Vla­da je na ju­če­ra­šnjoj sjed­ni­ci usvo­ji­la In­for­ma­ci­ju o re­fi­nan­si­ra­nju du­ga Jav­nog pred­u­ze­ća Re­gi­o­nal­ni vo­do­vod Cr­no­gor­sko pri­mor­je za kre­dit iz sred­sta­va Abu Da­bi fon­da za raz­voj, na­kon če­ga će oba­ve­ze te kom­pa­ni­je iz­no­si­ti 6,8 mi­li­o­na eura.
Ge­ne­ral­ni di­rek­tor Di­rek­to­ra­ta za dr­žav­ni tre­zor u Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja, Dra­gan Dar­ma­no­vić ka­zao je ka­ko u Vla­di sma­tra­ju da je ta za­mje­na kre­di­ta oprav­da­na i da će se na taj na­čin sma­nji­ti ri­zik ko­ji Re­gi­o­nal­ni vo­do­vod ima u ve­zi sa re­gu­li­sa­njem oba­ve­za.
– Pret­hod­ni kre­dit je bio oko 9,8 mi­li­o­na, a sa­da su tre­nut­ne oba­ve­ze oko 6,8 mi­li­o­na – ka­zao je on na­kon sjed­ni­ce Vla­de.
Re­gi­o­nal­ni vo­do­vod je za­klju­čio kre­dit­ni aran­žman 2010. go­di­ne pod uslo­vi­ma ko­ji su pod­ra­zu­mi­je­va­li pe­ri­od ot­pla­te od 15 go­di­na, sa grejs pe­ri­o­dom od tri go­di­ne, po ka­mat­noj sto­pi od 4,5 od­sto i ad­mi­ni­stra­tiv­nu ob­ra­du za po­vu­če­na sred­stva od 0,5 od­sto.
– Ima­ju­ći u vi­du da je kre­dit bio ve­zan za ame­rič­ki do­lar, kao i zbog tro­ško­va ko­je Re­gi­o­nal­ni vo­do­vod ima zbog pro­mje­ne kur­sa va­lu­ta na me­đu­na­rod­nom tr­ži­štu, kom­pa­ni­ja je pred­lo­ži­la da se za­klju­či no­vi kre­dit u euri­ma, ko­jim bi ot­pla­ti­la kre­dit i ti­me sma­nji­la ri­zi­ke i do­dat­ne tro­ško­ve u re­gu­li­sa­nju oba­ve­za uko­li­ko po­no­vo do­đe do pro­mje­ne kur­sa na me­đu­na­rod­nom tr­ži­štu – re­kao je on.
Po ri­je­či­ma Dar­ma­no­vi­ća, po­nu­du su do­sta­vi­le če­ti­ri ban­ke – NLB, Er­ste, Pr­va i Ad­di­ko, a da je naj­po­volj­ni­je uslo­ve da­la Er­ste ban­ka, ko­ja je po­nu­di­la ot­pla­tu kre­di­ta na pe­ri­od od 10 go­di­na sa ka­ma­tom od 3,5 od­sto i 0,2 od­sto za ob­ra­du zaj­ma.
Tro­ško­vi po osno­vu kurs­nih raz­li­ka iz­no­si­li su, po ri­je­či­ma Dar­ma­no­vi­ća, oko 100 hi­lja­da go­di­šnje.
Vla­da je usvo­ji­la i Iz­vje­štaj o ra­du za pro­šlu go­di­nu Fon­da za obe­šte­će­nje u ko­jem je na­ve­de­no da je uku­pan dug pre­ma biv­šim vla­sni­ci­ma od­u­ze­tih imo­vin­skih pra­va na kra­ju pro­šle go­di­ne iz­no­sio 91,02 mi­li­o­na eura. Na dru­goj stra­ni, uku­pan iz­nos za ko­ji su uma­nje­ne oba­ve­ze Fon­da na kra­ju pro­šle go­di­ne iz­no­sio je 131,09 mi­li­o­na.
Fond je za pro­šlu go­di­nu biv­šim vla­sni­ci­ma is­pla­tio go­di­šnje ra­te u iz­no­su od 2,44 mi­li­o­na eura, po ko­na­čnim rje­še­nji­ma ko­ja su do­sta­vlje­na toj in­sti­tu­ci­ji za­ključ­no sa 2015. go­di­nom.
– Od po­čet­ka pri­mje­ne Za­ko­na o po­vra­ća­ju od­u­ze­tih imo­vin­skih pra­va i obe­šte­će­nju, pa do kra­ja 2016. go­di­ne, Fon­du su ko­mi­si­je za po­vra­ćaj i obe­šte­će­nje do­sta­vi­le ukup­no 1.525 ko­nač­nih rje­še­nja, ukup­ne vri­jed­no­sti 222,12 mi­li­o­na eura. Po ko­nač­nim rje­še­nji­ma, biv­šim vla­sni­ci­ma je ukup­no u nov­cu is­pla­će­no 31,69 mi­li­o­na eura – na­ve­de­no je u iz­vje­šta­ju.
Od emi­si­je ob­ve­zni­ca se­ri­je FO02 u ukup­noj vri­jed­no­sti od 210 mi­li­o­na, Fond je, po­stu­pa­ju­ći po za­htje­vi­ma ko­ri­sni­ka pra­va na obe­šte­će­nje do kra­ja pro­šle go­di­ne kod Cen­tral­ne de­po­zi­tar­ne agen­ci­je iz­vr­šio re­gi­stra­ci­ju ob­ve­zni­ca u ukup­noj vri­jed­no­sti od 86,8 mi­li­o­na eura.J.V.


Lu­ka Ko­tor uslo­vlja­va­la bro­da­re

Agen­ci­ja za za­šti­tu kon­ku­ren­ci­je je, ka­ko je na­ve­de­no u iz­vje­šta­ju o ra­du za pro­šlu go­di­nu, utvr­di­la da je doo „Vo­do­vod i ka­na­li­za­ci­ja Bu­dva” zlo­u­po­tri­je­bio do­mi­nant­ni po­lo­žaj na tr­ži­štu ta­ko što je na­met­nuo neo­prav­da­no vi­so­ku ci­je­nu uslu­ge. To je ura­đe­no di­rekt­nim utvr­đi­va­njem po­seb­ne mje­seč­ne na­kna­de za odr­ža­va­nje i oči­ta­va­nje vo­do­mje­ra u, ka­ko je kon­sta­to­va­la Agen­ci­ja, ne­pri­mje­re­no vi­so­kom iz­no­su od 8,092 eura sa ura­ču­na­tim PDV-om. Agen­ci­ja je, rje­še­njem, za­bra­ni­la sva­ko bu­du­će po­stu­pa­nje ko­jim bi mo­gla da se na­ru­ši kon­ku­ren­ci­ja. Ta­ko­đe, pod­ne­sen je i za­htjev za po­kre­ta­nje pre­kr­šaj­nog po­stup­ka Su­du za pre­kr­ša­je Bu­dva, ko­ji je ob­u­sta­vio po­stu­pak, a Vi­ši sud za pre­kr­ša­je je uki­nuo to rje­še­nje i pred­met vra­tio pr­vo­ste­pe­nom su­du na po­nov­ni po­stu­pak i od­lu­či­va­nje.
Utvr­đe­no je i da je „Lu­ka Ko­tor” zlo­u­po­tre­blja­va­la do­mi­nan­tan po­lo­žaj ta­ko što uslo­vlja­va agen­te i bro­da­re da za uslu­ge pi­lo­ta­že mo­ra­ju da an­ga­žu­ju to pred­u­ze­će u sva­kom slu­ča­ju ka­da je do­la­zna i od­la­zna lu­ka plo­vi­la – Lu­ka Ko­tor. Su­du za pre­kr­ša­je u Ko­to­ru pod­ne­sen je za­htjev za po­kre­ta­nje pre­kr­šaj­nog po­stup­ka pro­tiv prav­nog li­ca i od­go­vor­nog li­ca u prav­nom li­cu, ko­ji je sud od­ba­cio, a Vi­ši sud za pre­kr­ša­je vra­tio je pred­met na po­nov­ni po­stu­pak.


Isti čla­no­vi od­bo­ra di­rek­to­ra

Vla­da je ak­ci­o­na­ri­ma Bu­dvan­ske ri­vi­je­re pred­lo­ži­la da nji­hov ka­pi­tal u tom ho­tel­skom pred­u­ze­ću na­sta­ve da pred­sta­vlja­ju Sa­ša Ra­do­vić i Dra­ško Kri­vo­ka­pić. Njih dvo­ji­ca su pro­šle go­di­ne pr­vi put iza­bra­ni za čla­no­ve bor­da. Ra­do­vić je i pre­dsjed­nik od­bo­ra di­rek­to­ra.
Osim njih dvo­ji­ce, u od­bo­ru di­rek­to­ra su pred­stav­ni­ci Fon­da PIO, Stra­tek­sa i AIK ban­ke.D.M.


Za­kon o va­zdu­šnom sa­o­bra­ća­ju

Vla­da je utvr­di­la pred­log za­ko­na o iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o va­zdu­šnom sa­o­bra­ća­ju.
– U ci­lju do­sled­nog spro­vo­đe­nja mje­ra bez­bjed­no­sti u ci­vil­nom va­zdu­ho­plov­stvu, pred­lo­že­nim od­red­ba­ma se, po­red oba­ve­za ope­ra­to­ra aero­dro­ma, pro­pi­su­ju i naj­zna­čaj­ni­je oba­ve­ze ope­ra­to­ra va­zdu­ho­plo­va u obla­sti bez­bjed­no­sti i do­pu­nju­ju ka­zne­ne od­red­be. Po­red to­ga, iz­mje­na­ma su pre­ci­zni­je i ja­sni­je de­fi­ni­sa­ne po­je­di­ne od­red­be va­že­ćeg Za­ko­na – sa­op­šti­li su iz Vla­de.D.M.