Is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da gra­đa­ni Cr­ne Go­re ne pri­ja­vlju­ju nad­le­žnim dr­žav­nim or­ga­ni­ma, pri­je sve­ga po­li­ci­ji i tu­ži­la­štvu, dis­kri­mi­na­ci­ju pri­li­kom za­po­šlja­va­nja. Is­tra­ži­va­nje Gra­đan­ske ali­jan­se po­ka­za­lo je da je sa­mo je­dan od­sto gra­đa­na ko­ji su se su­sre­li sa dis­kri­mi­na­ci­jom pri­li­kom za­po­šlja­va­nja pro­blem pri­ja­vi­lo po­li­ci­ji ili tu­ži­la­štvu, dok je čak 75 pro­ce­na­ta onih ko­ji to ni­je­su ura­di­li. Raz­lo­zi ko­je su is­pi­ta­ni­ci na­ve­li su ne­po­zna­va­nje pro­ce­du­re u 8,8 od­sto slu­ča­je­va, dok čak sva­ki dru­gi gra­đa­nin ne­ma po­vje­re­nja da će pri­ja­va bi­ti is­tra­že­na i pro­ce­su­i­ra­na.
Gra­đan­ska ali­jan­sa usta­no­vi­la je da na­kon Vla­de i Skup­šti­ne, gra­đa­ni naj­ma­nje vje­ru­ju po­li­ci­ji i tu­ži­la­štvu, in­sti­tu­ci­ja­ma ko­ji­ma bi pri­mar­ni po­sao tre­bao da bu­de za­šti­ta in­te­re­sa gra­đa­na.
Na dru­goj stra­ni, tri pu­ta ve­će po­vje­re­nje gra­đa­ni ima­ju u NVO, me­di­je i Za­štit­ni­ka ljud­skih pra­va i slo­bo­da, ne­go u re­ci­mo po­li­ci­ju i tu­ži­la­štvo.
Is­tra­ži­va­nje po­ka­zu­je da se dis­kri­mi­na­ci­ja pri­li­kom za­po­šlja­va­nja naj­vi­še de­ša­va zbog po­li­tič­ke po­dob­no­sti, ali i na­ci­o­nal­no­sti, po­la, in­va­li­di­te­ta i sta­ro­sti. Gra­đa­ni su na­ve­li raz­lo­ge ne­za­po­sle­no­sti, a naj­vi­še su po­mi­nja­li dis­kri­mi­na­ci­ju i ko­rup­ci­ju pri­li­kom za­po­šlja­va­nja, po­li­tič­ku ne­po­dob­nost, lo­še po­li­ti­ke za­po­šlja­va­nja, loš si­stem obra­zo­va­nja i ve­li­ki broj kan­di­da­ta iste stru­ke, ne­raz­vi­je­nost dr­ža­ve, po­seb­no sje­ve­ra, i ne­do­stat­ka rad­nih mje­sta, ve­li­ki broj fa­bri­ka ko­je su za­tvo­re­ne ili su u ste­ča­ju, dok su se po­je­di­ni od­go­vo­ri od­no­si­li i na pro­ble­me re­gu­li­sa­nja prav­nog sta­tu­sa. Dis­kri­mi­na­ci­ju pri­li­kom za­po­šlja­va­nja tvr­di da je do­ži­vje­lo 42 od­sto is­pi­ta­ni­ka, a 71 od­sto je iz­ja­vi­lo da je ču­lo da je ne­ko dru­gi dis­kri­mi­ni­san.
Gra­đa­ni su naj­vi­še za­do­volj­ni ra­dom NVO, me­di­ja i Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va u ovoj obla­sti, a naj­ma­nje Vla­dom, Skup­šti­nom i po­li­ci­jom.
Ser­gej Se­ku­lo­vić, iz Cen­tra za gra­đan­ske slo­bo­de, na­vo­di da na­ve­de­no is­tra­ži­va­nje naj­bla­že re­če­no za­bri­nja­va.
– Ono je po­ka­za­telj ne­po­vje­re­nja gra­đa­na u in­sti­tu­ci­je si­ste­ma i po­tvr­da ubje­đe­nja da se pro­ce­si od­vi­ja­ju van za­ko­nom pro­pi­sa­nih pro­ce­du­ra, ili, jed­no­stav­no re­če­no, stva­ri se rje­ša­va­ju pre­ko ve­ze. Na­še in­sti­tu­ci­je su pred ve­li­kim iza­zo­vom, u smi­slu po­ve­ća­nja jav­nog po­vje­re­nja u nji­hov rad. Uvri­je­že­no je mi­šlje­nje da su in­sti­tu­ci­je sto­plje­ne sa par­ci­jal­nim in­te­re­som, od­no­sno da po­sto­ji sim­bi­o­za iz­me­đu par­ti­ja i dr­ža­ve. U tom smi­slu po­vje­re­nje se pri­rod­no se­li ka or­ga­ni­za­ci­ja­ma ci­vil­nog dru­štva, što je po­hval­no za ci­vil­ni sek­tor, ali i sa po­zi­ci­je jav­nog in­te­re­sa du­go­roč­no neo­dr­ži­vo. Bez po­vje­re­nja u in­sti­tu­ci­je si­ste­ma ne mo­že­mo go­vo­ri­ti o ozbilj­nom dru­štvu. Oči­gled­no nas u tom smi­slu če­ka još mno­go po­sla – is­ta­kao je u iz­ja­vi za „Dan” Se­ku­lo­vić.
Ko­or­di­na­tor pro­gra­ma ljud­skih pra­va u Gra­đan­skoj ali­jan­si Mi­lan Ra­do­vić na­vo­di da za­klju­čak ko­ji se na­me­će na osno­vu do­bi­je­nih re­zul­ta­ta is­tra­ži­va­nja uka­zu­je da gra­đa­ni ne­ma­ju po­vje­re­nja u rad dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja.
– Ova­kve na­la­ze po­tvr­di­li su i na­ši ra­ni­ji na­la­zi. Po­što se po­red is­pi­ti­va­nja jav­nog mnje­nja ba­vi­mo i kon­kret­nim slu­ča­je­vi­ma, ova­kav stav gra­đa­na ra­zu­mi­je­mo jer ve­li­ki broj slu­ča­je­va te­škog kr­še­nja ljud­skih pra­va se ne rje­ša­va pred nad­le­žnim in­sti­tu­ci­ja­ma na za­do­vo­lja­va­ju­ći na­čin. Is­tra­ge su spo­re, ne do­vo­de do in­den­ti­fi­ko­va­nja slu­žbe­ni­ka ko­ji su kr­ši­li ljud­ska pra­va a na osu­de se če­ka pre­du­go,ta­ko da gra­đa­ni ne do­bi­ja­ju ade­kvat­nu za­šti­tu pred dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma. Me­đu­tim, po mi­šlje­nju gra­đa­na, ka­da se upo­re­de re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja ko­ja smo ra­di­li u kon­ti­nu­i­te­tu du­gi niz go­di­na, mo­že se vi­dje­ti da po­sto­ji na­pre­dak u ra­du po­je­di­nih in­sti­tu­ci­ja. Pre­ma na­la­zi­ma, gra­đa­ni sma­tra­ju da je do­šlo do pro­mje­ne ra­da in­sti­tu­ci­je Za­štit­ni­ka ljud­skih pra­va i slo­bo­da, po­seb­no u obla­sti za­šti­te od dis­kri­mi­na­ci­je ko­ja je i pred­met ovog is­tra­ži­va­nja – iz­ja­vio je za „Dan” Ra­do­vić.
M.S.


Že­ne če­ste žr­tve

Pred­sjed­ni­ca Cr­no­gor­skog žen­skog lo­bi­ja Aida Pe­tro­vić sa­op­šti­la je ra­ni­je da su nji­ho­va is­tra­ži­va­nja po­ka­za­la da su že­ne če­sto žr­tve dis­kri­mi­na­ci­je.
– Čak 49 od­sto is­pi­ta­ni­ca na­vo­di da im je pri­li­kom in­ter­vjua za po­sao bi­lo po­sta­vlje­no pi­ta­nje o brač­nom sta­tu­su i bro­ju dje­ce. To je ta­ko uobi­ča­je­no i nor­mal­no pi­ta­nje za one ko­ji za­po­šlja­va­ju že­ne, a ta­ko ne­u­o­bi­ča­je­no i ja­ko pol­no dis­kri­mi­ni­šu­će pi­ta­nje za že­ne ko­je tra­že po­sao. Njih 35 od­sto je po­ten­ci­jal­nom po­slo­dav­cu mo­ra­lo da od­go­vo­ri da li na­mje­ra­va da ra­đa dje­cu i ka­da pla­ni­ra po­ro­di­cu. Jer, u slu­ča­ju da to pla­ni­ra pri­je ne­go po­slo­da­vac pla­ni­ra svo­je po­slo­ve, ona će na­rav­no do­bi­ti ot­kaz, iako to ni­gdje ne pi­še ni u za­ko­nu, ni u bi­lo ka­kvom ugo­vo­ru. Mo­bing se do­ga­đa, a mo­bing je no­vi na­ziv za ne­što što se do­ga­đa­lo go­di­na­ma, a na­zi­va­lo se psi­hič­ko na­si­lje. Ta­ko­đe, 67 od­sto za­po­sle­nih že­na sma­tra da su žr­tve sek­su­al­nog uz­ne­mi­ra­va­nja na po­slu – na­ve­la je Pe­tro­vić.