Na­crt stra­te­gi­je re­for­me jav­ne upra­ve za na­red­ni pe­to­go­di­šnji pe­ri­od ima broj­ne manj­ka­vo­sti i ne od­go­va­ra su­štin­skim iza­zo­vi­ma do­brog upra­vlja­nja. Obla­sti ko­je se od­no­se na od­go­vor­nost i in­te­gri­tet jav­nih in­sti­tu­ci­ja i lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu, a ko­je su va­žne oko­sni­ce upra­vlja­nja usmje­re­nog na rast, ho­ri­zon­tal­nog stu­ba Raz­voj­ne stra­te­gi­je ju­go­i­stoč­na Evro­pa 2020, prak­tič­no su iz­o­sta­le iz ovog do­ku­men­ta ko­ji se na­la­zi na jav­noj ras­pra­vi. Uvo­đe­njem „sit­nih” ak­tiv­no­sti, ko­je su dr­žav­ni or­ga­ni du­žni da spro­vo­de u sva­ko­dnev­nom ra­du, na­sto­ji se obe­smi­sli­ti stra­te­ška re­for­ma jav­ne upra­ve. U Na­cr­tu stra­te­gi­je ne­ma ni in­di­ka­to­ra i ci­lje­va Raz­voj­ne stra­te­gi­je „ju­go­i­stoč­na Evro­pa 2020”.
Dok u ne­vla­di­nom sek­to­ru uka­zu­ju na ne­do­stat­ke vla­di­nog stra­te­škog do­ku­men­ta, u Mi­ni­star­stvu unu­tra­šnjih po­slo­va (MUP), na či­jem se če­lu na­la­zi Ra­ško Ko­nje­vić, tvr­de da je pro­te­klih go­di­na ura­đen zna­ča­jan po­sao u po­gle­du una­pre­đe­nja kva­li­te­ta cr­no­gor­skog uprav­nog si­ste­ma.
– Pri­je sve­ga, kre­i­ra­ni su sta­bil­ni nor­ma­tiv­ni pred­u­slo­vi do­no­še­njem broj­nih si­stem­skih za­ko­na i pra­te­ćih pod­za­kon­skih aka­ta re­form­skog ka­rak­te­ra. Me­đu­tim, i po­red to­ga, uoče­ne su od­re­đe­ne sla­bo­sti uprav­nog apa­ra­ta či­je eli­mi­ni­sa­nje je uslo­vi­lo pri­pre­mu stra­te­gi­je za na­red­ni pe­to­go­di­šnji pe­ri­od. Te sla­bo­sti se, pri­je sve­ga, ma­ni­fe­stu­ju kroz pre­ko­mje­ran broj za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru, ne­do­vo­ljan ste­pen efi­ka­sno­sti u pru­ža­nju uprav­nih uslu­ga, ne­a­de­kva­tan ni­vo kom­pe­tent­no­sti za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru u po­je­di­nim seg­men­ti­ma nje­go­vog funk­ci­o­ni­sa­nja i od­re­đe­ne pro­ble­me u si­ste­mu upra­vlja­nja jav­nim fi­nan­si­ja­ma. Do­ku­ment je, u tom smi­slu, fo­ku­si­ran na oda­bir pri­o­ri­tet­nih ci­lje­va, od či­jeg is­pu­nja­va­nja se oče­ku­je da u zna­čaj­noj mje­ri do­pri­ne­se una­pre­đe­nju sta­nja jav­ne upra­ve u Cr­noj Go­ri. Obim i di­na­mi­ka ak­tiv­no­sti utvr­đe­ni su re­al­no, uva­ža­va­ju­ći spe­ci­fič­no­sti Cr­ne Go­re – pi­še u od­go­vo­ri­ma MUP-a do­sta­vlje­nih „Da­nu”.
Ka­ko do­da­ju, ne­ki od ci­lje­va stra­te­škog do­ku­men­ta za na­red­ni pe­to­go­di­šnji pe­ri­od su ra­ci­o­na­li­za­ci­ja bro­ja za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru i kva­li­tet­ni­je pru­ža­nje uprav­nih uslu­ga gra­đa­ni­ma i pri­vred­nim su­bjek­ti­ma.
– U tom smi­slu, za oče­ki­va­ti je da re­zul­tat bu­de mno­go pro­ak­tiv­ni­ji pri­stup uprav­nih or­ga­na u pru­ža­nju uprav­nih uslu­ga, ka­ko onih jed­no­stav­ni­jih, kao što je iz­da­va­nje put­nih is­pra­va, ta­ko i onih slo­že­ni­jih, po­put iz­da­va­nja gra­đe­vin­skih do­zvo­la, ka­ko bi stran­ke bi­le li­še­ne su­vi­šnih ba­ri­je­ra u po­gle­du pod­no­še­nja za­htje­va i pri­ba­vlja­nja do­ka­za o či­nje­ni­ca­ma o ko­ji­ma or­ga­ni upra­ve već vo­de svo­je evi­den­ci­je. Da­kle, za ne­ke po­stup­ke omo­gu­ći­će se „jed­no­šal­ter­ski” pri­stup po ko­me će or­ga­ni umje­sto stra­na­ka bi­ti du­žni da po slu­žbe­noj du­žno­sti pri­ba­vlja­ju po­dat­ke iz slu­žbe­nih evi­den­ci­ja ko­je vo­de dru­gi or­ga­ni, a us­po­sta­vi­će se i ve­li­ki broj „on­lajn” ser­vi­sa za po­je­di­ne uprav­ne uslu­ge – ob­ja­šnja­va­ju u re­so­ru unu­tra­šnjih po­slo­va.
Tvr­de da stra­te­gi­ja 2016–2020. pra­ti ključ­ne ci­lje­ve de­fi­ni­sa­ne Na­ci­o­nal­nim ak­ci­o­nim pla­nom za im­ple­men­ta­ci­ju (pri­mje­nu) Stra­te­gi­je raz­vo­ja ju­go­i­stoč­ne Evro­pe do 2020. u po­gle­du stva­ra­nja dje­lo­tvor­ne jav­ne slu­žbe.
– To pod­ra­zu­mi­je­va opre­di­je­lje­nost ka stva­ra­nju fi­skal­no odr­ži­vog jav­nog sek­to­ra, po­bolj­ša­nje stan­dar­di­za­ci­je po­li­ti­ke za­ra­da u jav­nom sek­to­ru, po­bolj­ša­nje dje­lo­tvor­no­sti, pro­duk­tiv­no­sti i kva­li­te­ta pru­že­nih uslu­ga, kao i sma­nje­nje obi­ma jav­nog sek­to­ra. U naj­kra­ćem, do za­vr­šet­ka pred­sto­je­ćeg pe­to­go­di­šnjeg pe­ri­o­da oče­ku­je­mo da kroz re­form­ski pro­ces kre­i­ra­mo efi­ka­sni­ju jav­nu upra­vu u či­jem će fo­ku­su bi­ti po­tre­be gra­đa­na i či­ji će se re­zul­ta­ti mje­ri­ti za­do­volj­stvom pru­že­nim uslu­ga­ma, a ko­ja će, s dru­ge stra­ne, bi­ti ute­me­lje­na na naj­bo­ljim prak­sa­ma uprav­nih si­ste­ma ze­ma­lja EU – za­klju­ču­ju u MUP-u.
Raz­voj­na stra­te­gi­ja ju­go­i­stoč­na Evro­pa 2020 u zna­čaj­noj mje­ri se fo­ku­si­ra na re­for­mu jav­ne upra­ve. Ho­ri­zon­tal­ni stub stra­te­gi­je, Upra­vlja­nje usmje­re­no na rast, od­no­si se na una­pre­đe­nje ka­pa­ci­te­ta jav­ne upra­ve, ja­ča­nje vla­da­vi­ne pra­va i su­zbi­ja­nje ko­rup­ci­je. Sve to za cilj ima pod­sti­ca­nje eko­nom­skog raz­vo­ja, kroz stva­ra­nje po­volj­nog po­slov­nog am­bi­jen­ta, i upra­ve, ko­ja će bi­ti na uslu­zi gra­đa­ni­ma.
Gra­đa­ni i bi­znis, me­đu­tim, pre­ma mi­šlje­nju In­sti­tu­ta al­ter­na­ti­va (IA) ko­ji uz po­dr­šku Sa­vje­ta za re­gi­o­nal­nu sa­rad­nju na­sto­ji da pro­mo­vi­še i una­pri­je­di pri­mje­nu JIE 2020 Stra­te­gi­je u Cr­noj Go­ri, iz­o­sta­li su iz Na­cr­ta stra­te­gi­je re­for­me jav­ne upra­ve.
IA je bio na­gla­sni­ji pred­stav­nik ci­vil­nog sek­to­ra u jav­nim ras­pra­va­ma ko­je pra­te iz­ra­du ovog do­ku­men­ta.
– Ovaj na­crt ni­je po­sti­gao da iza­bra­ni stra­te­ški ci­lje­vi pred­sta­vlja­ju su­štin­ske pri­o­ri­tet­ne iza­zo­ve za jav­nu upra­vu – ka­zao je Ste­vo Muk, pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra IA, to­kom okru­glog sto­la ko­ji je odr­žan kra­jem de­cem­bra u sklo­pu jav­ne ras­pra­ve o no­voj stra­te­gi­ji.
On je oci­je­nio da se ta stra­te­gi­ja gu­bi u ne­skla­du sa dru­gim stra­te­škim do­ku­men­ti­ma. Muk je na­gla­sio da in­di­ka­to­ri i ci­lje­vi raz­voj­ne stra­te­gi­je „Ju­go­i­stoč­na Evro­pa 2020” ni­je­su na­šli mje­sto u Na­cr­tu stra­te­gi­je za re­for­mu jav­ne upra­ve.
„Za­bo­ra­vlje­ni”
in­te­gri­tet jav­ne upra­ve
Na­crt na­čel­no pra­ti struk­tu­ru evrop­skih prin­ci­pa jav­ne upra­ve, for­mu­li­sa­nih pro­šle go­di­ne, ka­ko bi se obez­bi­je­di­lo pra­će­nje is­pu­nje­no­sti uslo­va EU u ovoj obla­sti za ze­mlje Za­pad­nog Bal­ka­na.
Me­đu­tim, pre­ma ocje­ni Mi­le­ne Mi­lo­še­vić, is­tra­ži­va­ča u IA, obla­sti ko­je se od­no­se na od­go­vor­nost i in­te­gri­tet jav­nih in­stu­ti­ci­ja i upra­vlja­nja jav­nim fi­nan­si­ja­ma, a ko­je su va­žne oko­sni­ce upra­vlja­nja usmje­re­nog na rast i uop­šte una­pre­đe­nje vla­da­vi­ne pra­va, prak­tič­no su iz­o­sta­le iz na­cr­ta.
– Iako Na­crt stra­te­gi­je no­ti­ra pro­blem ću­ta­nja ad­mi­ni­stra­ci­je, od­no­sno sla­be pri­mje­ne Za­ko­na o slo­bod­nom pri­stu­pu in­for­ma­ci­ja­ma, iz­o­sta­ju mje­re ko­je bi su­štin­ski una­pri­je­di­le ovu oblast. Ta­ko­đe, ne spo­mi­nje se oba­ve­za o pra­će­nju pri­mje­ne pla­no­va in­te­gri­te­ta, ko­ji su va­žan an­ti­ko­rup­tiv­ni in­stru­ment – ka­že Mi­o­še­vić.
Plan in­te­gri­te­ta je do­ku­ment, ko­jim bi, za sva­ku in­sti­tu­ci­ju, tre­ba­lo da se utvr­di ko­li­ko su od­re­đe­na rad­na mje­sta pod­lo­žna na­stan­ku i raz­vo­ju ko­rup­ci­je, kao i ko­jim mje­ra­ma i ak­tiv­no­sti­ma se mo­že po­bolj­ša­ti in­te­gri­tet slu­žbe­ni­ka.
Pre­ma po­da­ci­ma iz fe­bru­a­ra 2015. go­di­ne, 61 od ukup­no 102 in­sti­tu­ci­je u Cr­noj Go­ri su usvo­ji­le pla­no­ve in­te­gri­te­ta. Me­đu­tim, do sa­da ni­je­su do­stup­ne ana­li­ze o kva­li­te­tu usvo­je­nih pla­no­va i o ni­vou nji­ho­ve pri­mje­ne.
Iz Mi­ni­star­stva prav­de ni­je­su od­go­va­ra­li na pi­ta­nja „Da­na” u ve­zi sa pla­no­vi­ma in­te­gri­te­ta. Osta­li smo us­kra­će­ni za in­for­ma­ci­je o ni­vou pri­mje­ne tih pla­no­va, te slu­ča­je­vi­ma nji­ho­vog kr­še­nja, i even­tual­ne od­go­vor­no­sti zbog to­ga.M.M.K.

Vla­da­vi­na pra­va
Ključ­ni ci­lje­vi Upra­vlja­nja usmje­re­nog na rast, sve­pro­ži­ma­ju­ćeg stu­ba Raz­voj­ne stra­te­gi­je „Ju­go­i­stoč­na Evro­pa 2020”, pod­ra­zu­mi­je­va­ju me­đu­za­vi­sne pro­ce­se us­po­sta­vlja­nja tran­spa­rent­nih i efi­ka­snih jav­nih upra­va, su­zbi­ja­nje ko­rup­ci­je i na­pre­dak u ostva­ri­va­nju vla­da­vi­ne pra­va.

Pro­tiv ko­rup­ci­je, za rast Cr­ne Go­re
Re­gi­o­nal­na an­ti­ko­rup­cij­ska ini­ci­ja­ti­va (RAI) je uz Re­gi­o­nal­nu ško­lu za jav­nu upra­vu (Re­SPA) re­gi­o­nal­ni ko­or­di­na­tor „Upra­vlja­nja usmje­re­nog na rast” u okvi­ru pri­mje­ne JIE 2020 stra­te­gi­je. Ja­sna Pa­nje­ta, pred­stav­ni­ca ove or­ga­ni­za­ci­je sa sje­di­štem u Sa­ra­je­vu, pred­sta­vi­la je to­kom kon­fe­ren­ci­je „Pro­tiv ko­rup­ci­je – za rast Cr­ne Go­re”, u or­ga­ni­za­ci­ji IA, tri stra­te­ška usmje­re­nja RAI-ja, ko­ja su bit­na za pri­mje­nu mje­ra JIE 2020 Stra­te­gi­je.
To su ana­li­za za­ko­na s aspek­ta ko­rup­ci­je, od­no­sno de­te­ko­va­nje za­kon­skih ru­pa pod­lo­žnih ko­rup­ci­ji, i raz­mje­na naj­bo­ljih prak­si u iz­ra­du pla­no­va in­te­gri­te­ta unu­tar in­sti­tu­ci­ja. Za­šti­ta zvi­žda­ča je ta­ko­đe zna­čaj­no po­lje ak­tiv­no­sti RAI-ja, dok je rad na kon­flik­tu in­te­re­sa i de­kla­ri­sa­nju imo­vi­ne jav­nih zva­nič­ni­ka, ne­što što, pre­ma mi­šlje­nju Pa­nje­te, ima naj­ja­ču re­gi­o­nal­nu per­spek­ti­vu.