Pod­go­rič­ka pu­bli­ka ni­je ni slu­ti­la da je pri­su­stvo­va­la isto­rij­skom do­ga­đa­ju ko­ji će bi­ti za­bi­lje­žen u bi­o­gra­fi­ji ugled­nog fran­cu­skog vi­o­li­ni­ste Ra­fa­e­la Ole­ga ko­ji je prek­si­noć­nim kon­cer­tom sa na­šim sim­fo­ni­ča­ri­ma za­klju­čio so­li­stič­ku ka­ri­je­ru. Na ne­ki na­čin, Ra­fa­el Oleg je tim po­te­zom uka­zao čast i Cr­no­gor­skom sim­fo­nij­skom or­ke­stru i na­šoj pu­bli­ci. Oleg je iz­veo se­bi omi­lje­ni Bram­sov Kon­cert za vi­o­li­nu i or­ke­star u d-du­ru...
Kom­po­zi­ci­ja Bram­sa je ve­o­ma za­htjev­na, i za iz­vo­đe­nje i za slu­ša­nje, a Oleg ni na svom po­sled­njem so­li­stič­kom na­stu­pu ni­je od­stu­pio, ka­ko re­če, „od svog na­či­na”.
- Uvi­jek imam svoj na­čin - „my on way”. Ta­ko je bi­lo od sa­mog po­čet­ka, od ka­da sam uzeo vi­o­li­nu u ru­ke. I ovaj kon­cert je moj na­čin da se opro­stim od ovog in­stru­men­ta. Ovo je moj pr­vi kon­cert u Pod­go­ri­ci, ali po­sled­nji so­li­stič­ki kon­cert u ka­ri­je­ri. Ve­li­ki po­tez, zar ne? Na­dam se da va­ša pu­bli­ka ne mi­sli da je mo­ja od­lu­ka za­ka­sni­la – pro­ko­men­ta­ri­sao je du­ho­vi­to Ra­fa­el Oleg.
Mu­zi­čar ko­ji se sa 12 go­di­na upi­sao na Vi­ši kon­zer­va­to­ri­jum za mu­zi­ku u Pa­ri­zu, ko­ji se usa­vr­ša­vao sa ve­li­či­na­ma kao što su Hen­rik Ša­ring, Kri­sti­jan Fe­ra i Ema­nu­el Kri­vin, ko­ji je na­gra­đen zlat­nom me­da­ljom na „Čaj­kov­ski” tak­mi­če­nju u Mo­skvi 1986, či­ji je de­bi sa Če­škom fil­har­mo­ni­jom iste go­di­ne za­bi­lje­žio sva­ki me­dij u Fran­cu­skoj ot­krio nam je da je ve­o­ma uži­vao svi­ra­ju­ći sa na­šim or­ke­strom i pred na­šom pu­bli­kom.
- Ovo je moj pr­vi su­sret sa Cr­no­gor­skim sim­fo­nij­skim or­ke­strom i mo­ram da ka­žem da smo zvu­ča­li ve­o­ma do­bro. Bio je ovo ve­o­ma, ve­o­ma do­bar kon­cert. Pri­mje­tio sam da su od­lič­no pri­pre­mi­li ve­če­ra­šnji re­per­to­ar, ko­ji na­rav­no, ni­je uop­šte lak. Ovaj kon­cert sam mno­go pu­ta iz­vo­dio, sa mno­go raz­li­či­tih an­sam­ba­la, ali ovaj Brams, ve­če­ras, bio je kva­li­te­tan – pro­ko­men­ta­ri­sao je on.
Brams je oso­ben kom­po­zi­tor. Dje­lo je spe­ci­fič­no, a so­li­sta i or­ke­star mo­ra­ju ne­pre­sta­no da se oslu­šku­ju. Bram­sov Kon­cert u d-du­ru je vi­še kao sim­fo­ni­ja, or­ke­star mo­ra da zvu­či „baš sim­fo­nič­no”, a so­lo di­o­ni­ca je ve­o­ma za­htjev­na. „No, to se i oče­ku­je, jer sva Bram­so­va dje­la su ta­kva”, ob­ja­snio je ovaj mu­zi­čar.
Po­sled­nji kon­cert u ovoj se­zo­ni na­šeg sim­fo­nij­skog or­ke­stra je pe­ti na­stup Ro­nal­da Col­ma­na sa njim. Bel­gij­ski di­ri­gent je is­ta­kao da je ve­o­ma za­do­vo­ljan na­pret­kom Cr­no­gor­skog sim­fo­nij­skog or­ke­stra. Da ni­je ta­ko, ka­že Col­man, bi­lo bi te­ško iz­ve­sti Bram­sov kon­cert i Šu­ber­to­vu „Ve­li­ku” sim­fo­ni­ju. Glav­ni go­stu­ju­ći di­ri­gent Če­ške fil­har­mo­ni­je, ko­ji ima i du­go­go­di­šnju uspje­šnu ka­ri­je­ru oper­skog di­ri­gen­ta, is­ti­če da Bram­som kon­cert u d-du­ru i Šu­ber­to­va „Ve­li­ka” spa­da­ju u nje­go­va omi­lje­na dje­la i da se „uvi­jek osje­ća li­je­po kad ih di­ri­gu­je”.
- Bi­li su od­lič­ni, jer su ove kom­po­zi­ci­je iz­ve­li mo­žda sa­mo jed­nom, pri­je ovog ko­ne­cer­ta. Na­rav­no, na kra­ju smo svi bi­li umor­ni, jer ova dje­la zah­ti­je­va­ju pu­nu kon­cen­tra­ci­ju. Ri­ječ je o kom­plek­snim par­ti­tu­ra­ma, ko­je tra­že iz­u­zet­nu pre­ci­znost, a opet zvu­če, na­ro­či­to Šu­bet, jed­no­stav­no i la­ko. No, po­treb­na je ve­li­ka ener­gi­ja da bi ih iz­ve­li ka­ko tre­ba – ob­ja­snio je is­ku­sni di­ri­gent.
Po­seb­na mu je čast, is­ta­kao je Col­man, što je di­ri­go­vao po­sled­njim so­li­stič­kim na­stu­pom Ra­fa­e­la Ole­ga. Mo­žda je za­to, za­klju­čio je on, ovaj kon­cert obi­lo­vao emo­ci­ja­ma.
Na­red­ni na­stup Cr­no­gor­skog sim­fo­nij­skog or­ke­stra za­ka­zan je za 7. april, a uz na­še sim­fo­ni­ča­re na­stu­pi­će i je­dan od naj­u­gled­ni­jih pi­ja­ni­sta u na­šem di­je­lu Evro­pe, Alek­san­dar Ser­dar.
S.Ć.