Kli­jen­ti cr­no­gor­skih ba­na­ka ko­ji ne­ma­ju ugo­vor o ra­du na neo­d­re­đe­no vri­je­me, od­no­sno rje­še­nje za stal­no, ne mo­gu da uđu u do­zvo­lje­ni mi­nus pre­ko plat­nih kar­ti­ca, dok oni sa rje­še­njem za stal­no u fir­ma­ma či­ji rej­ting od­go­va­ra ban­ka­ma mo­gu da uđu u mi­nus ne­znat­no ma­nji od mje­seč­nog pri­ma­nja.
Na pri­mjer, kli­jent ban­ke ko­ji je za­po­slen u slu­žba­ma lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve sa pla­tom od 500 eura mje­seč­no mo­že da uđe u mi­nus od 400 eura uko­li­ko ni­je kre­dit­no za­du­žen, od­no­sno, ban­ka mu do­zvo­lja­va mi­nus od 300 eura uko­li­ko ima mje­seč­nu ra­tu za kre­dit do 100 eura.
Na dru­goj stra­ni, za­po­sle­ni ko­ji ima­ju ugo­vo­re o ra­du na od­re­đe­no vri­je­me ima­ju pro­blem jer, ka­ko tvr­de, go­to­vo ni­jed­na ban­ka ne­će da im odo­bri do­zvolj­ni mi­nus, a pro­ce­du­ra za do­bi­ja­nje do­zvo­lje­nog mi­nu­sa je go­to­vo ista kao pri­li­kom po­di­za­nja kre­di­ta.
Iz So­si­je­te že­ne­ral Mon­te­ne­gro ban­ke sa­op­šti­li su da se mi­nus odo­bra­va u za­vi­sno­sti od to­ga gdje je kli­jent za­po­slen.
– Za do­zvo­lje­ni mi­nus kli­jent tre­ba da je za­po­slen za stal­no i na osno­vu nje­go­vog mje­sta za­po­sle­nja od­re­đu­je se ko­joj gru­pi kli­je­na­ta pri­pa­da. Do­zvo­lje­ni mi­nus va­ri­ra, tj. za­vi­si od to­ga da li kli­jent već ima kre­dit­ni li­mit i da li je kre­dit­no za­du­žen. U tom slu­ča­ju do­zvo­lje­ni mi­nus je ma­nji od ono­ga ko­ji bi tre­ba­lo da bu­de pro­pi­san – sa­op­šti­li su iz So­si­je­te že­ne­ral ban­ke.
Iz NLB Mon­te­ne­gro­ban­ke su na­ve­li da je vi­si­na mi­nu­sa is­klju­či­vo de­ter­mi­ni­sa­na bo­ni­te­tom fir­me u ko­joj kli­jent ra­di i vi­si­nom osta­lih oba­ve­za.
– Uko­li­ko je kli­jent za­po­slen na od­re­đe­no, odo­bra­va mu se mi­nus na pe­ri­od do mje­sec da­na pri­je is­te­ka ugo­vo­ra. Što se ti­če do­ku­men­ta­ci­je, po­tre­ban je ugo­vor o ra­du, po­pu­njen za­htjev ko­ji se uzi­ma u fi­li­ja­li i mje­ni­ca ko­ja ko­šta ci­je­na dva eura – na­ve­li su iz NLB-a.
Za kli­jen­te Hi­po Al­pe Adri­ja ban­ke vi­si­na do­zvo­lje­nog mi­nu­sa mo­že se kre­ta­ti 100 po­sto do 200 po­sto od vi­si­ne pla­te.
– Vi­si­na over­draf­ta za­vi­si od rej­tin­ga kli­jen­ta, od vi­si­ne lič­nih pri­ma­nja, za­du­že­no­sti po kar­ti­ca­ma i slič­no – is­ta­kli su iz Hi­po ban­ke.
Ban­kar­ski o­mbud­sman Ha­lil Ka­lač tvr­di da se gra­đa­ni ne­ri­jet­ko ža­le na uslo­ve za odo­bra­va­nje do­zvo­lje­nog mi­nu­sa.
– Ipak, gra­đa­ni se naj­če­šće ža­le na vi­si­nu ka­mat­ne sto­pe na do­zvo­lje­ni mi­nus. Kli­jen­ti tvr­de da su ka­mat­ne sto­pe na do­zvo­lje­ni mi­nus ve­o­ma vi­so­ke. Ban­ke o to­me tre­ba da upo­zna­ju kli­jen­te – na­gla­sio je Ka­lač.
U iz­vje­šta­ju o ra­du om­bud­sma­na za pro­šlu go­di­nu na­ve­de­no je da je bi­lo 70.231 par­ti­ja over­draft kre­di­ta, a u 2013. go­di­ni 70.062, po osno­vu te­ku­ćih ra­ču­na gra­đa­na, ko­ji­ma su ban­ke odo­bri­le pre­ko­ra­če­nja.
– Mi­nu­se su ko­ri­sti­la 67.143 gra­đa­ni­na, u 2013. go­di­ni taj broj je iz­no­sio 67.356 kli­jen­ta. Sta­nje du­ga na dan 31. de­cem­bar 2014. go­di­ne, po toj vr­sti kre­di­ta, iz­no­si 14,1 mi­li­on eura, a u 2013. go­di­ni 13,9 mi­li­o­na eura. Is­ko­ri­šće­nost je 48,1 od­sto od ukup­no odo­bre­nog mi­nu­sa od 29.4 mi­li­o­na eura. Na pro­ce­nat is­ko­ri­šće­no­sti uti­ca­la je vi­so­ka efek­tiv­na ka­mat­na sto­pa od 16,7 od­sto – pi­še u iz­vje­šta­ju o ra­du. B.Ma.


Ka­lač: Gra­đa­ni se ža­li­li i na ci­je­nu odr­ža­va­nja kar­ti­ca

Ka­lač je na­gla­sio da se ve­li­ki broj pri­mje­da­ba od­no­sio i na ci­je­nu odr­ža­va­nja de­bit­nih, od­no­sno vi­za i ma­ster kar­ti­ca.
– U sko­ri­je vri­je­me ci­je­ne odr­ža­va­nja kar­ti­ca su po­ra­sle, na šta se gra­đa­ni če­sto ža­le. Či­nje­ni­ca je da su ban­ke kli­jen­te mo­ra­le oba­vi­je­sti­ti o tim ci­je­na­ma jer je iz pri­mjed­bi oči­gled­no da su neo­ba­vi­je­šte­ni i iz­ne­na­đe­ni – re­kao je Ka­lač.
Me­đu­tim, odr­ža­va­nje kar­ti­ca va­ri­ra od ban­ke do ban­ke. Iz Hi­po ban­ke su na­ve­li da mje­seč­no odr­ža­va­nje plat­nih kar­ti­ca za­vi­si od ti­pa, a de­bit­ne kar­ti­ce su, po pra­vi­lu jef­ti­ni­je, pa se na­kna­da za odr­ža­va­nje kre­će od 0,5 do 0,87 eura i na­pla­ću­je se na mje­seč­nom ni­vou.
Ko­ri­sni­ci kre­dit­nih kar­ti­ca ta­ko­đe pla­ća­ju na­kna­du za mje­seč­no odr­ža­va­nje i ona va­ri­ra za­vi­sno­sti od ti­pa kar­ti­ce. Za ma­ster kard kar­ti­cu na ra­te na­kna­da iz­no­si dva eura, dok je za vi­za ri­vol­ving kar­ti­cu 2,5 eura. Mje­seč­no odr­ža­va­nje vi­za gold kar­ti­ce, uz ko­ju kli­jent do­bi­ja od ban­ke na ko­ri­šće­nje i naj­vi­še ni­voe po­kri­ća za put­no zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje, te asi­sten­ci­je na pu­tu ko­šta se­dam eura. Ona pod­ra­zu­mi­je­va i mno­ge dru­ge po­god­no­sti ko­je uklju­ču­ju i po­pu­ste na od­re­đe­nim tr­go­vač­kim lo­ka­ci­ja­ma
Iz So­si­je­te že­ne­ral ban­ke su is­ta­kli da je mje­seč­no odr­ža­va­nje de­bit­nih kar­ti­ca iz­no­si 1,20 eura, dok je oba­vje­šta­va­nje kli­je­na­ta o pri­li­vi­ma i tran­sak­ci­ja­ma nov­ca pu­tem SMS-a iz­no­si 60 cen­ti. Kli­jen­ti NLB ban­ke za od­r­ža­va­nje de­bit­nih kar­ti­ca mo­ra­ju pla­ti­ti 0,70 eura, kre­dit­nih 3,50 eura, po­slov­nih 3,50 eura, gold kar­ti­ca ko­je po­sje­du­ju VIP kli­jen­ti se­dam eura, dok se za gift kar­ti­ce ne pla­ća odr­ža­va­nje.