U
se­lu So­mi­na, ko­je pri­pa­da re­jo­nu Gor­njih Ba­nja­na kod Nik­ši­ća, pet­na­e­stak do­ma­ćin­sta­va, ko­ja tu obi­ta­va­ju to­kom ci­je­le go­di­ne, pre­pu­šte­na su mal­te­ne sa­mo se­bi. Mje­šta­ni sa ko­ji­ma smo raz­go­va­ra­li tvr­de da se ne sje­ća­ju po­sled­njih go­di­na ka­da je ne­ko od nad­le­žnih do­šao u to se­lo ka­ko bi ma­kar do­bi­li obe­ća­nje da će se po­ku­ša­ti sa rje­ša­va­njem in­fra­struk­tur­nih pro­ble­ma. Pri­pa­da­ju Mje­snoj za­jed­ni­ci Cr­ni Kuk ko­ja je od Nik­ši­ća uda­lje­na oko 70 ki­lo­me­ta­ra, i naj­za­pu­šte­ni­ja je. Pu­te­vi kroz nje­na se­la ili su ma­ka­dam­ski, ili je u pi­ta­nju sta­ri as­falt po­sta­vljen pri­je tri de­ce­ni­je. Kroz So­mi­nu smo na­i­šli i na di­o­ni­ce pu­ta ko­je su kr­plje­ne be­to­nom, a mje­šta­nin Rat­ko Or­bo­vić ka­že da su se­lja­ni to sa­mi ura­di­li jer dru­gi ni­ko i ne bi.
– Ne obe­ća­va nam se ne­što po­seb­no, iz­gle­da da su se uvje­šti­li pa su i sa tim uta­nji­li. On­da kad je ta­ko ni mi se ne na­da­mao, a nji­ma lak­še. Po­sled­nje obe­ća­nje iz Op­šti­ne da­li su nam pri­je se­dam-osam go­di­na, i to da će nam as­fal­ti­ra­ti ki­lo­me­tar pu­ta, ali od to­ga ni­je bi­lo ni­šta. Taj as­falt je iz­gle­da za­lu­tao na ne­ko dru­go mje­sto. Po­što se tom di­o­ni­com, a u pi­ta­nju je uz­br­di­ca, vi­še ni­je mo­glo pro­ći, mi smo se sa­mi or­ga­ni­zo­va­li i be­to­nom za­kr­pi­li ono što se mo­glo za­kr­pi­ti, is­pri­čao je Or­bo­vić.
Sta­ri­ji se ne­ka­ko i sna­la­ze, is­ta­kao je on, ali kad do­đu zi­ma i snje­go­vi pro­blem je za ne­ko­li­ko ma­li­ša­na ko­ji mo­ra­ju u ško­lu, do pod­ruč­nog odje­lje­nja u se­lu ili do ma­tič­ne ško­le u MZ Cr­kvi­ce.
– Do Cr­kvi­ca je osam ki­lo­me­ta­ra i po­ve­ze ih kom­bi ko­ji vo­zi na­stav­ni ka­dar. De­si se da idu i pje­ške, a kad je ve­li­ki sni­jeg, što je ov­dje čest slu­čaj zi­mi, mi ih vo­di­mo ili ne idu ni­ku­da dok ne okop­ni. Da u se­lu ipak ima ži­vo­ta svje­do­če upra­vo ta dje­ca, a bi­lo bi ih i vi­še ka­da bi lo­kal­na upra­va ma­lo na So­mi­nu obra­ti­la pa­žnju. Ne tra­ži­mo ni­šta što ni­je neo­p­hod­no, ali ih ov­dje ne­ma da do­đu, re­kao je Or­bo­vić.
So­mi­na je od Nik­ši­ća uda­lje­na oko 60 ki­lo­me­ta­ra, a nad­mor­ska vi­si­na na lo­ka­li­te­tu gdje im je se­o­ska cr­kva iz­no­si 1.305 me­ta­ra. Ne­ka­da su tu bi­la čak 63 do­ma­ćin­stva, pre­ma po­pi­su iz 1953. go­di­ne ima­li su 400 sta­nov­ni­ka, 2003. 106, a sa­da da­le­ko ma­nje i od tog bro­ja. Mje­šta­ni, ka­že De­jan Gli­go­vić, od­la­ze jer ne­ma ni­ka­kvih uslo­va za ži­vot.
– Oni ko­ji su na svo­jim og­nji­šti­ma i zi­mi, a ta­kvih je ma­lo, za­i­sta se la­vov­ski bo­re da op­sta­nu. Za So­mi­nu nad­le­žni ne da­ju ni lo­pa­tu pi­je­ska, dža­be se tra­ži. Za­po­sta­vlje­ni smo u sva­kom smi­slu, tvr­di Gli­go­vić.
Je­di­no sa či­me naj­ma­nje ima­ju pro­ble­ma je­ste stru­ja, jer eki­pa za odr­ža­va­nje ima jed­nu sta­ni­cu u obli­žnjim Vi­lu­si­ma pa uvi­jek od­go­vo­ri na po­ziv mje­šta­na ka­da do­đe do pre­ki­da u na­pa­ja­nju. Elek­tro­mre­ža u tom kra­ju ina­če je do­tra­ja­la, jer je po­sta­vlje­na pri­je ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja. U se­lu je pro­blem i sa vo­do­snab­di­je­va­njem, što po­seb­no pra­vi pro­ble­me oni­ma ko­ji se po­ku­ša­va­ju ba­vi­ti sto­čar­stvom. Mje­šta­nin Si­ni­ša Ze­če­vić pri­pa­da onim ri­jet­kim mla­đim ko­ji su osta­li na ro­di­telj­skom ima­nju, a po­što ni­je mo­gao na­ći za­po­sle­nje, u rod­nom mje­stu se ba­vi sto­čar­stvom i po­ljo­pri­vre­dom.
– Pa­zim sta­re ro­di­te­lje i po­ku­ša­vam da pre­ži­vim. Imam sta­do od oko 80 ova­ca i je­da­na­est gr­la krup­ne sto­ke. Te­ško je kad ne­ma osnov­nih uslo­va, ni pu­ta ni vo­de, pa je on­da ja­sno ka­kva i ko­li­ka mi je za­ra­da. Ni­ko ne obra­ća pa­žnju na nas, ne do­la­ze vi­še ni pred iz­bo­re, kao da ov­dje vi­še ni­ko ne ži­vi, ogor­čen je Ze­če­vić.
Da bi pro­dao ono što na ima­nju pro­iz­ve­de sva­ke go­di­ne se na­mu­či. Sre­ća je, ka­zao je on, što u re­jo­nu Ba­nja­na sto­ku ot­ku­plju­ju me­sa­re „Mi­lja­nić“ i „Bi­je­lić“, a da ni­je to­ga uza­lu­dan bi im bio sva­ki rad.B.B.


La­ni kr­pljena dionicaVe­li­mlje–Cr­kvi­ce

Na vi­še za­htje­va MZ Cr­kvi­ce i Cr­ni Kuk da se po­pra­ve pu­te­vi, iz lo­kal­ne upra­ve su od­go­vo­ri­li pro­šle go­di­ne. Di­o­ni­ca od ma­gi­stral­nog pu­ta, ko­ji Nik­šić po­ve­zu­je sa Tre­bi­njem, pre­ma Ve­li­mlju i te dvi­je mje­sne za­jed­ni­ce je dje­li­mič­no sa­ni­ra­na. Na toj sa­o­bra­ćaj­ni­ci sa­mo su as­fal­tom po­pu­nje­na ošte­će­nja, uklo­nje­no je ra­sti­nje oko ce­ste, a sa­mo u po­je­di­nim se­li­ma pi­je­skom su na­su­ti dje­lo­vi lo­kal­nih pu­te­va.