- Autor: Si­mon Džen­kins

Ni­šta na ovom svi­je­tu ni­je opa­sni­je od ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka ko­ji pre­vi­še gle­da te­le­vi­zi­ju. Na­re­div­ši in­ter­ven­ci­ju na Bli­skom is­to­ku, sa­mo­pro­gla­še­ni izo­la­ci­o­ni­sta Do­nald Tramp je po­šao sto­pa­ma Ro­nal­da Re­ga­na (1982) i Džor­dža Bu­ša (2001). Svoj prag­ma­tič­ni stav pre­ma Asa­do­vom re­ži­mu i nje­go­vim ru­skim sa­ve­zni­ci­ma pre­ko no­ći je okre­nuo za 180 ste­pe­ni i na­re­dio lan­si­ra­nje 59 ame­rič­kih ra­ke­ta na si­rij­sku va­zdu­šnu ba­zu. Do­bro­do­šli u no­vi rat bez kra­ja.
U pa­u­zi ve­če­re sa ki­ne­skim li­de­rom, Tramp je go­vo­rio o svo­jim re­ak­ci­ja­ma na „spo­ru i bru­tal­nu smrt“, na sli­ke ti­je­la ko­ja se bo­re za va­zduh i mr­tvih be­ba. Tri pu­ta se po­zi­vao na bo­ga. Osje­tio je po­tre­bu da ne­što pre­du­zme, re­kao je, za­to što ga je Asa­dov „na­pad na dje­cu du­bo­ko po­tre­sao“. Što se ti­če ulo­ge Ru­si­je u na­pa­du, Tram­pov dr­žav­ni se­kre­tar je iz­ja­vio da su Ru­si „i ako ni­su bi­li sa­u­če­sni­ci, ja­sno po­ka­za­li ko­li­ko su ne­spo­sob­ni“.
Sva­ko ko je pra­tio rat u Si­ri­ji i zvjer­stva ko­ja su se ta­mo od­i­gra­va­la slo­ži­će se da je Asa­do­va rat­na ma­ši­ne­ri­ja za­slu­ži­la vi­še od uko­ra zbog ko­ri­šće­nja he­mij­skog oruž­ja. Tim na­pa­dom su pre­kr­še­na pra­vi­la ra­to­va­nja i obe­ća­nja da se ta­kvo oruž­je vi­še ne­će ko­ri­sti­ti. Ali, bu­du­ći da Ru­si­ja ne od­u­sta­je od po­dr­ške Asa­du i da je na­ja­vi­la ve­to u slu­ča­ju re­ak­ci­je Uje­di­nje­nih na­ci­ja, svi­jet osta­je bez kon­struk­tiv­nog od­go­vo­ra na rat u Si­ri­ji.
Emo­ci­je, ko­li­ko god da su oprav­da­ne, ni­su do­bar osnov za vo­đe­nje spolj­ne po­li­ti­ke, na­ro­či­to ne na Bli­skom is­to­ku. Na­pa­dom na Si­ri­ju Tramp je prak­tič­no po­no­vio re­ak­ci­ju Ro­nal­da Re­ga­na na ma­sa­kre u Sa­bri i Ša­ti­li u su­sjed­nom Li­ba­nu 1982. go­di­ne, ka­da su ame­rič­ki ma­rin­ci bi­li uvu­če­ni u bes­kraj­ni gra­đan­ski rat iz ko­ga su ko­nač­no mo­ra­li da se po­vu­ku.
Tramp svo­ju od­lu­ku ne prav­da po­la­ga­njem pra­va na spro­vo­đe­nje glo­bal­ne prav­de, već tvrd­njom da Ame­ri­ka ima „vi­tal­no va­žan na­ci­o­nal­ni in­te­res“ u su­zbi­ja­nju ko­ri­šće­nja he­mij­skog oruž­ja i te­ro­ri­zma. Pr­vo oprav­da­nje je be­smi­sle­no, a dru­go bes­pred­met­no i li­ce­mjer­no. Ame­rič­ka tak­ti­ka „šo­ki­ra­nja i za­stra­ši­va­nja“ ko­ja se spro­vo­di bom­bar­do­va­njem ci­vil­nih ci­lje­va i eg­ze­ku­ci­ja­ma po­mo­ću dro­no­va ne raz­li­ku­je se mno­go od te­ro­ri­zma.
Mno­ge dr­ža­ve is­ka­zu­ju svo­ju vi­so­ku mo­ral­nost osu­da­ma na­pa­da he­mij­skim oruž­jem, ma­da žr­tve na­pa­da nji­ho­vim ka­set­nim i fos­for­nim bom­ba­ma ni­su ni­šta ma­nje osa­ka­će­ne ili mr­tve. U na­pa­di­ma dro­no­vi­ma ne­vi­ni stra­da­ju isto ko­li­ko i te­ro­ri­sti. Ako su ta­kve ak­ci­je vi­tal­no va­žne za op­sta­nak na­ci­je, mo­žda se mo­gu pri­ka­za­ti kao „oprav­da­ne“. Ako su u pi­ta­nju sa­mo ge­sto­vi mo­ra­li­stič­kog in­ter­ven­ci­o­ni­zma, oprav­da­nja ne­ma. Da li će Tramp po­sla­ti u Si­ri­ju i kop­ne­ne tru­pe – kao što je uči­nje­no u Ira­ku? Ili je ovo za­i­sta bio sa­mo izo­lo­va­ni gest?
Je­di­ni na­čin da rat u Si­ri­ji bu­de okon­čan je­ste da Asa­do­va opo­zi­ci­ja pri­zna po­raz i da se ISIS pro­tje­ra iz svo­jih pre­o­sta­lih skro­vi­šta. Prag­ma­ti­zam Ru­si­je u po­dr­ža­va­nju Asa­da, bez ob­zi­ra na mo­gu­ću neo­d­mje­re­nost i „ne­spo­sob­nost“, na svo­joj stra­ni ba­rem ima na­če­la re­al-po­li­ti­ke. Po­ku­ša­ji Bri­ta­ni­je i Ame­ri­ke da po­mog­nu opo­zi­ci­ji za­vr­ši­li su kao su­ro­va far­sa. Za­pad ne­ma „in­te­res“ u gra­đan­skim su­ko­bi­ma u Si­ri­ji, a po­ku­ša­ji in­te­r­ven­ci­je su sa­mo pro­du­ži­li rat.
Svi­jet ima uni­ver­zal­nu hu­ma­ni­tar­nu du­žnost da po­mog­ne žr­tva­ma ra­ta. Oko tri mi­li­o­na žr­ta­va ra­ta u Si­ri­ji ra­su­to je ši­rom re­gi­o­na ili po­ku­ša­va da se do­mog­ne Evro­pe. Naš pri­o­ri­tet tre­ba da bu­de kraj, a ne na­sta­vak nji­ho­vog stra­da­nja. Ba­ca­nje još bom­bi na Si­ri­ju su­prot­no je tom ci­lju.
Pe­šča­nik.net