In­di­vi­du­a­li­za­ci­ja kri­vi­ce je­di­no mo­že do­ve­sti do po­mi­re­nja u re­gi­o­nu, po­treb­nog su­o­ča­va­nja sa pro­šlo­ću i cje­lo­vi­tog raz­ot­kri­va­nja kre­a­to­ra i vr­ši­la­ca najg­nu­sni­jih zlo­či­na po­či­nje­nih to­kom de­ve­de­se­tih go­di­na u gra­đan­skim ra­to­va na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je, za­klju­če­no je na ju­če­ra­šnjoj jav­noj de­ba­ti ,,Po­mi­re­nje u re­gi­o­nu iz ugla raz­li­či­tih ak­te­ra u ze­mlji i re­gi­o­nu” ko­ja je odr­ža­na u Pod­go­ri­ci. De­ba­tu je, u sa­rad­nji sa Fon­dom za hu­ma­ni­tar­no pra­vo, or­ga­ni­zo­vao Cen­tar za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO).
Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca CGO Da­li­bor­ka Ulja­re­vić ka­za­la je da je su­o­ča­va­nje sa pro­šlo­šću te­žak, du­go­tra­jan, ne­iz­vje­stan, ali neo­p­ho­dan pro­ces. Ona je is­ta­kla da su po­li­tič­ke struk­tu­re ko­je su do­mi­nant­no stva­ra­ne to­kom pro­te­klih rat­nih su­ko­ba i ko­je su bi­le di­rekt­no uklju­če­ne u kre­i­ra­nju i pod­stre­ka­va­nju et­nič­kih i vjer­skih su­ko­ba u re­gi­o­nu ključ­ni koč­ni­ča­ri tog pro­ce­sa.
– Mno­gi od ključ­nih ak­te­ra kr­va­ve isto­ri­je de­ve­de­se­tih go­di­na ni­ka­da ni­je­su iz­ve­de­ni pred li­ce prav­de ili ni­je do­ka­za­na nji­ho­va kri­vi­ca pred pra­vo­sud­nim or­ga­ni­ma dr­ža­va re­gi­o­na. Ti po­stup­ci pred na­ci­o­nal­nim su­do­vi­ma ima­li su broj­ne pro­pu­ste i ne­do­re­če­no­sti, a po­li­tič­ke struk­tu­re vr­ši­le su i vr­še op­struk­ci­je. Nji­ma ne od­go­va­ra su­štin­sko otva­ra­nje ovih pro­ce­sa, do­la­že­nje do isti­ne, a sa­mim tim i do prav­de – ka­za­la je Ulja­re­vi­će­va.
Ulja­re­vi­će­va je do­da­la da Cr­na Go­ra ni­je ima­la for­mal­no rat na svo­joj te­ri­to­ri­ji, ali su ra­to­vi u su­sjed­stvu bi­li na svo­je­vr­stan na­čin i te ka­ko pri­sut­ni na cr­no­gor­skom tlu.
Da je neo­p­hod­no su­o­či­ti se sa na­sil­nom pro­šlo­šću, te­škim kr­še­nji­ma ljud­skih pra­va i po­vre­da­ma me­đu­na­rod­nog hu­ma­ni­tar­nog pra­va, sa­gla­san je spe­ci­jal­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Velj­ko Ru­to­vić. On ni­je že­lio da go­vo­ri o sa­dr­ži­ni pro­ce­snih rad­nji u pred­me­ti­ma ko­ji su tre­nut­no u iz­vi­đa­ju, kao ni o broj­nim op­tu­žni­ca­ma za rat­ne zlo­či­ne ko­je su pa­da­le pred pra­vo­sud­nim or­ga­ni­ma.
Pi­ta­nji­ma su­o­ča­va­nja sa pro­šlo­šću i ade­kvat­nog pro­ce­su­i­ra­nja rat­nih zlo­či­na, u pre­go­vo­ri­ma o pri­stu­pa­nju Evrop­skoj uni­ji, ba­vi se Rad­na gru­pa za pri­pre­mu pre­go­vo­ra o po­gla­vlju 23 ,,pra­vo­su­đe i te­melj­na pra­va”. Član rad­ne gru­pe Bo­ris Ma­rić iz CGO na­gla­sio je da se to­kom pre­go­va­ra­nja u toj obla­sti ni­je od­ma­klo mno­go.
– U pro­ce­su pre­go­vo­ra EU ima pu­nu svi­jest o te­ži­ni si­tu­a­ci­je u ovoj obla­sti u cr­no­gor­skom dru­štvu. U tom di­je­lu pre­go­va­rač­ki pro­ces ni­je od­ma­kao mno­go, što je svi­ma ja­sno. Na­ša po­zi­ci­ja, kao pred­stav­ni­ka ne­vla­di­nog sek­to­ra, u rad­nim gru­pa­ma vr­lo je ogra­ni­če­na, kao što je ogra­ni­čen i do­met sa­me rad­ne gru­pe ko­ja pro­ces pra­ti vi­še u teh­nič­kom ne­go u su­štin­skom smi­slu. Oni ko­ji tre­ba da ostva­re su­štin­ske re­zul­ta­te su upra­vo dr­žav­ni or­ga­ni i zbog to­ga mi je žao što ko­le­ga iz tu­ži­la­štva ni­je kon­kret­ni­je go­vo­rio o nji­ho­vim tre­nut­nim ak­tiv­no­sti­ma i ka­rak­te­ru tih po­stu­pa­ka. Ovo što je do sa­da ura­đe­no po pi­ta­nju pro­ce­su­i­ra­nja i ka­žnja­va­nja rat­nih zlo­či­na, ni­je ade­kvat­no i s tim ne mo­že­mo bi­ti za­do­volj­ni – oci­je­nio je Ma­rić.
Jav­ni za­go­va­rač Ko­a­li­ci­je za RE­KOM Dra­go­ljub Vu­ko­vić ka­zao je da se do po­mi­re­nja me­đu stra­na­ma ko­je su se su­ko­bi­le to­kom ra­to­va u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji mo­že do­ći is­klju­či­vo po­nov­nom iz­grad­njom po­vje­re­nja me­đu nji­ma.
B.K.