Pot­pred­sjed­nik So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je (SDP) Ra­ško Ko­nje­vić po­zvao je vi­ce­pre­mi­je­ra Mi­lu­ti­na Si­mo­vi­ća i mi­ni­stra fi­nan­si­ja Dar­ka Ra­du­no­vi­ća da ob­ja­ve ugo­vo­re sa kom­pa­ni­ja­ma WorkFinder i Đur­ko­vić kom­pa­ni, ko­ji­ma se iz­nos po­re­skog du­go­va­nja na­pla­ću­je imo­vi­nom du­žni­ka.
– Po­zi­vam, po tre­ći put, Si­mo­vi­ća i Ra­du­no­vi­ća, ima­ju­ći u vi­du da su u sa­op­šte­nju Vla­de od 31. ju­la ove go­di­ne tvr­di­li da se ra­di o za­ko­ni­tom prav­nom po­stup­ku, da sta­nu iza svog jav­nog sa­op­šte­nja, jav­no ob­ja­ve ugo­vo­re sa kom­pa­ni­ja­ma WorkFinder i Đur­ko­vić kom­pa­ni, kao i za­ključ­ke Vla­de sa te sjed­ni­ce – ka­zao je Ko­nje­vić na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re.
On je pod­sje­tio da je Vla­da na sjed­ni­ci 27. ju­la da­la sa­gla­snost na dva ugo­vo­ra sa kom­pa­ni­ja­ma WorkFinder i Đur­ko­vić kom­pa­ni da se iz­nos po­re­skog du­go­va­nja od 1,6 mi­li­o­na eura na­pla­ti imo­vi­nom po­re­skih du­žni­ka.
Ko­nje­vić sma­tra da je ta­kva vr­sta prav­nog po­sla ap­so­lut­no ne­za­ko­ni­ta i su­prot­na Za­ko­nu o re­pro­gra­mu po­re­skog du­ga, ko­ji za­bra­nju­je na­pla­tu po­re­skih du­go­va­nja imo­vi­nom.
– Ka­da Si­mo­vić i Ra­du­no­vić ob­ja­ve ugo­vo­re, istog tre­nut­ka ću te ugo­vo­re, uz kri­vič­nu pri­ja­vu, po­da­ti Spe­ci­jal­nom tu­ži­la­štvu da utvr­de da li u rad­nja­ma Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja po­sto­ji bi­će kri­vič­nog dje­la, od­no­sno zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja. Uko­li­ko i da­lje na­sta­ve da ću­te, na šta ne­ma­ju pra­vo jer se ov­dje ra­di o nov­cu gra­đa­na Cr­ne Go­re, ba­rem ne­ka jav­no­sti ka­žu da li i da­lje sto­je iza tih prav­nih po­stu­pa­ka – po­ru­čio je Ko­nje­vić, pre­no­si Mi­na bi­znis.
Po­zvao je tu­ži­la­štvo da iz­u­zme do­ku­men­ta­ci­ju, pro­vje­ri čla­no­ve 17 i 18 Za­ko­na o re­pro­gra­mu po­re­skog du­ga i utvr­di da li je mo­gu­će po­zi­va­ti se na prav­ni osnov i na prav­ni akt ko­ji je pre­stao da va­ži 21. de­cem­bra pro­šle go­di­ne.
– Ima­ju­ći u vi­du da je Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja u svom sa­op­šte­nju od 31. ju­la tvr­di­lo da se ra­di o za­ko­ni­tom prav­nom po­stup­ku, uz či­nje­ni­cu da sam od­mah na­kon to­ga za­tra­žio od mi­ni­star­stva za­ključ­ke sa te sjed­ni­ce Vla­de, kao i da sam za­tra­žio ko­pi­ju ugo­vo­ra ko­ji je tre­ba­lo da bu­de pot­pi­san sa te dvi­je kom­pa­ni­je, pu­nih mje­sec od od­lu­ke Vla­de da sa tim kom­pa­ni­ja­ma sklo­pi ta­kvu vr­stu ne­za­ko­ni­tog prav­nog po­sla, jav­nost ni­je uspje­la da sa­zna da li je re­sor­no mi­ni­star­stvo pot­pi­sa­lo je­dan ta­kav ugo­vor ko­ji je na šte­tu gra­đa­na Cr­ne Go­re – ob­ja­snio je Ko­nje­vić.
On sma­tra da se te dvi­je kom­pa­ni­je sta­vlja­ju u pri­vi­le­go­van po­lo­žaj i da im se ne­za­ko­ni­to da­je mo­guć­nost da svo­ja ogrom­na po­re­ska du­go­va­nja na­pla­te imo­vi­nom.
– Iako je Vla­da Za­ko­nom o re­pro­gra­mu u de­cem­bru pro­šle go­di­ne za­u­sta­vi­la ta­kvu prak­su, po­no­vo je 27. ju­la htje­la da na ma­la vra­ta, na ne­za­ko­nit na­čin to ura­di – sa­op­štio je Ko­nje­vić.
Pod­sje­tio je da je Skup­šti­na usvo­ji­la Za­kon o re­pro­gra­mu po­re­skog du­ga i da je Vla­da, od­no­sno, ka­ko je re­kao, jed­no­par­tij­ska Skup­šti­na, usva­ja­ju­ći taj za­kon u svom čla­nu 18 pre­ki­nu­la sa prak­som na­pla­te po­re­skog du­ga imo­vi­nom.
– U po­gla­vlju 3 obra­zlo­že­nja tog za­ko­na go­vo­ri se o to­me ka­ko Vla­da že­li da za­ko­nom usta­no­vi prak­su ne­se­lek­tiv­ne na­pla­te po­re­skog du­ga, prav­da­ju­ći to či­nje­ni­com da je po­treb­no, sa čim se sla­žem, za­ve­sti mak­si­mal­nu fi­skal­nu di­sci­pli­nu. Sa­mo ne­pu­nih osam mje­se­ci na­kon to­ga, Vla­da pod pri­ti­skom ne­ko­li­ko taj­kun­skih fir­mi ko­je su bli­ske De­mo­krat­skoj par­ti­ji so­ci­ja­li­sta (DPS), do­no­si ured­bu ko­ju je uki­nu­la u de­cem­bru pro­šle go­di­ne, sa obra­zlo­že­njem da će na ta­kav na­čin bo­lje obez­bije­di­ti fi­skal­nu di­sci­pli­nu – oci­je­nio je Ko­nje­vić.
Ključ­na pre­po­ru­ka Vla­di od Dr­žav­ne re­vi­zor­ske in­sti­tu­ci­je (DRI) bi­la je da pre­i­spi­ta ta­kvu po­li­ti­ku na­pla­te po­re­skog du­ga imo­vi­nom.
– DRI kon­sta­tu­je da je sko­ro 50 od­sto imo­vi­ne ko­ja je na ta­kav na­čin u pret­hod­nom pe­ri­o­du na­pla­će­na od po­re­skih du­žni­ka, ne­funk­ci­o­nal­na, od­no­sno da je dr­ža­va ne ko­ri­sti. Kon­sta­tu­je se da se ra­di o ne­a­de­kvat­nom pro­sto­ru, ga­ra­žnom pro­sto­ru, po­drum­skim pro­sto­ri­ma i stam­be­nim je­di­ni­ca­ma, od­no­sno o pro­sto­ru ko­ji dr­ža­va Cr­na Go­ra ne­ma iz ko­ga raz­lo­ga da sta­vi u funk­ci­o­nal­nu po­zi­ci­ju – re­kao je Ko­nje­vić, pre­no­si Mi­na bi­znis.
Vla­da, ka­ko ka­že, po­no­vo usva­ja ta­kvu od­lu­ku ko­ju kri­je od jav­no­sti i že­li da na se­lek­ti­van na­čin de­za­vu­i­še od­red­be Za­ko­na o re­pro­gra­mu po­re­skog du­ga.
– Vla­da že­li i da u pri­vi­le­go­van po­lo­žaj sta­vi ne­ko­li­ko taj­kun­skih fir­mi ko­je će svo­ju ne­a­de­kvat­nu imo­vi­nu ko­ju ne mo­gu da pro­da­ju na tr­ži­štu, u pre­ci­je­nje­nom iz­no­su da­ti dr­ža­vi, a na hi­lja­de po­re­skih ob­ve­zni­ka će na­sta­vi­ti da svo­je oba­ve­ze u te­škom bi­znis am­bi­jen­tu pla­ća­ju go­to­vim nov­cem – po­ru­čio je Ko­nje­vić.
Pi­tao je da li Vla­da na taj na­čin že­li da po­ša­lje po­ru­ku da se po­rez ne tre­ba pla­ća­ti nov­cem ne­go i imo­vi­nom ko­ja ne vri­je­di.
– Vla­da ova­kvim po­na­ša­njem ne­će do­ve­sti do fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je i sta­bil­no­sti, su­prot­no pre­po­ru­ka­ma DRI i svom opre­dje­lje­nju iz de­cem­bra pro­šle go­di­ne. Pod pri­ti­skom ovih taj­kun­skih fir­mi že­li da mi­li­on­ske iz­no­se po­re­skog du­ga pre­ma gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re na­pla­ti ne­a­de­kvat­nom imo­vi­nom – tvr­di Ko­nje­vić.
On je re­kao da se uzme pri­mjer kom­pa­ni­ja WorkFinder i Đur­ko­vić kom­pa­ni ko­je za na­pla­tu po­re­za od 1,6 mi­li­o­na eura nu­de po­dru­me i ne­a­de­kvat­ne stam­be­ne je­di­ni­ce.
– Po­zi­vam Vla­du da osta­ne pri svom opre­dje­lje­nju iz de­cem­bra, da strikt­no i ne­se­lek­tiv­no pri­mje­nju­je Za­kon o re­pro­gra­mu po­re­skog du­ga i da se ni­ka­ko ne vra­ća na ova­kvu prak­su sa ko­jom je i sa­ma jed­nom pre­ki­nu­la u de­cem­bru, jer ona ne­će do­ve­sti do fi­skal­ne sta­bil­no­sti i do sma­nje­nja po­re­skog du­ga ko­ji iz­no­si 700 mi­li­o­na eura – za­klju­čio je Ko­nje­vić.


Vla­di­na od­lu­ka ne­u­stav­na

Od­lu­ka Vla­de da se po­re­ski dug mo­že pla­ti­ti ne­kret­ni­na­ma je pro­tiv­u­stav­na, jer do­vo­di u ne­rav­no­pra­van po­lo­žaj pred dr­ža­vom pri­vred­ne su­bjek­te, sma­tra po­sla­nik De­mo­krat­skog fron­ta (DF) Ne­boj­ša Me­do­je­vić.
– Ne­ki pla­ća­ju re­dov­no po­rez, a dru­gi pri­vi­le­go­va­ni mo­gu du­go­ve pla­ti­ti ne­kret­ni­nom o či­joj vri­jed­no­sti se mo­že „do­go­va­ra­ti” sa dr­ža­vom. Ova­kva mje­ra pod­sti­če po­re­sku eva­zi­ju i sti­mu­li­še fir­me da ne pla­ća­ju po­rez i idu u si­vu eko­no­mi­ju. Pri­vat­ni dug re­žim­skih taj­kin­skih fir­mi bli­skih dr­ža­vi, do­ba­vlja­či­ma i ban­ka­ma je naj­ve­ća pri­jet­nja sta­bil­no­sti jav­nih fi­nan­si­ja, ali i fi­nan­sij­skog si­ste­ma u cje­li­ni – na­veo je Me­do­je­vić u sa­op­šte­nju, pre­no­si por­tal Vi­je­sti.
Vla­da je na sjed­ni­ci u če­tvr­tak usvo­ji­la ured­bu o na­pla­ti po­re­skog du­ga imo­vi­nom. Tu ured­bu Ustav­ni sud je uki­nuo 10. fe­bru­a­ra ove go­di­ne, a Skup­šti­na je kra­jem pro­šle go­di­ne usvo­ji­la Za­kon o re­pro­gra­mu po­re­skog du­ga ko­ji je uki­nuo ta­kav ob­lik na­pla­te po­re­za
Me­do­je­vić sma­tra da Vla­da sva­kom svo­jom od­lu­kom po­ka­zu­je da ne zna gdje su uzro­ci ne­li­kvid­no­sti pri­vre­de i enorm­nog du­ga pri­vat­nog sek­to­ra.
– Ne­li­kvid­nost cr­no­gor­ske pri­vre­de je ve­o­ma za­bri­nja­va­ju­ći in­di­ka­tor struk­tur­nih pro­ble­ma i du­go­go­di­šnjeg po­gre­šnog mo­de­la eko­nom­skog ra­sta, za­sno­va­nog na ras­pro­da­ji re­sur­sa, br­zo­ple­toj li­be­ra­li­za­ci­ji, uni­šte­nju re­al­nog sek­to­ra i iz­vo­za i enorm­nom za­du­ži­va­nju – ka­zao je Me­do­je­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, eks­plo­zi­ja du­go­va pri­vat­nog sek­to­ra dr­ža­vi za po­rez, ban­ka­ma za kre­di­te, do­ba­vlja­či­ma, uka­zu­ju na si­stem­ski struk­tur­ni pro­blem ne­e­fi­ka­sne alo­ka­ci­ja re­sur­sa što je bio je­dan od ključ­nih raz­lo­ga za pro­past so­ci­ja­li­stič­kih dr­žav­nih ne­tr­ži­šnih pri­vre­da.