Pi­še: Bu­do Si­mo­no­vić


Pi­še: Bu­do Si­mo­no­vić

Ge­ne­ral Ivan Go­šnjak me po­zvao te­le­fo­nom 14. ju­na 1966. i krat­ko mi sa­op­štio da sju­tra­dan do­la­zi moj na­sled­nik ge­ne­ral Ba­le­no­vić i da pri­mo­pre­da­ju du­žno­sti svr­ši­mo za tri-če­ti­ri da­na, sje­ćao se ge­ne­ral Lu­ka Bo­žo­vić tih muč­nih i ne­iz­vje­snih da­na.
– Bio sam ne­pri­jat­no iz­ne­na­đen i za­ču­đen ubr­za­nom pri­mo­pre­da­jom du­žno­sti, ko­ja je bi­la pred­vi­đe­na za kraj ju­na. Uju­tru, 15. ju­na 1966, Ti­to je iz zgra­de u Užič­koj 15 iz­i­šao sa Pe­trom Stam­bo­li­ćem. Ne­što su žuč­no raz­go­va­ra­li. Ti­to je bio ne­ras­po­lo­žen i na­tmu­ren. Ot­pra­tio sam ga do Bi­je­log dvo­ra, gdje je to­ga da­na pri­mio akre­di­ti­ve ne­kih am­ba­sa­do­ra. U ta­kvom Ti­to­vom ras­po­lo­že­nju ni­je­sam mo­gao da mu ka­žem o raz­go­vo­ru s ge­ne­ra­lom Go­šnja­kom. Oči­gled­no je bi­lo da su na­stu­pi­le ne­ke van­red­ne okol­no­sti.
Na mom is­pra­ća­ju bi­li su pri­sut­ni pred­stav­ni­ci svih je­di­ni­ca i usta­no­va, kao i je­dan broj lju­di iz ka­bi­ne­ta pred­sjed­ni­ka. Do­la­ze­ći na is­pra­ćaj, is­pred ula­za u sa­lon sreo sam jed­nog slu­žbe­ni­ka GS i vi­dio sam ka­ko iz­no­si po­ve­ći broj Ti­to­vih knji­ga. Bi­lo je oči­gled­no da je ne­ko na­knad­no od­lu­čio da mi se ne pre­da­je ni ta­kav sim­bo­li­čan po­klon ovim po­vo­dom...
Sa­mo što sam se ma­lo smi­rio po­sli­je is­pra­ća­ja, te­le­fo­ni­ra­li su mi da istog da­na u 19.15 bu­dem u CK SKJ kod dru­ga Kr­ste Cr­ven­kov­skog. Po­sli­je jed­no­ča­sov­nog če­ka­nja, Cr­ven­kov­ski me je pri­mio u 20 č. Oče­ki­vao sam da me sa­mo on zo­ve na raz­go­vor, a kod nje­ga sam za­te­kao dru­go­ve: Đu­ra Pu­ca­ra, Bla­ža Jo­va­no­vi­ća, Do­bri­vo­ja Bo­bi­ja Ra­do­sa­vlje­vi­ća, Mi­ku Tri­pa­la i Fran­ca Po­pi­ta, čla­no­ve CK. Cr­ven­kov­ski mi je re­kao da su oni par­tij­sko-po­li­tič­ka ko­mi­si­ja i šta ih in­te­re­su­je. Tek ta­da sam bio pot­pu­no iz­ne­na­đen. Sve bih mo­gao pret­po­sta­vi­ti, sem to­ga da se ra­di o ozvu­če­nji­ma i pri­slu­ški­va­nji­ma te­le­fo­na kod dru­ga pred­sjed­ni­ka.
– Od uvo­đe­nja spe­ci­jal­nih te­le­fo­na, pa sve do po­čet­ka 1962. g. sve ra­do­ve po­sta­vlja­nja i ka­sni­je odr­ža­va­nje tih in­sta­la­ci­ja oba­vlja­la je teh­nič­ka slu­žba Ud­be, a od 1962. g. nji­ho­vo odr­ža­va­nje pre­u­ze­li su te­le­fon­ski teh­ni­ča­ri iz ka­bi­ne­ta pred­sjed­ni­ka – od­go­vo­rio je Bo­žo­vić na jed­no od pi­ta­nja Cr­ven­kov­skog.
– Cen­tra­la spe­ci­jal­nih te­le­fo­na bi­la je u Ud­bi. Lič­ni se­kre­ta­ri dru­ga pred­sjed­ni­ka po­zi­va­li su teh­ni­ča­re iz Ud­be za po­prav­ke i odr­ža­va­nje spe­ci­jal­nih te­le­fo­na i nad nji­ho­vim ra­dom ni­je vr­še­na ni­ka­kva kon­tro­la. Sma­tra­lo se da su po­vjer­lji­vi i si­gur­ni. Znam sa­mo za ozvu­če­nje sa­lo­na u Bi­je­lom dvo­ru, gdje je drug pred­sjed­nik pri­mao de­le­ga­ci­je. Ge­ne­ral Že­želj nam je re­kao da se to ra­di sa odo­bre­njem dru­ga pred­sjed­ni­ka. Mag­ne­to­fo­ni za sni­ma­nje raz­go­vo­ra na­la­zi­li su se u jed­noj po­drum­skoj pro­sto­ri­ji dvo­ra. Sni­ma­nja su vr­ši­li teh­ni­ča­ri iz Ud­be i sni­mlje­ne tra­ke pre­da­va­li se­kre­ta­ri­ma dru­ga pred­sjed­ni­ka, a oni nje­mu. Ni ove teh­ni­ča­re mi ni­je­smo po­seb­no kon­tro­li­sa­li.
Su­tra: SUM­NjU
JE PO­SI­JA­LA JO­VAN­KA