Tim Doson iz Međunarodne federacije novinara, komentarišući da je već 39 novinara stradalo u Gazi od početka sukoba Hamasa i Izraela, što je skoro duplo više nego u ratu u Ukrajini koji traje duže od godinu i po, kaže da je situacija užasna, i da, ako se uporedi sa drugim konfliktima, "brzina kojom novinari stradaju do sada je neviđena".
- Na primjer rat u Vijetnamu je trajao 20 godina, učestvovalo je preko dva miliona vojnika, i ukupno je stradalo 63 novinara. U ratovima u bivšoj Jugoslaviji koji su vam bliski – u njima je stradalo 140 novinara. Nikada do sada nismo vidjeli toliko smrti u tako krtatkom vremenskom periodu, i to je šokantno. Ono što znamo je da oko hiljadu novinara radi u Gazi. Uopšte nema stranih novinara, svi su iz Gaze i rade šta mogu kako bi najbolje izvjestili. Imaju jako malo hrane, vode, nema goriva, pa pješke pokrivaju teren i nose opremu. Iako se suočavaju sa nevjerovatnim problemima kažu mi da su vrlo odlučni da izvještavaju. Jedan od njih mi je rekao da svaki ranjenik ima svoju priču i da svaka treba da se ispriča. Oni sa velikom hrabrošću i odlučnošću obavljaju svoj posao, kazao je Doson za N1.
Dodao je da je osim 39 novinara, čak 250 članova njihovih porodica stradalo.
- Mnogi od njih žale svoju djecu, roditelje ili rođake. Ja razgovaram nekoliko puta nedjeljno sa našim članstvom iz Palestinskog sindikata novinara, koji je sindikat za sve novinare na teritoriji Palestine i kažu nam da su zalihe svega minimalne. Mi im dostavljamo opremu za prvu pomoć, u slučaju da oni ili neko u njihovoj blizni bude pogođen ili ranjen. Dostavljamo im i baterije, jer goriva nema, a treba im za opremu, da mogu da snime incidente i sve ono što vide. Mi bismo željeli da im dostavimo mnogo više pomoći. Mnogi su napustili svoje domove i sada žive u šatorima kojih nema dovoljno. Dakle, ljudi žive u prenatrpanim šatorima. Zato pokušavamo da im dostavimo šatore. Oni se suočavaju sa ekstremima koji su rijetko viđeni do sada, ukazuje Doson.
Na pitanje šta misli o optužbama iz Izraela da su velike svjetske medijske kuće unaprijed znale da će doći do napada Hamasa, on kaže da misli da su „presmiješne“.
- Mnogi novinari dobijaju dojave, i reći će im ako ste na nekom mjestu u dato vrijeme možda će se desiti nešto o čemu biste mogli da izvjestite. Činjenica je da su događaji od 7. oktobra bili užasni, ali je i činjenica da su ih isplanirali tako da ni izraelske službe bezbjednosti nisu saznale za njih, smatram prosto nevjerovatno da bi Hamas to rekao nekom novinaru unaprijed. Još je manje vjerovatno da su oni zvali medije za koje rade u Njujorku ili Parizu i da su im rekli: da li znate da će Hamas pokrenuti velike napade na Izrael, ali ne recite nikom jer Izraelci ne znaju - pa to je stvarno smiješno. Ono što posebno uznemirava u ovim optužbama je ovo – kada ljudi poput Benija Ganca – visokog zvaničnika izraelske vlade – kažu da su novinari kao teroristi i da će dobiti šta zaslužuju, a rekao je to, on time legitimizuje napade na te novinare. Mnogi novinari u Gazi sa kojima sam razgovarao vjeruju da su oni postali mete izraelske vojske i da pokušavaju da ih ubiju. Ne mogu da potvrdim da li je to tačno ili ne, ali je to generalni stav novinara u Gazi da se to dešava. Kada to legitimizuju izraelski političari onda je to jako uznemirujuće. Čuli smo i priče palestinskih novinara koji rade u Izraelu da su konstatno mete napada, bilo iz nacionalnih pobuda jer su Palestinci ili zbog drugih stvari, da li i vi dobijate takve priče, i šta vi i oni mogu da urade u vezi sa tim, pita Doson.
