Наши грађани немаjу перцепциjу повећаног ризика од полно преносивих болести, а млађа популациjа се неадекватно едукуjе о сексуалном здрављу, оцијенила је у разговору за "Дан" специjалиста социjалне медицине, докторка Александра Марjановић.
Према последњим подацима Института за јавно здравље најчешће полне болести које се јављају код црногорских грађана су гениталне брадавице, акутни хепатитис Б, генитална хламидиjаза и сифилис, али стручњаци сматрају да је реална бројка много већа од пријављених оболијевања.
– У 2020. години приjављено jе 89 случаjева оболиjевања од полно преносивих инфекциjа са инциденциjом од 14,3/100.000 становника, што jе за око 14 одсто нижа вриjедност у односу на вриjедност инциденциjе из претходне године. Броj регистрованих инфекциjа далеко jе испод стварног броjа, првенствено као последица неприjављивања ових инфекциjа од стране љекара. Такође, вjероватно се значаjан броj ових инфекциjа третира од стране љекара и без слања пациjената на микробиолошке претраге, што у значаjноj мjери утиче на званичну регистрациjу обољелих од ових болести – наводи Марјановић.
Она каже да су у 2020.години од полно преносивих инфекциjа регистроване гениталне брадавице, акутни хепатитис Б, генитална хламидиjаза и сифилис.
– У 2020. години приjављена су два случаjа акутног вирусног хепатитиса Б, са инциденциjом од 0,3/100.000 становника. Инциденциjа jе шест пута нижа у односу на инциденциjу из претходне године. Случаjеви ове инфекциjе се региструjу међу лицима стариjим од 15 година. Оболиjевање код дjеце млађег школског узраста се не региструjе дуги низ година што jе последица вакцинациjе против хепатитиса Б у првоj години живота, спровођења антенаталног тестирања већине трудница и адекватног спровођења постекспозиционе профилаксе новорођене дjеце ХБсАг позитивних маjки одмах по рођењу. Хепатитис Б инфекциjа се чешће региструjе међу особама мушког пола (у 2020. години обjе регистроване особе су мушког пола). Релевантни подаци о ХБсАг носилаштву за териториjу Црне Горе су инсуфициjентни, диjелом због неравномjерности диjагностичких капацитета на териториjи државе, као и због неажурности у приjављивању таквих случаjева од стране здравствених установа – наводи она.
Она истиче да наши грађани немаjу перцепциjу повећаног ризика од полно преносивих болести, да се мало о њима прича, те да не постоjе амбуланте за њих, а о превенциjи и сигурном сексу само се говори поjединим датумима када се обиљежаваjу дани из Календара здравља.
– Полно преносиве болести су и даље табу тема у нашем друштву заjедно са разним обрасцима сексуалног понашања.Сматрам да се млађа популациjа неадекватно едукуjе о сексуалном здрављу из више разлога. Као прво, не постоjи предмет сексуалног образовања у школама. Осим диjела, коjи у предмету "здрави стилови живота" нешто мало говори о сексуалном понашању и болестима везаним за то понашање, веома мало адекватних и тачних информациjа, па су наши млади осуђени да се сами образуjу преко интернета. Стресни, потрошачки живот доводи породицу у ситуациjу када родитељи не проводе квалитетно вриjеме са дjецом. Дjеца ни од родитеља, као ни од школе, не могу добити праве и корисне информациjе и зато се окрећу друштвеним мрежама. На друштвеним мрежама има и добрих едукативних савjета, али такође има и оних коjи су токсични и коjи младог човjека са неизграђеним ставом могу да доведу до конфузиjе и стицања погрешних образаца коjи су везани за сексуални живот и здравље – каже Марјановић.
