U pre­go­vo­ri­ma o pri­dru­ži­va­nju Cr­ne Go­re EU ne bi tre­ba­lo da do­đe do po­o­štra­va­nja kri­te­ri­ju­ma ka­da je u pi­ta­nju Ma­strihtski spo­ra­zum, sa­op­štio je ban­kar­ski om­bud­sman Ha­lil Ka­lač.
On je na­veo da je grč­ka kri­za pri­mjer ka­kve pro­ble­me mo­že da ima pre­za­du­že­na dr­ža­va, te da je to upo­zo­re­nje svim dr­ža­va­ma da se sa­mo za­du­ži­va­njem ne mo­gu rje­ša­va­ti pro­ble­mi u eko­no­mi­ji.
– Dr­ža­ve sa du­gom pre­ko 60 od­sto BDP-a sma­tra­ju se vi­so­ko za­du­že­nim. Uku­pan dr­žav­ni dug Cr­ne Go­re na kra­ju mar­ta je sa de­po­zi­ti­ma iz­no­sio sko­ro 1,94 mi­li­jar­de eura ili 54,6 od­sto BDP-a – ka­zao je Ka­lač agen­ci­ji Mi­na bi­znis.
On sma­tra da je Cr­na Go­ra u gru­pi ze­ma­lja ko­je ne­će zna­čaj­ni­je osje­ti­ti po­sle­di­ce grč­ke kri­ze i pod­sje­tio da u cr­no­gor­skom ban­kar­skom si­ste­mu po­slu­je Uni­ve­zal Ka­pi­tal ban­ka, sa ve­ćin­skim grč­kim ka­pi­ta­lom, ali da je nje­no po­slo­va­nje sta­bil­no i bez in­di­ka­ci­ja da bi se mo­glo ne­ga­tiv­no od­ra­zi­ti na ban­kar­ski si­stem Cr­ne Go­re. Ta­ko­đe, ka­ko je ka­zao, iz­voz u Grč­ku je za­ne­mar­ljiv i pro­šle go­di­ne je iz­no­sio sve­ga 295 hi­lja­da, dok su stra­ne di­rekt­ne in­ve­sti­ci­je iz te ze­mlje do­sti­gle 234 hi­lja­de eura. Pre­ma ri­je­či­ma Ka­la­ča, even­tu­al­ni ban­krot Grč­ke mo­gao bi uti­ca­ti na Cr­nu Go­ru kroz oče­ki­va­nu de­pre­ci­ja­ci­ju eura, ko­ja je u ta­kvim okol­no­sti­ma mo­gu­ća, na­ro­či­to u slu­ča­ju iz­la­ska iz euro­zo­ne.
– De­pre­si­ja­ci­ja bi uti­ca­la na sve vr­ste za­du­ži­va­nja, te na spolj­no­tr­go­vin­sku raz­mje­nu u Cr­noj Go­ri. De­pre­si­ja­ci­ja eura uči­ni­la bi da se kre­di­ti u dru­gim va­lu­ta­ma, bi­lo da je ri­ječ o kre­di­ti­ma gra­đa­na ili dr­žav­nim zaj­mo­vi­ma, uve­ća­ju po osno­vu va­lut­nih raz­li­ka. U Cr­noj Go­ri je ri­ječ, pr­ven­stve­no, o stam­be­nim kre­di­ti­ma in­dek­si­ra­nim u švaj­car­skim fran­ci­ma, i kre­di­ti­ma u ame­rič­kim do­la­ri­ma – re­kao je Ka­lač.
On je do­dao da bi, ka­da je ri­ječ o iz­vo­zu i uvo­zu, efek­ti bi­li ta­kvi da iz­voz u ze­mlje van euro­zo­ne po­sta­je po­volj­ni­ji, a uvoz sa tre­ćih tr­ži­šta sku­plji.
– Ta­da bi tre­ba­lo is­ko­ri­sti­ti pred­nost ni­skog eura za iz­voz u ze­mlje či­ji se kur­se­vi va­lu­ta ne kre­ću u smje­ru evrop­ske va­lu­te. Tu si­tu­a­ci­ju mo­gli bi is­ko­ri­sti­ti ugo­sti­te­lji či­ji go­sti do­la­ze sa tr­ži­šta van EU i re­gi­o­na – re­kao je on.
Gu­bi­tak bi, ka­ko je ka­zao, mo­gli da osje­te vla­sni­ci grč­kih har­ti­ja od vri­jed­no­sti, kao i da bi se in­di­rekt­ni ne­ga­tiv­ni efek­ti mo­gli ma­ni­fe­sto­va­ti kroz ne­ga­ti­van uti­caj grč­ke kri­ze na ze­mlje EU i re­gi­o­na, ko­je su cr­no­gor­ski part­ne­ri, ko­je su u ve­ćoj mje­ri po­ve­za­ne sa Grč­kom.
– Ci­je­na iz­la­ska Grč­ke iz euro­zo­ne bi­la bi pre­vi­so­ka i za Grč­ku, či­ja je eko­no­mi­ja u te­škom sta­nju, i za EU – ka­zao je Ka­lač.
Ako bi se, ka­ko je ka­zao, de­si­la ne­sta­bil­nost i ko­le­ba­nja na evrop­skim ber­za­ma u na­red­nom pe­ri­o­du, mo­glo bi se de­si­ti i sma­nje­ni in­te­res stra­nih in­ve­sti­to­ra za ku­po­vi­nu evrop­skih har­ti­ja od vri­jed­no­sti.
J.V.