Bom­bar­do­va­nje SRJ bi­lo je eks­pe­ri­men­tal­ni rat NA­TO-a, ka­že pen­zi­o­ni­sa­ni ita­li­jan­ski ge­ne­ral NA­TO-a i voj­ni di­plo­ma­ta Bja­đo di Gra­ci­ja, ko­ji pra­vi pa­ra­le­lu iz­me­đu tog bom­bar­do­va­nja i ba­ca­nja atom­ske bom­be na Na­ga­sa­ki.
– To je bio eks­pe­ri­men­tal­ni rat ko­ji je NA­TO-u po­slu­žio da, iz­me­đu osta­log, tre­ni­ra svo­ju avi­ja­ci­ju u na­pa­du gdje je bi­la ne­u­po­re­di­va dis­pro­po­ra­ci­ja iz­me­đu ono­ga ko­ji na­pa­da i ono­ga ko­ji se bra­ni, ka­že Di Gra­ci­ja u in­ter­vjuu za „Po­li­ti­ku”.
Di Gra­ci­ja je bo­ra­vio u Sr­bi­ji po­vo­dom ob­ja­vlji­va­nja knji­ge „Za­što je NA­TO bom­bar­do­vao Sr­bi­ju” u ko­ju je pre­to­čio svo­ja is­ku­stva iz slu­žbo­va­nja.
Ko­men­ta­ri­šu­ći pa­ra­le­lu ko­ju iz­vo­di iz­me­đu bom­bar­do­va­nja SRJ i atom­ske bom­be u Na­ga­sa­ki­ju, Di Gra­ci­ja ka­že da „ako se atom­ska bom­ba ba­če­na na Hi­ro­ši­mu dje­li­mič­no mo­že shva­ti­ti kao voj­na ak­ci­ja, ona na­red­na, ba­če­na na Na­ga­sa­ki, u tre­nut­ku kad Ja­pan već pri­hva­ta ka­pi­tu­la­ci­ju, ozna­či­la je po­če­tak Hlad­nog ra­ta i bi­la svo­je­vr­sna po­ru­ka SAD So­vjet­skom Sa­ve­zu”.
– A bom­bar­do­va­njem Sr­bi­je, Ru­si­ji je po­sla­ta po­ru­ka o to­me ko je po­bjed­nik u Hlad­nom ra­tu. I ni­šta od to­ga ni­je kri­vi­ca Sr­bi­je, ko­ja je ura­di­la sve što je mo­gla, jer su me­đu­na­rod­ne okol­no­sti bi­le ta­kve da je Ru­si­ja bi­la sla­ba, na­gla­sio je on.
Na kon­sta­ta­ci­ju da bom­bar­do­va­nje ki­ne­ske am­ba­sa­de tu­ma­či kao ta­da­šnje upo­zo­re­nje Za­pa­da Ki­ni, Di Gra­ci­ja na­gla­ša­va da je to nje­gov lič­ni za­klju­čak, baš kao što je, ka­ko je re­kao, cje­lo­kup­no bom­bar­do­va­nje SRJ bi­lo upo­zo­re­nje osla­blje­noj Ru­si­ji.
Sa­da, ka­ko ka­že, si­tu­a­ci­ja je bit­no dru­ga­či­ja.
– Za­što u ovom mo­men­tu ni­ko ne raz­mi­šlja o bom­bar­do­va­nju Sje­ver­ne Ko­re­je? Zbog nu­kle­ar­nog oruž­ja, ali i či­nje­ni­ce da iza nje sto­ji Ki­na, ko­ja je u me­đu­vre­me­nu oja­ča­la. Ta­ko­đe, i Ru­si­ja je po­vra­ti­la epi­tet su­per­si­le, a ono što je ura­di­la s Gru­zi­jom, Mol­da­vi­jom i po­go­to­vo Kri­mom, slič­no je ono­me što je NA­TO ura­dio s Ko­so­vom. Zbog to­ga je Ko­so­vo 1999. bi­lo je­din­stven pri­mjer ko­ji se ne­će po­no­vi­ti, ka­že Di Gra­ci­ja.
On se osvr­nuo i na sum­nje ko­je je is­ka­zi­vao u zva­nič­ne in­ter­pre­ta­ci­je slu­ča­je­va Mar­ka­le i Ra­čak na­vo­de­ći da u po­čet­ku ni­je vje­ro­vao u srp­sko ob­ja­šnje­nje Rač­ka.
– Tek ka­da sam po­sli­je ne­ko­li­ko da­na sreo jed­nog ko­le­gu, ita­li­jan­skog ofi­ci­ra na du­žno­sti po­sma­tra­ča OEBS-a, re­kao mi je: ‘Bja­đo, ovo ni­je kao što pri­ka­zu­ju na te­le­vi­zi­ji’. Oba­vi­je­stio sam o to­me i še­fa mi­si­je (Vi­li­ja­ma Vo­ke­ra). On je pr­vi sti­gao na mje­sto do­ga­đa­ja i ni­je za­te­kao pri­zo­re ko­je su po­tom pre­ni­je­li me­di­ji. Ali, po­što je po­slao iz­vje­štaj še­fu mi­si­je, ni­šta se ni­je do­go­di­lo, is­pri­čao je on.
Uvje­ren je da su ko­sov­ski Al­ban­ci bi­li sreć­ni ka­da se do­go­dio Ra­čak i da bi ga, da se ni­je de­sio, „sva­ka­ko u po­god­nom tre­nut­ku iz­mi­sli­li”.
Slič­nu sum­nju is­ka­zao je i ka­da je ri­ječ o slu­ča­ju Mar­ka­le na­vo­de­ći da je nje­gov iz­vje­štaj Ko­man­di Mi­si­je ECMM do­ži­vio slič­nu sud­bi­nu kao do­pis nje­go­vog ita­li­jan­skog ko­le­ge o Rač­ku.
– Po­slao sam ga po­sli­je is­tra­ge ko­ju sam spro­veo na­kon bom­bar­do­va­nja Mar­ka­la, sum­nja­ju­ći da bi Sr­bi ga­đa­li pi­ja­cu na ne­ko­li­ko ko­ra­ka od pra­vo­slav­ne cr­kve. Ni­su bi­li za­in­te­re­so­va­ni, i opet se ni­šta ni­je de­si­lo, re­kao je Di Gra­ci­ja.
(RTS)