Autor: Dra­gan Bur­sać


Umje­sto uvo­da: "Štok­holm­ski sin­drom je sin­drom emo­ci­o­nal­ne ve­ze i in­den­ti­fi­ka­ci­je s agre­so­rom. Na­zvan je po pljač­ki ban­ke u Štok­hol­mu 1973. ka­da su se žr­tve emo­ci­o­nal­no ve­za­le za pljač­ka­še. Ta so­li­dar­nost se mo­že po­ne­kad is­po­lji­ti i u sa­mom či­nu, ka­da ta­o­ci po­ma­žu svo­jim ot­mi­ča­ri­ma da ostva­re svo­je ci­lje­ve ili da po­bjeg­nu od po­li­ci­je. Ovaj sin­drom su is­tra­ži­va­li na­uč­ni­ci u okvi­ri­ma vik­ti­mo­lo­gi­je i do­šli do za­ključ­ka da se ci­je­li pro­ces te­me­lji na stra­hu da ne do­đe do još ve­će pat­nje za ta­o­ca, ali i zbog unu­tra­šnje do­bro­te ta­o­ca da po­mog­ne ot­mi­ča­ri­ma. Što vi­še ener­gi­je se utro­ši u taj od­nos, to će bi­ti te­že ras­ki­nu­ti ovu ve­zu." (Vi­ki­pe­di­ja)
Ovo ka­že stru­ka. Da­kle, lju­di ko­ji se ba­ve psi­ho­lo­gi­jom, psi­hi­ja­tri­jom, so­ci­jal­nom psi­ho­lo­gi­jom, psi­ho­lo­gi­jom ma­se...I tu ne­ma po­go­vo­ra!
A, upra­vo, sa­da u ovom tre­nut­ku, me­ta­sta­zi­ra još je­dan u ni­zu bal­kan­skih, a štok­holm­skih sin­dro­ma. Ve­li­ki dik­ta­tor, sul­tan sa Bos­fo­ra, Ta­jip Er­do­gan, vaz­di­gao se u hram srb­skih be­smrt­ni­ka. Par­don, bo­šnjač­kih. Svo­jim auto­pu­čem ili naj­smo­ta­ni­jim po­ku­ša­jem pu­ča, utvr­dio je svo­je mje­sto u stra­tos­fe­ri ti­suć­ljet­ne hr­vat­ske ari­sto­kra­ti­je. Uf, par­don bo­šnjač­ke.
Da­kle, sul­tan Er­do­gan je u dva da­na od žr­tve pu­ča po­stao ap­so­lut­ni im­pe­ra­tor ju­žno od Bos­fo­ra, s po­gle­dom usmje­re­nim ka sje­ve­ro­za­pa­du. A, ta­mo mu se po­gled su­sreo sa lju­bo­vi­kom Ba­ki­rom Izet­be­go­vi­ćem. Sul­tan je pr­vi za­a­ši­ko­vao, pa pro­zbo­rio ka­ko su Tur­ci, Bo­šnja­ci i Jer­me­ni bra­ća. Jer­me­ni­ma se ovo fa­mi­li­jar­no svo­ja­ta­nje si­gur­no ne­će svi­dje­ti, ali "bra­ća" Bo­san­ci (o, ka­ko je sad ne­bit­no da li su Bo­šnja­ci ili Bo­san­ci), (p)osta­še bra­ća po im­pe­ri­ji, vje­ri i car­stvu, na­ro­du Tur­skom.
Lju­bo­vik Izet­be­go­vić, od­go­vo­rio je br­zim br­zo­ja­vom ka­ko smo svi mi bra­ća s Tur­ci­ma i Er­do­ga­nom pri­de. Jer­bo, što bi bio lu­đi od srp­skih na­ci­o­na­li­sta ko­ji ima­ju bra­ću u Ru­si­ma, pri­mje­ri­ce. I to "brat­stvo" pu­dli­ce na po­vo­cu od­mah se pre­lo­mi­lo i u BIH me­di­ji­ma. U dva da­na po­sta­la je go­to­vo nor­mal­na flo­sku­lar­na sin­tag­ma da "ni­ko nor­ma­lan ne mo­že pri­zna­ti svr­ga­va­nje de­mo­krat­ski iza­bra­ne vla­sti ili pak pri­želj­ki­va­ti de­sta­bi­li­zi­ra­nje Tur­ske".
O sa­mom (ne)uspje­hu pu­ča, nje­go­vim iz­vo­đa­či­ma, na­ru­či­o­ci­ma, na­mje­ra­ma i na kra­ju re­zul­ta­ti­ma, ne­ma ni jed­ne, je­di­ne kri­tič­ki ob­ra­đe­ne re­če­ni­ce.
Ali.
Vra­ti­mo se Sr­bi­ma, Ru­si­ji i Pu­ti­nu. Na­kon de­fi­ni­tiv­nog vas­po­sta­vlja­nja no­ve ru­ske im­pe­ri­je sa Pu­ti­nom kao ma­lim ca­rom, u Sr­ba se po­ja­vi­la ne­ka­da za­ga­še­na ru­so­fi­li­ja. Do iz­ne­mo­glo­sti, do im­be­cil­no­sti... Do ru­skih je­lov­ni­ka, fil­mo­va, ru­skih na­rod­nih obi­ča­ja, do ru­skih ša­la, po­ša­li­ca, vi­ce­va i blen­ta­vih vi­deo kli­po­va. Sve to su­bli­mi­ra­no u vir­tu­el­ni rat ko­ji "maj­či­ca Ru­si­ja" vo­di pro­tiv ostat­ka svi­je­ta.
U pro­mil, ali u pro­mil isto se de­ša­va sa ogrom­nom ve­ći­nom bo­šnjač­kog na­ro­da, ko­ji eufo­rič­no i ne­se­lek­tiv­no hr­li pod sku­te jed­nog beš­ćut­nog autar­ha Er­do­ga­na. Ali, ka­ko na­rod ne bi i hr­lio, ka­da mu pred­sjed­nik naj­ja­če po­li­tič­ke par­ti­je, Ba­kir Izet­be­go­vić, tog dik­ta­to­ra zo­ve bra­tom.
Ako vam je "brat" čo­vjek ko­ji za­zi­va vra­ća­nje smrt­ne ka­zne i još kon­kret­ni­je ubi­stvo pre­ko 9.000 lju­di, ko­je bi le­ga­li­za­ci­ja iste do­ni­je­la, sa­mo za­to što "ne­će valj­da da ih hra­ni", mo­ra­te se za­pi­ta­ti za svo­je men­tal­no zdra­vlje.
Po­red na­ru­še­nog men­tal­nog zdra­vlja, po­če­le su i pri­jet­nje po fi­zič­ko zdra­vlje. Bor­ka Ru­dić, taj­ni­ca udru­že­nja BiH no­vi­na­ra, uka­za­la je na svom pri­vat­nom FB pro­fi­lu, na ka­ta­stro­fa­lan sta­tus no­vi­na­ra u Tur­skoj.
A, sta­tus no­vi­na­ra u Tur­skoj je ne­što iz­me­đu slo­bod­nog umjet­ni­ka u Sje­ver­noj Ko­re­ji i Mek­si­kan­ca ko­ji ra­di na cr­no u Tek­sa­su. Da­kle, ni­šta, nu­la, ne­po­sto­ja­nje, jad i če­mer. Tvi­ter i Fej­sbuk par­nim da­ni­ma ra­de, a ne­par­nim JOK!
Bor­ka je na­gra­đe­na. Na­rav­no pri­jet­nja­ma: "Ju­tros su me pre­sre­li lju­di ko­ji su ka­za­li `evo one što bra­ni čet­ni­ke i Gu­le­na`. Jed­na bu­da­la­sta iz­ja­va ko­ja go­vo­ri da po­sto­je lju­di ko­ji su in­stru­i­sa­ni da vr­še pri­ti­sak na Udru­že­nje no­vi­na­ra i na me­ne", ka­za­la je ona.
Pa­zi­te, ovo je sa­mo ko­rak od for­mi­ra­nja ad hok ko­mi­si­ja za ću­do­re­đe, či­taj mi­ni­star­sta­va in­for­mi­sa­nja u ko­ji­ma će se kao ono­mad u Sr­bi­ji od­re­đi­va­ti kad je Slo­ba ustao na de­snu no­gu, a kad će na­rod da je­de "ko­re­nje". I ni­je ov­dje sa­mo i is­klju­či­vo na stva­ri ne­ka ve­li­ka ge­o­stra­te­gi­ja. Ni­je ov­dje u pi­ta­nju (sa­mo) igra svjet­skih raz­mje­ra. Ne. Ri­ječ je o pre­la­ma­nju svje­tlo­sti zla na lo­kal­ne pr­ći­je. I za­što Štok­holm­ski sin­drom?
Pa za­to što je od po­ra­že­nih Nje­ma­ca u Ve­li­kom ra­tu stvo­rio na­ci­ju ko­ja je ami­no­va­la ho­lo­ka­ust, za­to što je od ho­lo­ka­u­sta nad Je­vre­ji­ma stvo­rio naj­mi­li­tant­ni­ju "de­mo­kra­ti­ju" na svi­je­tu-Izra­el, ko­me se pra­šta SVE, za­to što je od Ja­se­nov­ca stvo­rio na­ka­rad­ni srp­ski san o svim Sr­bi­ma u jed­noj, ve­e­li­koj dr­ža­vi. I u ko­nač­ni­ci, za­to što po­sli­je sre­bre­nič­kog ge­no­ci­da pre­tva­ra, pri­je sve­ga, bo­šnjač­ke eli­te u gram­zi­ve mak­si­ma­li­ste, či­je sno­ve dra­ži je­dan po­lu­dje­li sul­tan sa Bos­fo­ra i u či­je od­lu­ke i na­mje­re, ka­ko ve­le "ni­ko zdra­vog ra­zu­ma ne tre­ba sum­nja­ti".
Sva ne­vo­lja je što zdrav ra­zum, naj­če­šće spa­va s dru­ge stra­ne ja­stu­ka. Ta­mo gdje se kri­tič­ki pro­pi­tu­je sva­ki po­tez, po­naj­pri­je lič­ni, ta­mo gdje se dru­go i dru­got­no pr­vo uva­ža­va, a ne osu­đu­je i ne uni­šta­va. Zdrav ra­zum, s dru­ge stra­ne ja­stu­ka, ne spa­va, ni­je umrt­vljen i ne raz­mno­ža­va se na ko­lek­ti­vi­te­tu.
A, ko­lek­ti­vi­tet i od­su­stvo lič­nog kri­tič­kog sta­va su naj­po­god­ni­je tlo za raz­voj to­ta­li­tar­nih re­ži­ma u isto­ri­ji čo­vje­čan­stva.
Upam­ti­te, re­če­ni­ca: "A šta, da tih 9.000 lju­di dr­žim još go­di­na­ma u za­tvo­ru i hra­nim ih?", je­ste iza­šla iz Er­do­ga­no­vih usta, ali je njen iz­vor­ni autor na­ci­sta i rat­ni zlo­či­nac ober­stur­mbannführer Adolf Ajh­man.
I za­to, sva­ko vaz­di­za­nje ova­kve Tur­ske, s ova­kvim Er­do­ga­nom, sva­ko pro­zi­va­nje zdra­vo­ra­zum­skih lju­di ko­ji kri­tič­ki pro­mi­šlja­ju, ni­je ni­šta dru­go ne­go čet­ni­fi­ka­ci­ja Tur­ske, a sa njom i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne.
Što to pri­je shva­ti­mo, pri­je će­mo se i pro­bu­di­ti. Ako ima že­lje za bu­đe­njem.
www.buka.com