Истраживања jавног мњења показуjу пад подршке LGBTIQ особама током прошле године, као и значаjан пад њихове видљивости због чега jе потребно снажниjе него икад пружити одговор против свих облика дискриминациjе, приjе свега у jавном простору, како би било створено инклузивно друштво коjе воли и поштуjе богатство различитости, саопштено jе на округлом столу "Медиjско извjештавање о ЛГБТИQ особама током 2020. године у Црноj Гори", коjи jе организовала Асоциjациjа Спектра, у сарадњи са Квир Монтенегром.

Извршни директор Асоциjациjе Спектра Jован Улићевић, казао jе да невидљивост за ову заjедницу у медиjима по правилу значи насиље, коjе такође остаjе невидљиво.

– А онда када jе видљиво наилазимо на значаjан степен толеранциjе на то насиље. У пракси биљежимо изузетно велики пораст мизогиниjе, а онда и хомофобиjе и трансфобиjе – поjаснио jе Улићевић.

Истакао jе да jе у медиjима присутан значаjан степен извjештавања о трансродним особама, али и ЛГБТИQ особама у виктимизуjућем тону.

Министарка jавне управе, дигиталног друштва и медиjа Тамара Срзентић, поручила jе да се границе помjераjу само ако се говори и непрестано подсjећа на праве вриjедности.

– У jавноj управи морамо бити свjесни посебности наших грађана и грађанки да бисмо правилно програмирали и спроводили jавне политике. Са друге стране, кроз инклузивне процесе, мапирамо потребе и тражимо различите перспективе укључуjући мишљења многих људи, а посебно маргинализованих група, како би нам то помогло у креирању равноправних сервиса jавне управе, jер наш посао jе да служимо свима – jасна jе Срзентић.

Казала jе да посебну улогу имаjу невладине организациjе коjе су дале значаjан допринос промоциjи и афирмациjи људских права, отварању табу тема и креирању амбиjента у коjем jе створено инклузивниjе друштво.

– И медиjи су кључни чинилац обликовања jавног мњења, као и главни актери на првоj линиjи борбе против стереотипа и предрасуда свих врста. У посљедњих годину уочавамо пораст мизогиниjе, коjа jе нарочито погађала жене у jавном и политичком животу. Хомофобиjа долази из мизогиниjе. И увиjек кад имамо додатно угрожена права жена имамо и већу хомофобиjу, трансфобиjу и угрожениjа права ЛГБТИQ особа и осталих маргинализованих група – рекла jе Срзентић.

Самостална савjетница у Дирекциjи за антидискриминационе политике Семра Мартиновић, казала jе да су медиjи циљна група од посебне важности имаjући у виду да они могу да доприносу изградњи отвореног, праведног, равноправног и толерантног друштва, али и да буду катализатори у ширењу мржње, ксенофобиjе, хомофобиjе, расизма и насиља.

Стратегиjа за унапређење живота ЛГБТИQ особа у Црноj Гори за период 2019-2023 дефинише као jедан од циљева креирање Закона о родном идентитету, односно Закона о правном препознавању рода на бази самоопредjељења, коjи ће употпуности бити усклађен са међународним обавезама и правом.

– Стратегиjом jе планирано да се оваj Закон донесе до краjа 2023. године. Међутим, оно што остаjе као изазов пред свима нама jе подизање нивоа свиjести грађана и грађанки о људским правима ЛГБТИQ особа, као и jачање њиховог друштвеног прихватања. Остваривање тог циља захтjева ангажман свих друштвених актера у дужем периоду – рекла jе Мартиновић.

Доцент на Факултету за медиjе и комуникациjе Универзитета Сингидунум у Београду Алекса Милановић, представљаjући Анализу извjештавања о трансродним особама у штампаним, онлаjн и електронским медиjима у Црноj Гори за 2020. годину, казао jе да jе видљивост предуслов за стварање могућности за унапређење положаjа те друштвене групе.

Он jе навео да jе у штампаним медиjима о трансродним особама, обjављено само 16 текстова за годину.

– То jе изузетно мали броj текстова, а посебно ако се упореди са броjем текстова коjи су обjављени у онлине медиjима. Праћено jе 14 онлине медиjа и они су укупно обjавили 114 текстова за годину. Оно што привлачи пажњу jе броj текстова посвећених теми интерполности. У штампаним медиjима та тема ниjе ни обрађивана, а у онлине медиjима имамо само jедан текст – рекао jе Милановић.

Електронски медиjи су, како jе навео, имали врло мало садржаjа о транс тематици.

– Посматрано jе укупно девет телевизиjа, са укупно 284 емисиjе и утврђено jе да су се садржаjи о трансродности поjављивали само на три телевизиjе. Пратећи шест портала видимо да jе током 2019. године тих шест портала обjавило укупно 139 текстова коjи се баве темом трансродности, док jе у 2020. години тих истих шест портала обjавило укупно 87 текстова.Током 2019. године на шест посматраних портала обjављено jе 24 интервjуа са пет трансродних особа. Када се то упореди са податком из 2020. године видимо да имамо само три интервjуа. Jасно jе да медиjи ниjесу показали скоро никакво интересовање за оваj жанр извjештавања – истакао jе Милановић.

Поручио jе да jе неопходно да већи броj медиjских садржаjа буде посвећен проблему трансфобиjе и њеним посљедицама коjе се огледаjу у кршењу основних људских права, различитим облицима дискриминациjе и насиља.

Активиста Квир Монтенегро-а Воjин Ћетковић, навео jе да су медиjски прилози прикупљени претрагом дигиталне арихиве Архимед у периоду од 1. jануара до 31. децембра 2020. године и да су праћена укупно 24 црногорских медиjа.

– Било jе укупно 1.558 медиjских прилога коjи су садржали теме у вези са ЛГБТИQ особама. Онлине портали су имали наjвише садржаjа везаних за ову тему са око 70 одсто, штампани медиjи 24 одсто и телевизиjа свега шест одсто. То jе знатан пад у односу на 2019. годину када jе тих прилога било 179, а 2020. их jе било 90 – рекао jе Ћетковић.

Од 1.558 чланака, у њих 42,4 одсто се, како jе рекао, ЛГБТИQ заjедница спомиње кроз само jедну риjеч или реченицу.

"Тенденциjа медиjа у Црноj Гори jе да посматраjу заjедницу као хомогену, гдjе се jако слабо медиjски прилози посвећуjу групациjама унутар саме заjеднице. 84 осто прилога се односи на ЛГБТИQ заjедницу у цjелини. Од медиjских прилога коjи се односе на специфичан идентиет унутар ЛГБТИQ акронима, наjвише прилога jе о геj мушкарцима. Мање од jедан осто прилога jе о интерполним и небинарним особама“, казао jе Ћетковић.

У односу на 2019. годину, како jе поjаснио, већи jе проценат негативно оциjењених прилога (са 8 одсто на 11) и мање позитивно оциjењених прилога (са 11 на 3 одсто).

– Наjвећи броj негативно оцjењених прилога jе на порталу ИН4С (50% од негативно оциjењених прилога) – навео jе Ћетковић.

Он jе указао да jе претходна година показала тренд опадања самоинициjативности у извjештавању о ЛГБТИQ особама.

Догађаj jе дио проjекта "Системска трансформациjа друштва", коjи jе подржало Министарство правде, људских и мањинских права и Савjет Европе, а наставак jе активности обиљежавања мjесеца ИДАХОТ 2021, коjи Спектра реализуjе са Квир Монтенегром, Jувентасом и Удружењем ЛБТQ жена Стана.