Ze­mlje na Bal­ka­nu, ka­da je u pi­ta­nju ICT sek­tor, su­o­ča­va­ju se sa istim iza­zo­vi­ma, a uglav­nom se ra­di o to­me da mla­di lju­di, na­kon što di­plo­mi­ra­ju, du­go če­ka­ju na po­sao, ili ne mo­gu da se za­po­sle, pa ve­li­ki broj njih od­la­zi u Evro­pu ili Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve, što je iz­u­zet­no ve­li­ki pr­o­blem, ka­zao je pro­fe­sor Uni­ver­sity of New York Ti­ra­na Pe­traq Pa­pa­jor­gji u raz­go­vo­ru za „Dan”.
On je is­ta­kao da je „od­liv mo­zgo­va” ka­rak­te­ri­sti­čan za Bal­kan, ali da čak i u Ita­li­ji i Špa­ni­ji mla­di od­la­ze u Evro­pu iz ra­lo­ga što ne mo­gu da na­đu po­sao.
– To je iz­u­zet­no ve­li­ki pro­blem, jer se ra­di o bu­duć­no­sti na­ših ze­ma­lja i po­treb­no je da mla­di osta­ju, ka­ko bi do­pri­no­si­li raz­vo­ju ze­mlje – ka­zao je Pa­pa­jor­gji, is­ti­ču­ći da je obra­zo­va­nje pred­u­slov za raz­vi­je­ne i de­mo­krat­ske ze­mlje.
On je is­ta­kao da je pro­šlog ja­nu­a­ra uče­stvo­vao na kon­fe­ren­ci­ji u Be­ču, gdje je te­ma ra­di­o­ni­ce bio upra­vo Bal­kan i nje­go­va in­te­gra­ci­ja, ulo­ga za mir i sta­bil­nost re­gi­o­na, a fo­kus je sta­vljen na ko­ri­snič­ke teh­no­lo­gi­je i obra­zo­va­nje.
Pre­ma ri­je­či­ma pro­fe­so­ra Pa­pa­jor­gji, mno­go je lju­di sa ovih pro­sto­ra ko­ji su po­zna­ti eks­per­ti za ma­te­ma­ti­ku, fi­zi­ku i in­for­ma­ti­ku, ali da je pro­blem u eko­no­mi­ja­ma ko­je ni­je­su ja­ke, kao i u si­ste­mi­ma obra­zo­va­nja ko­ji bi omo­gu­ći­li ve­ćem bro­ju lju­di da po­sta­nu struč­nja­ci u ITC sek­to­ru.
– In­di­vi­du­al­ci po­sti­žu do­bre re­zul­ta­te od­la­ze va­ni, pa osta­je­mo bez do­brih pro­fe­so­ra ko­ji bi uči­li na­red­ne ge­ne­ra­ci­je. Ima­mo po­ten­ci­ja­la da bu­de­mo glav­ni fak­tor raz­vo­ja u Evro­pi, jer su na­ši mla­di ve­o­ma pa­met­ni, ali zbog eko­nom­skih uslo­va ne­ma­ju mo­guć­nost da se raz­vi­ju na isti na­čin kao i nji­ho­vi pri­ja­te­lji u Nje­mač­koj, iako ima­ju iste in­te­lek­tu­al­ne po­ten­ci­ja­le – ka­zao je Pa­pa­jor­gji.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, dr­žav­no upra­vlja­nje u po­je­di­nim seg­men­ti­ma eko­no­mi­je mo­že da bu­de pre­pre­ka za raz­voj ze­mlje, jer su, ka­ko je po­ja­snio, kom­pa­ni­je u pri­vat­nom vla­sni­štvu pro­fi­ta­bil­ni­je i bo­lje or­ga­ni­zo­va­ne u od­no­su na one ko­je su pod dr­žav­nom upra­vom. Sma­tra da je bo­lje da kom­pa­ni­je, po­put Te­le­ko­ma, bu­du pri­vat­ne, ali da tre­ba da po­sto­ji i dr­žav­na kon­tr­o­la, po­seb­no kod od­re­đi­va­nja ci­je­na. Ko­men­ta­ri­šu­ći po­da­tak da u Cr­noj Go­ri po­slu­ju tri mo­bil­na ope­ra­to­ra, ka­zao je da kon­ku­ren­ci­ja oba­ra ci­je­ne.
– Uko­li­ko ima­te sa­mo jed­nu kom­pa­ni­ju u ne­koj obla­sti, ona će ima­ti mo­no­pol, ne­će ima­ti pod­sti­ca­ja da ra­di is­tra­ži­va­nja, da spu­sti ci­je­ne, ni­ti da po­bolj­ša svo­je ser­vi­se. Cr­na Go­ra je­ste ma­la ze­mlja, ali ako sve te komp­ni­je mo­gu da ostva­re pro­fit, za­što da ne – re­kao je on.
Sma­tra da dr­ža­ve na Bal­ka­nu tre­ba da omo­gu­će raz­mje­nu stu­de­na­ta, rad­ni­ka, jer, ka­ko je is­ta­kao, po­dje­le nas dr­že u si­ro­ma­štvu i stva­ra­ju su­ko­be.
Sma­tra da bi plan­ski tre­ba­lo sti­mu­li­sa­ti raz­voj sek­to­ra kao što su in­for­ma­ci­o­ne teh­no­lo­gi­je, po­ljo­pri­vre­da i in­du­stri­ja, kao i start-ap pred­u­ze­ća.
– U Izra­e­lu ka­žu da sva­kog mi­nu­ta ne­ko­li­ko start-ap pred­u­ze­ća poč­ne sa ra­dom, ali ne us­pi­ju sva. Ve­o­ma je va­žan na­čin pla­si­ra­nja no­ve ide­je na tr­ži­šte – re­kao je on.J.V.


Sa­rad­nja sa no­be­lov­cem

Pa­pa­jor­gji je na­ja­vio da pla­ni­ra da uče­stvu­je na kon­fe­ren­ci­ji ME­CO, ko­ja se odr­ža­va u ju­nu u Cr­noj Go­ri.
Za­hva­lju­ju­ći, ka­ko je ka­zao, prof. dr Velj­ku Mi­lu­ti­no­vi­ću (ETF Be­o­grad), u Al­ba­ni­ju je pro­šle go­di­ne do­šao do­bit­nik No­be­lo­ve na­gra­de za he­mi­ju 2011. i pro­fe­sor na izra­el­skom uni­ver­zi­te­tu Tec­hnion Dan Shec­htman, na­kon što je uče­stvo­vao na pro­šlo­go­di­šnjoj kon­fe­ren­ci­ji ME­CO. Shec­htman je odr­žao pre­da­va­nje stu­den­ti­ma Uni­ver­sity of New York Ti­ra­na o to­me ka­ko uklju­či­ti mla­de lju­de u svi­jet na­u­ke, kao i o start-ap pred­u­ze­ći­ma.
– Po­me­nuo je da u Izra­e­lu pre­da­je na kur­se­vi­ma ko­je po­ha­đa oko 10 hi­lja­da lju­di, a kao di­rek­tan re­zul­tat upra­vo nje­go­vog pod­u­ča­va­nja je to što u Izra­e­lu ima za­vi­dan broj start-ap pred­u­ze­ća – ka­zao je Pa­pa­jor­gji.