go­di­na. Na­gla­si­li su da je sa­da­šnje sta­nje po pi­ta­nju do­dje­le kon­ce­si­ja na šu­me neo­dr­ži­vo i da zbog mo­no­po­li­stič­kog po­na­ša­nja pri­vi­le­go­va­nih kon­ce­si­o­na­ra broj­ne pri­vat­ne fir­me i po­je­din­ci tr­pe ve­li­ke šte­te. Ka­za­li su da se mo­ra do­ni­je­ti ra­ci­o­nal­no rje­še­nje na osno­vu ko­jeg bi se uveo red u oblast dr­vo­pre­ra­de na pod­ruč­ju op­šti­ne.
-Ne­dav­no sam raz­go­va­rao s mi­ni­strom po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja Pe­trom Iva­no­vi­ćem ko­me sam pre­do­čio da su, zbog ne­do­stat­ka si­ro­vi­ne, broj­ni vla­sni­ci pri­vat­nih pred­u­ze­ća ko­ja se ba­ve dr­vo­pre­ra­dom su­o­če­ni s ozbilj­nim pro­ble­mi­ma. Na­po­me­nuo sam da su zbog ne­kon­tro­li­sa­nog iz­vo­za tru­pa­ca i mo­no­po­li­stič­kog po­na­ša­nja po­je­di­nih kon­ce­si­o­na­ra broj­ne fir­me za­tvo­re­ne ili se na­la­ze pred za­tva­ra­njem. Tom pri­li­kom Iva­no­vić je pri­hva­tio moj pred­log da se ob­u­sta­vi iz­voz oblo­vi­ne i da se u Be­ra­na­ma or­ga­ni­zu­je sa­sta­nak s vla­sni­ci­ma pred­u­ze­ća ko­ja se ba­ve dr­vo­pre­ra­dom. Za­to ga još jed­nom po­zi­vam da taj sa­sta­nak odr­ži­mo što pri­je ka­ko bi u ovu oblast, za­jed­no sa Upra­vom za šu­me, uve­li vi­še re­da i stvo­ri­li mo­guć­nost za ak­ti­vi­ra­nje što ve­ćeg bro­ja pre­ra­đi­vač­kih ka­pa­ci­te­ta, što bi uslo­vi­lo i otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta – na­gla­ša­va pred­sjed­nik op­šti­ne Be­ra­ne Dra­go­slav Šće­kić.
On je ka­zao da se u tom prav­cu kon­ce­si­je mo­ra­ju so­li­dar­no do­dje­lji­va­ti svim za­in­te­re­so­va­nim su­bjek­ti­ma ko­ji za ta­ko ne­što is­pu­nja­va­ju uslo­ve.
-Ne smi­je se do­zvo­li­ti da sa­mo pri­vi­le­go­va­ni kon­ce­si­o­na­ri do­bi­ja­ju kon­ce­si­je. Ta­ko­đe, ne­do­pu­sti­vo je da kon­ce­si­je do­bi­ja­ju po­je­di­ne fir­me ko­je ne­ma­ju ni­ka­kvih do­dir­nih ta­ča­ka sa sek­to­rom dr­vo­pre­ra­de. Ta­kvim ma­ni­pu­la­ci­ja­ma se mo­ra sta­ti na kraj, jer šu­me tre­ba da bu­du u funk­ci­ji raz­vo­ja či­ta­ve za­jed­ni­ce, a ne sa­mo po­je­di­na­ca. Pri­stup dr­žav­nim šu­ma­ma tre­ba omo­gu­ći­ti svim za­in­te­re­so­va­nim pred­u­ze­ći­ma ko­ja su sprem­na da or­ga­ni­zu­ju pro­iz­vod­nju. Ta­ko će­mo, uz do­bi­ja­nje go­to­vog pro­iz­vo­da i stva­ra­nje zna­čaj­nog do­hod­ka, na ra­ci­o­na­lan na­čin is­ko­ri­sti­ti ogrom­ne pri­rod­ne po­ten­ci­ja­le ko­ji­ma ras­po­la­že­mo – ka­zao je Šće­kić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, po­treb­no je sa­slu­ša­ti i uva­ži­ti kon­struk­tiv­ne pred­lo­ge svih in­te­re­se­na­ta i na osno­vu njih stva­ra­ti am­bi­jent gdje će i lju­di iz sje­ver­nog re­gi­o­na mo­ći da ra­de i ži­ve od svog ra­da.
-Tre­ba sa­slu­ša­ti sve pred­lo­ge, jer u na­šoj op­šti­ni po­sto­ji zna­ča­jan broj lju­di ko­ji bi or­ga­ni­zo­va­li bi­znis i na se­o­skom pod­ruč­ju. Na osno­vu tih pred­lo­ga tre­ba do­no­si­ti od­re­đe­ne za­ključ­ke i stva­ra­ti uslo­ve za or­ga­ni­zo­va­nje bi­zni­sa u na­šim se­li­ma. Po­ten­ci­ja­la za ta­ko ne­što si­gur­no ima­mo, jer ako bi­smo sa­mo šu­me po­če­li ra­ci­o­nal­no da ko­ri­sti­mo on­da bi i za na­šu op­šti­nu i za či­tav sje­ver do­šli znat­no bo­lji da­ni – sma­tra Šće­kić.D.J.


Kon­ce­si­o­na­ri iz­bje­ga­va­ju oba­ve­ze

-Ni­je lo­gič­no da na­ša se­la kroz ko­ja se sva­ko­dnev­no vr­ši tran­sport šu­me bu­du ta­ko si­ro­ma­šna i da ima­ju lo­šu in­fra­struk­tu­ru. Upra­vo bi ta se­la tre­ba­lo da bu­du na­pred­ni­ja od osta­lih. Me­đu­tim, pro­blem je u to­me što po­je­di­ni kon­ce­si­o­na­ri ne po­štu­ju kon­ce­si­o­ne ugo­vo­re ko­ji ih oba­ve­zu­ju da pru­ža­ju od­re­đe­nu po­moć lo­kal­nom sta­nov­ni­štvu i uče­stvu­ju u po­prav­ci i iz­grad­nji pu­te­va. Za­to nad­le­žne dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je za­du­že­ne za ovu oblast tre­ba efi­ka­sni­je da re­a­gu­ju i da kon­ce­si­o­na­ri­ma sta­ve do zna­nja da su du­žni da iz­vr­ša­va­ju pre­u­ze­te oba­ve­ze – na­gla­sio je Šće­kić.


Lo­kal­noj upra­vi do­sta­vi­ti ugo­vo­re

Šće­kić na­vo­di da je ne­do­pu­sti­vo to što lo­kal­na upra­va ne­ma uvid u kon­ce­si­o­ne ugo­vo­re ko­je Vla­da skla­pa sa od­re­đe­nim pred­u­ze­ći­ma.
-I po­red to­ga što ima­ju ogrom­ne pri­rod­ne re­sur­se, op­šti­ne sa sje­ve­ra se su­o­ča­va­ju sa ogrom­nim pro­ble­mi­ma. Pro­blem je u pre­tje­ra­noj cen­tra­li­za­ci­ji, jer, re­ci­mo, na­ša lo­kal­na upra­va ne­ma uvid ko­li­ko se go­di­šnje eks­plo­a­ti­še drv­ne ma­se s pod­ruč­ja na­še op­šti­ne. Sa­mim tim ne­ma­mo ni uvid u to ko­li­ko nas stvar­no sred­sta­va sle­du­je po osno­vu kon­ce­si­o­nih na­kna­da. Sve to uka­zu­je da se ne­ke stva­ri mo­ra­ju mi­je­nja­ti i da se lo­kal­noj upra­vi mo­ra­ju do­sta­vlja­ti kon­ce­si­o­ni ugo­vo­ri i sva pra­te­ća do­ku­men­ta­ci­ja po pi­ta­nju eks­plo­a­ta­ci­je šu­ma- na­vo­di Šće­kić.