Pred su­do­vi­ma u Cr­noj Go­ri u pro­šloj go­di­ni je bi­lo 249 pred­me­ta zbog kri­vič­nog dje­la na­si­lje u po­ro­di­ci, dok se pred pre­kr­šaj­nim or­ga­ni­ma na­šlo 8.300 slu­ča­je­va po­ro­dič­nog na­si­lja. Na kon­fe­ren­ci­ji „Me­đu­na­rod­ni stan­dar­di o na­si­lju u po­ro­di­ci i nji­ho­va pri­mje­na u Cr­noj Go­ri”, ko­ju je or­ga­ni­zo­va­la NVO SOS te­le­fon za že­ne i dje­cu žr­tve na­si­lja Pod­go­ri­ca, kon­sta­to­va­no je da je neo­d­go­va­ra­ju­ći od­go­vor dr­ža­ve na na­si­lje u po­ro­di­ci i nad že­na­ma.
Za­štit­nik ljud­skih pra­va i slo­bo­da Šuć­ko Ba­ko­vić upo­zo­rio je da kri­vič­ni po­stup­ci tra­ju du­go, a da ka­zne­na po­li­ti­ka ni­je do­volj­no efi­ka­sna.
– Na­si­lje u po­ro­di­ci tre­ti­ra se kao izo­lo­va­ni do­ga­đaj, žr­tve ni­je­su do­volj­no za­šti­će­ne ka­da pri­ja­ve na­si­lje, ni­ti ka­sni­je u to­ku po­stup­ka, i ve­ći­nom se iz­ri­ču nov­ča­ne ka­zne i uslov­na osu­da, a ove sank­ci­je ni­je­su efi­ka­sne – upo­zo­rio je on.
Ba­ko­vić je ka­zao da je pre­ma po­da­ci­ma Sud­skog sa­vje­ta, la­ni okon­čan 181 od 249 pred­me­ta zbog kri­vič­nog dje­la na­si­lje u po­ro­di­ci.
– U 167 pred­me­ta je do­ni­je­ta osu­đu­ju­ća, a u šest slu­ča­je­va oslo­ba­đa­ju­ća pre­su­da. Re­gi­stro­va­ne su 1.863 žr­tve na­si­lja, a u 1.143 slu­ča­ja u pi­ta­nju su bi­le že­ne – pre­ci­zi­rao je on.
Ba­ko­vić je na­gla­sio da po­seb­nu pa­žnju tre­ba usmje­ri­ti na ka­zne­nu po­li­ti­ku.
– Pri­mje­na in­sti­tu­ta od­lo­že­nog kri­vič­nog go­nje­nja po­ka­za­la se kao ne­e­fi­ka­sna i mo­že pred­sta­vlja­ti ve­li­ki ri­zik za po­vrat­ni­štvo. Neo­p­hod­no je do­dat­no ra­di­ti na raz­vi­ja­nju i una­pre­đe­nju ser­vi­sa po­dr­ške žr­tva­ma na­si­lja – pre­po­ru­čio je za­štit­nik.
Di­rek­to­ri­ca SOS te­le­fo­na za že­ne i dje­cu žr­tve na­si­lja Pod­go­ri­ca Bi­lja­na Ze­ko­vić ka­za­la je da za­bri­nja­va što su ka­zne za na­sil­ni­ke sve bla­že, iako se po­ve­ća­va broj žr­ta­va na­si­lja. Ona je is­ta­kla ve­li­ki broj uslov­nih ka­zni, upo­zo­ra­va­ju­ći da se stra­te­gi­je na ni­vou dr­ža­ve ne pri­mje­nju­ju u do­volj­noj mje­ri.
Di­rek­to­ri­ca Di­rek­to­ra­ta za pra­vo­su­đe u Mi­ni­star­stvu prav­de Ma­ri­ja­na La­ko­vić Dra­ško­vić po­ru­či­la je da je na­kon iz­mje­na i do­pu­na Kri­vič­nog za­ko­ni­ka Cr­ne Go­re, te do­no­še­nja za­ko­na o za­šti­ti od na­si­lja u po­ro­di­ci, Cr­na Go­ra ob­ja­vi­la da na­si­lje u po­ro­di­ci ni­je lič­na stvar čla­na po­ro­di­ce, ne­go da je to dru­štve­no i dr­žav­no pi­ta­nje.
Za­mje­ni­ca pred­sjed­ni­ka Vr­hov­nog su­da Stan­ka Vu­či­nić sma­tra da je po­bolj­ša­nje od­no­sa pre­ma že­ni su­šti­na bor­be pro­tiv na­si­lja u po­ro­di­ci.
– Na taj na­čin će­mo spri­je­či­ti ono što sa­da ima­mo, a sa­da za po­sle­di­cu ima­mo da že­na tr­pi na­si­lje i ne pri­ja­vlju­je na­sil­ni­ka. Če­ste su si­tu­a­ci­je da pri­ja­vi na­sil­ni­ka, pa se pre­do­mi­sli – ka­za­la je Vu­či­ni­će­va.
Za­mje­ni­ca še­fa Ope­ra­tiv­nog sek­to­ra u De­le­ga­ci­ji Evrop­ske uni­je Adron Ur­ba­na­vi­ci po­ru­či­la je da pra­vo­su­đe tre­ba da obez­bi­je­di iz­grad­nju ka­pa­ci­te­ta za su­di­je, tu­ži­o­ce i dru­ge slu­žbe­ni­ke ko­ji su an­ga­žo­va­ni za pri­mje­nu za­ko­na Is­tan­bul­ske kon­ven­ci­je.
– Uči­ni­o­ci rod­no za­sno­va­nog na­si­lja tre­ba da bu­du osu­đe­ni i sank­ci­o­ni­sa­ni u za­vi­sno­sti od te­ži­ne kri­vič­nog dje­la. Ne smi­je­mo za­bo­ra­vi­ti va­žnu ulo­gu po­li­ci­je, par­la­men­ta, cen­ta­ra za so­ci­jal­ni rad, ci­vil­nog dru­štva i me­di­ja – na­gla­si­la je ona.
Na­čel­ni­ca u Di­rek­to­ra­tu za zdrav­stve­nu za­šti­tu u Mi­ni­star­stvu zdra­vlja Sen­ka Kli­ko­vac ka­za­la je da je neo­p­hod­no obez­bi­je­di­ti mul­ti­di­sci­pli­nar­ni pri­stup.
– To je je­di­ni na­čin za sma­nje­nje na­si­lja i stva­ra­nje uslo­va za slo­bo­dan i rav­no­pra­van ži­vot. Ka­da ka­žem mul­ti­di­sci­pli­na­ran pri­stup, ne mi­slim sa­mo na in­sti­tu­ci­je si­ste­ma. Va­žna je sa­rad­nja sa ci­vil­nim sek­to­rom, ko­ji ulaže ogrom­ne na­po­re u po­di­za­nje svi­je­sti da ne tre­ba pra­vi­ti na­si­lje i da tre­ba da se oslo­bo­di­mo to­ga zla u na­šem dru­štvu – po­ja­sni­la je Kli­ko­vac.
Ru­ko­vo­di­lac Osnov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva u Pod­go­ri­ci Lji­lja­na Kli­ko­vac sa­op­šti­la je da po­da­ci Vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva po­ka­zu­ju da je uče­šće kri­vič­nih dje­la, ko­ja spa­da­ju u kri­vič­na dje­la pro­tiv bra­ka i po­ro­di­ce, u od­no­su na uku­pan broj svih kri­vič­nih dje­la pri­ja­vlje­nih u 2015. i pro­šloj go­di­ni, se­dam i po pro­ce­na­ta.A.O.


Go­di­šnje ri­je­še do 70 odsto pred­me­ta

Pred­sjed­nik Vi­šeg su­da za pre­kr­ša­je Mi­li­vo­je Ra­šo­vić ka­zao je da su su­do­vi za pre­kr­ša­je uspje­li da po­dig­nu kva­li­tet ra­da u pred­me­ti­ma iz obla­sti na­si­lja u po­ro­di­ci, na­po­mi­nju­ći da je vri­je­me tra­ja­nja po­stup­ka skra­će­no.
– Od po­čet­ka pri­mje­ne Za­ko­na o za­šti­ti od na­si­lja u po­ro­di­ci do kra­ja ju­na ove go­di­ne, pr­vo­ste­pe­ni su­do­vi za pre­kr­ša­je su ima­li pre­ko 8,3 hi­lja­de pred­me­ta iz obla­sti na­si­lja u po­ro­di­ci. Pro­ce­nat rje­ša­va­nja na go­di­šnjem ni­vou se kre­tao iz­me­đu 60 i 70 od­sto – is­ta­kao je Ra­šo­vić.