Pi­še: Du­ško Ko­va­če­vić


Od sa­mog uvo­đe­nja vi­še­stra­nač­ja u Cr­noj Go­ri, su­o­če­na s raz­li­či­tim mo­de­li­ma iz­bor­nih mal­ver­za­ci­ja, cr­no­gor­ska opo­zi­ci­ja je de­ce­ni­ja­ma, uz sve osta­le srod­ne i an­ti­re­žim­ske su­bjek­te, očaj­nič­ki va­pi­la za slo­bod­nim iz­bo­ri­ma. U tra­ga­nju za iz­la­zom iz tog svo­je­vr­snog đu­ka­no­vi­ćev­skog la­vi­rin­ta, uglav­nom se išlo u je­di­nom mo­gu­ćem prav­cu, boj­ko­ta, pro­te­sta, na­pu­šta­nja in­sti­tu­ci­ja, od­no­sno, ne­koj vr­sti van­red­nog i alar­mant­nog sta­nja. Tre­ba­lo je is­pro­vo­ci­ra­ti i po­kre­nu­ti me­đu­na­rod­nu za­jed­ni­cu da iz­vr­ši pri­ti­sak na vlast ka­ko bi se for­mi­ra­la pre­la­zna vla­da. Pre­la­zna ili teh­nič­ka vla­da, u ko­joj bi se na­šle go­to­vo sve stran­ke, i opo­zi­ci­o­ne da­ka­ko, po pr­vi put u par­la­men­tar­noj isto­ri­ji Cr­ne Go­re, pri­pre­mi­la bi i or­ga­ni­zo­va­la slo­bod­ne i po­šte­ne (nad)iz­bo­re. Ko je i šta je ta “me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca” ko­ja tre­ba da ga­ran­tu­je po­šten is­hod ovog pro­ce­sa? Ka­kva je nje­na pri­ro­da i ka­rak­te­ro­lo­gi­ja? Da li je to ona ista me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca ko­ja je de­ce­ni­ja­ma, kroz hva­lo­spje­ve ra­znih “jun­ke­ra”, sti­mu­li­sa­la upra­vo ova­kvu Cr­nu Go­ru? Na­go­vo­re­ni smo ne­ka­ko već da su­štin­ska pi­ta­nja uvi­jek pre­ću­ti­mo, ali to je sad ne­ka dru­ga te­ma.
Da­kle, ako su pre­la­zna vla­da i pr­vi po­šte­ni iz­bo­ri uslov svih uslo­va cr­no­gor­skih al­ter­na­tiv­nih sna­ga, uz­gred - to je i osnov­ni za­htjev ak­tu­el­nih pro­te­sta De­mo­krat­skog fron­ta, če­mu on­da pro­ti­vlje­nje isto­rij­skom spo­ra­zu­mu o fer iz­bo­ri­ma iz­me­đu DPS-a i so­lid­nog di­je­la opo­zi­ci­je či­je se pot­pi­si­va­nje oče­ku­je ovih da­na? Za­što baš sa­da, ka­da nam je na do­hvat ru­ke, ne va­lja ono što smo tra­ži­li de­ce­ni­ja­ma?
Kad ne bi bi­lo te ne­pri­jat­ne re­mi­ni­scen­ci­je s Na­rod­nom stran­kom, Li­be­ral­nim sa­ve­zom, Rak­če­vi­će­vim i Kri­vo­ka­pi­će­vim SDP-om, sa­da i Po­zi­tiv­nom CG... Mo­žda bi s op­ti­mi­zmom is­pra­ti­li na­ja­vlje­ni spo­ra­zum. Ova­ko, kroz to gor­ko i muč­no is­ku­stvo, mi ne­ma­mo sko­ro ni­šta na što bi se po­zva­li, na če­mu bi ute­me­lji­li i naj­ma­nju na­du. Isto­ri­ja no­vi­jeg cr­no­gor­skog par­la­men­ta­ri­zma uglav­nom je bo­ga­ta “hre­sto­ma­ti­ja” opo­zi­ci­o­nog iz­daj­stva i tr­go­vi­ne, i to je ono što tra­si­ra sum­nju.
Slav­ko Pe­ro­vić je znao re­ći: “Ka­da vam re­žim go­vo­ri o pa­tri­o­ti­zmu, znaj­te da se spre­ma još jed­na ve­li­ka pljač­ka”. Sled­stve­no to­me, s ve­li­kom si­gur­no­šću mo­že­mo re­ći: ka­da nam opo­zi­ci­ja pred­la­že do­go­vor sa re­ži­mom u ci­lju fer iz­bo­ra, vje­ro­vat­no se pre­go­va­ra o se­bič­nom usko­stra­nač­kom in­te­re­su.
Sje­ti­mo se svih mje­šo­vi­tih i ko­a­li­ci­o­nih vla­da u ko­ji­ma je tre­ba­lo da na­vod­ni opo­zi­ci­o­na­ri ob­u­zda­ju pre­da­tor­ski si­stem, hu­ma­ni­zu­ju ga, po­spje­še kva­li­tet i eti­ku vla­da­nja. Za re­kord­no krat­ko vri­je­me po­sta­ja­li bi naj­go­ri i naj­ko­rup­tiv­ni­ji dio Đu­ka­no­vi­će­vog ti­ma, spram ko­jih su mi­ni­stri iz DPS-a iz­gle­da­li kao mo­ral­ne gro­ma­de.
Za­što bi da­nas bi­lo dru­ga­či­je i ko su lju­di iz an­ti­re­žim­skih struk­tu­ra ko­ji tre­ba da ga­ran­tu­ju slo­bod­ne i fer iz­bo­re?
Bi­zni­smen ko­ji je po­dr­ža­va­ju­ći Đu­ka­no­vi­ća, kroz zlo­u­po­tre­bu po­li­tič­ke po­zi­ci­je, bo­gat­stvo ste­kao u naj­mrač­ni­jim vre­me­ni­ma jed­nog dru­štve­nog pa­da, “ka­da je sra­mo­ta bi­lo obo­ga­ti­ti se”, ka­ko to dav­no pri­mi­je­ti Kon­fu­či­je. Ili lju­di ko­ji za 15 i vi­še go­di­na ko­li­ko su u po­li­ti­ci ni­je­su uspje­li da za­šti­te ni­jed­nu ide­ju iza ko­je su sta­li i či­je je ba­vlje­nje po­li­ti­kom po­sta­lo obra­zac ne­u­spje­šne i pro­pa­le po­sla­nič­ke ka­ri­je­re. Sve uz vođ­stvo do ju­če re­žim­ske stran­ke i biv­šeg mi­ni­stra po­li­ci­je za­hva­lju­ju­ći či­jem ne­mi­je­ša­nju u sop­stve­ni po­sao još uvi­jek pa­da­ju gla­ve po iner­ci­ji jed­nog ulič­no - te­ro­ri­stič­kog nar­ko -ra­ta, ko­ji se neo­me­ta­no ras­plam­sao u vri­je­me nje­go­vog mi­ni­stro­va­nja.Ni­je li to, svje­sno i oče­ki­va­no, SDP-ov­sko okre­ta­nje gla­ve od gu­ru­ćih pro­ble­ma, za­log i ope­ra­tiv­ni in­stru­men­ta­rij “pre­go­va­rač­kog” di­je­la opo­zi­ci­je za (ne)fer i (ne)slo­bod­ne iz­bo­re?
Su­o­če­ni sa ovom bri­žlji­vo pro­bra­nom i pri­ku­plje­nom ga­le­ri­jom kva­zi opo­zi­ci­o­nih li­ko­va či­ni se da ov­dje vi­še ne­ma go­vo­ra o psi­ho­lo­gi­ji “iz­da­je” ko­ja će se tek raz­vi­ja­ti, ni­ti o spo­ra­zu­mu ko­ji tre­ba pot­pi­sa­ti u na­red­nim da­ni­ma.
Po­li­tič­ku iz­da­ju i spo­ra­zum s re­ži­mom ova gar­ni­tu­ra je dav­no pot­pi­sa­la, ako sa­gle­da­mo nji­ho­vu ka­ri­jer­nu bi­o­gra­fi­ju, na­vi­ke i po­li­ti­kan­ske me­an­dre.
Đu­ka­no­vić je maj­stor igre ko­ji svo­ja pra­vi­la cr­pi iz po­li­tič­ke i ljud­ske po­hle­pe, ili “ma­ster” ko­ji sa po­zi­ci­je “ap­so­lut­ne vla­sti - ap­so­lut­no kva­ri, da na svoj na­čin pa­ra­fra­zi­ram Džor­dža Or­ve­la.
I na kra­ju, sve i da opo­zi­ci­ja s naj­bo­ljim na­mje­ra­ma uđe u vla­du i va­žne in­sti­tu­ci­je, osta­je ne­do­dir­ljiv ma­sto­dont­ski, pa­ra­dr­žav­ni i iz­mje­šte­ni apa­rat, ko­jeg ne pre­po­zna­ju le­gi­sla­ti­va, zva­nič­ne in­sti­tu­ci­je i Bri­sel, o ko­jem se ša­pu­će i na­ga­đa, a ko­ji pre­ci­zno i bes­pre­kor­no za­vr­ša­va sve što se za­vr­ši­ti mo­ra. To je ona “Jun­go­va” je­zi­va dvo­ra­na is­pod po­dru­ma ku­će u ko­ju mi­ni­stri po­li­ci­je iz SDP-a ni­kad ni­je­su smje­li za­vi­ri­ti.
Mi­sli­te da će smje­ti Le­kić i eki­pa iz “pre­go­va­rač­ke opo­zi­ci­je”? Mo­žda, ali sa­mo u vi­cu.