Ri­jet­ko ko­ji grad će u 2016. go­di­ni, kao Pod­go­ri­ca, bi­ti upam­ćen po objek­tu ko­ji je do­bio ime „Mon­strum”. Iz­grad­nja ovog objek­ta u bli­zi­ni ho­te­la „Pod­go­ri­ce” po­tvr­đu­je da je i da­lje na dje­lu, ka­ko to struč­nja­ci ka­žu, pre­da­tor­ski ur­ba­ni­zam i da je sa­da­šnja grad­ska vlast po tom pi­ta­nju osta­la do­sled­na pret­hod­noj. Na­kon kon­tro­le utvr­đe­no je da su plan i do­zvo­le na osno­vu ko­jeg se gra­di so­li­ter od 12 spra­to­va, ne­za­ko­ni­ti ali to grad­skoj upra­vi ne zna­či mno­go. Oče­ki­va­lo se da gra­do­na­čel­nik Sla­vo­ljub Sti­je­po­vić uvi­di sve gre­ške ta­kvog pla­ni­ra­nja i da­va­nja do­zvo­la, me­đu­tim ni­je. Zbog so­li­te­ra mu se lju­lja­la po­zi­ci­ja, ali od sm­je­ne u par­la­men­tu spa­si­la ga je po­dr­ška So­ci­jal­de­mo­kra­ta. Bi­će pri­li­ke da im se odu­ži jer će usko­ro ta stran­ka u par­la­men­tu ima­ti sa­mo jed­nog pre­stav­ni­ka, pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne Đor­đa Su­hi­ha.
Pod­go­ri­ca se ni u ovoj go­di­ni ni­je eko­nom­ski raz­vi­la, od in­fra­struk­tur­nih obje­ka­ta otvo­re­na je tre­ća sa­ni­tar­na ka­da na De­po­ni­ji, jed­na bi­ci­kli­stič­ka sta­za, re­kon­stru­i­sa­na Uli­ca Ra­do­sa­va Bu­ri­ća... Po­sta­vljen je ka­men te­me­ljac, če­tvr­ti u ni­zu, za Grad­sko po­zo­ri­šte, nat­kri­va­nje ba­ze­na... Ni u ovoj go­di­ni ni­je­su za­ži­vje­le op­šti­ne u okvi­ru Glav­nog gra­da jer vlast ni­je htje­la da uskla­di sta­tut sa za­kon­skim pro­pi­si­ma ka­ko bi se ko­nač­no ostva­rio ovaj cilj. Ob­ja­vljen je iz­vje­štaj Dr­žav­ne re­vi­zor­ske in­sti­tu­ci­je za 2015. go­di­ne ko­ji uka­zu­je na ne­pra­vil­no­sti u fi­nan­sij­skom po­slo­va­nju Glav­nog gra­da, ni­je iz­gra­đen spo­me­nik Ve­li­kom voj­vo­di Mir­ku Pe­tro­vi­ću, pred su­do­vi­ma su broj­ni pro­ce­si u ko­ji­ma je Glav­ni grad tu­že­na stra­na...
Pred Glav­ni gra­dom je go­di­na iza­zo­va tre­ba spro­ve­sti i od­go­vo­ri­ti iza­zo­vi­ma - Za­ko­na o le­ga­li­za­ci­ji ne­for­mal­nih na­se­lja, Za­kona o ko­mu­nal­nim dje­lat­no­sti­ma, da­ti Tu­zi­ma op­šti­nu, šta sa Ze­tom, šta ako bu­du iz­bo­ri a DPS i SD su na iz­bo­ri­ma 16. ok­to­bra ima­li osam hi­lja­da gla­so­va ma­nje ...
O sta­nju u Pod­go­ri­ci naj­bo­lje go­vo­re mla­di lju­di ko­ji se tu ško­lu­ju, ži­ve i pla­ni­ra­ju da se ostva­re u svom gra­du. Oni ko­ji se ško­lu­ju da nam grad iz­gle­da ljep­še su uče­ni­ci Gra­đe­vin­sko-ge­o­det­ske ško­le „Mar­ko Ra­de­vić” sa smje­ra ar­hi­tek­ton­ski teh­ni­čar, ko­ji ka­žu da se u gra­du za kra­tak pe­ri­od iz­gra­di­lo do­sta ne­le­gal­nih obje­ka­ta, te da ne po­sto­ji li­jek da se ri­je­ši taj pro­blem. Ma­tu­rant La­zar Be­tić ka­že da so­li­ter u bli­zi­ni ho­te­la „Pod­go­ri­ca” iz­gle­da kao da je iz­ro­nio iz Mo­ra­če. On sma­tra da bi glav­ni grad tre­ba­lo da ima vi­še so­lar­nih zgra­da i ob­ja­šnja­va ka­ko Pod­go­ri­ca da­nas iz­gle­da.
-Do­bi­li smo so­lar­nu klu­pu i po me­ni njih tre­ba još po­sta­vi­ti. Zgra­da grad­skog par­la­men­ta se ukla­pa u am­bi­jent i so­lid­no iz­gle­da, ali ni­je mi ni­je ja­sno zbog če­ga su iz Her­ce­go­vač­ke uli­ce ukla­nja­li pa vra­ća­li ze­le­ni­lo. To je po me­ni gu­blje­nje vre­me­na. Ka­da poč­ne re­kon­struk­ci­ja Sat ku­le ni­je­sam si­gu­ran ko­li­ko će se osmje­li­ti da išta pro­mi­je­ne i ko zna na šta će da li­či. Do­bro je da je otvo­re za po­sje­ti­o­ce, ali uz nad­zor – re­kao je Be­tić.
O so­li­te­ru kod ho­te­la „Pod­go­ri­ca” La­zar ne mi­sli ni­šta li­je­po, ni­ti će ka­že ika­da.
-Kada se po­gle­da u prav­cu ho­te­la „Pod­go­ri­ca” sa­mo str­či so­li­ter. Lju­di ni­je­su na­vi­kli na onaj pra­vo­u­ga­o­nik, kao da je iz­ro­nio iz Mo­ra­če – ka­že La­zar.
Zgra­de ka­kve bi ra­dio La­zar li­či­le bi na one po Bar­se­lo­ni.
-Bi­le bi to zgra­de ne­pra­vil­nih ob­li­ka i sa­ču­va­le bi ze­le­ni­lo. Kao što ima­mo po Bar­se­lo­ni da lju­di na sred te­ra­se ima­ju dr­vo, ko­je je osta­lo tu i ni­ko ga ni­je po­sje­kao. Ar­hi­tek­ta je to po­što­vao, ne­što što je tu pri­je nje­ga – is­ti­če La­zar.
Ma­tu­rant­ki­nji Iva­ni Ra­bre­no­vić za­pu­šte­na gra­di­li­šta pot­pu­no ru­še iz­gled Pod­go­ri­ce, a pro­tiv je be­to­ni­za­ci­je.
-Za­pu­šte­no gra­di­li­šte ima­mo tik po­red ško­le, pa u cen­tru gra­da. To bi tre­ba­lo pri­ve­sti na­mje­ni. Sa­da je ak­tu­e­lan Si­ti kvart ko­ji je pot­pu­no pre­tvo­ren u be­ton, što sva­ka­ko ni­je za po­hva­lu. Svi­đa mi se pe­ri­fe­ri­ja gra­da, kao što su Ma­sli­ne, Zla­ti­ca, jer su još sa­ču­va­ni od be­to­na. Ku­će su fi­no ras­po­re­đe­ne, ni­je na­tr­pa­no. Do­sta se ne­le­gal­nih obje­ka­ta iz­gra­di­lo za kra­tak pe­ri­od i tu ne­ma po­mo­ći. Mo­ra­li bi da ise­le po­la Pod­go­ri­ce da bi se ku­će sru­ši­le i iz­gra­di­lo ka­ko tre­ba – is­ti­če Ra­bre­no­vić.
Ona ka­že da se Ka­pi­tal pla­za ukla­pa u am­bi­jent, ali da ga ru­ši na­pu­šte­no gra­di­li­šte pre­ko pu­ta. Iva­na ka­že da gra­du tre­ba pu­no bi­ci­kli­stič­kih sta­za.
Iva­na Ra­bre­no­vić zna da će usko­ro po­če­ti re­kon­struk­ci­ja Sat ku­le i tr­ga oko nje i sma­tra da Glav­ni grad ne vo­di ra­ču­na o sta­rim objek­ti­ma.
-Da smo pa­me­tan na­rod to bi mo­gli da unov­či­mo. Svi sta­ri objek­ti, ka­da ide­mo u ne­ki grad pri­mi­je­ti­mo, ali obič­no sve što pri­vla­či je drev­no, sta­ro. To lju­di idu da vi­de, a ne sta­kle­ne so­li­te­re. Sva­ki grad ima sta­kle­ne i ve­li­ke zgra­de i so­li­te­re, i ljep­še od na­šeg ko­ji je po­dig­nut kod ho­te­la „Pod­go­ri­ca”. So­li­te­ri su za Či­ka­go ali ne i za Pod­go­ri­cu. Ni­smo mi Ame­ri­ka, tre­ba da ču­va­mo sta­ro – re­kla je Ra­bre­no­vić.
Ka­ko ka­že dječ­je po­zo­ri­šte je dav­no tre­ba­lo da bu­de sa­gra­đe­no. Ona osu­đu­je i ru­še­nje bi­o­sko­pa Kul­tu­ra.
- Po­zo­ri­šte bi mo­glo da bu­de ne­pra­vil­nog ob­li­ka, ne­ka fi­na bo­ja da pri­vla­či pa­žnju i dje­ci. Kad vi­de dje­ca za­ni­mlji­vu zgra­du to će ih ma­mi­ti da uđu – re­kla je Iva­na.
Njoj se ne svi­đa ni to što su po­ru­ši­li ho­tel „Cr­na Go­ra” da bi na­pra­vi­li Hil­ton.
-Ako su sma­tra­li da gra­du tre­ba Hil­ton, po­sto­ji Si­ti kvart ko­ji se još gra­di, ili pro­stor „Ra­do­je Da­ki­ća” gdje su tre­ba­li da ga iz­gra­de. U ho­te­lu Cr­na Go­ra sam re­ci­mo ja sla­vi­la po­lu­ma­tur­sko ve­če i to je bi­lo mje­sto sa du­ho­m. Ne bi tre­ba­lo lju­di­ma da je bit­no ka­ko ne­što iz­gle­da već da ima du­šu. Po­seb­no sta­ri­jim ge­ne­ra­ci­ja­ma si­gur­no da je te­ško. Sa­da ka­da ne­ko pro­đe tu­da ne ka­že ka­ko je li­jep ho­tel Hil­ton ne­go ka­ko sam ja ne­ka­da išao na ka­fu i sla­do­led u sta­ri ho­tel– ka­že Iva­na.
Pro­stor mo­ra bi­ti pri­la­go­đen lju­di­ma, sa do­sta ze­le­ni­la sma­tra ma­tu­rant Lu­ka Pe­tri­čić.
-Je­dan dio gra­da ima do­sta ze­le­ni­la, ali Si­ti kvart je kom­ple­tan u be­to­nu. Naj­ljep­ša zgra­da u Pod­go­ri­ci je eko zgra­da sa de­sne star­ne Mi­le­ni­ju­ma. Ta­kvih zgra­da bi tre­ba­lo da ima vi­še jer je to bu­duć­nost ar­hi­tek­tu­re. Sma­tram da bi zgra­de tre­ba­le da bu­du ofar­ba­ne u ve­se­le bo­je, ali smi­re­ni­jih to­no­va – ka­že Pe­tri­čić.
Nji­ho­va pro­fe­so­ri­ca Mi­lan­ka Sr­da­no­vić ko­ja je po stru­ci ar­hi­tek­ta sma­tra da Pod­go­ri­ca ima do­volj­no pro­sto­ra i da ne­ma po­tre­be da se cen­tar za­tr­pa­va. Ona uka­zu­je da je iz Uli­ce Slo­bo­de tre­ba­lo oslo­bo­di­ti po­gled pre­ma Go­ri­ci jer se br­do ne vi­di. Isti slu­čaj je i sa Lju­bo­vi­ćem. Sr­da­no­vić is­ti­če da su nam br­da za­tr­pa­le zgra­de.
-Pro­tiv sam tren­da da se oba­la Mo­ra­če iz­gra­đu­je osim za re­kre­a­ci­ju. Oba­la Mo­ra­če je na­pad­nu­ta baš kao i Rib­ni­ca. Sve je mo­glo da osta­ne ka­ko je na­ka­da bi­lo jer pro­sto­ra ima i za bi­znis i za no­ve ho­te­le. Tre­ba da raz­mi­šlja­mo o to­me či­me će­mo pri­vu­ći tu­ri­ste, a ne sa­mo po­slov­ne lju­de. Ci­jev­na je za­pu­šte­na, pu­na sme­ća. Re­sto­ran Rib­ni­ca je bi­lo mje­sto oku­plja­nja, a sa­da je to­tal­no za­pu­šten. Ne raz­mi­šlja­mo o dje­ci i par­kin­gu, a po­di­žu se objek­ti uz uli­cu. Ne osta­vlja­mo mo­guć­nost ši­re­nja sa­o­bra­ćaj­ni­ca. Ne pla­ni­ra­ju se igra­li­šta ka­da in­ve­sti­tor gra­di zgra­du. Fa­sa­de su nam za­pu­šte­ne. To je sli­ka gra­da. Pri­la­zi gra­du sa svih stra­na su pu­ni de­po­ni­ja i to je ru­žna sli­ka ko­ja do­če­ku­je tu­ri­ste. Ne mo­že­mo lju­di­ma za­tvo­ri­ti oči i do­ve­sti ih is­pred ne­kog objek­ta da im po­ka­že­mo. Ako že­li­mo da sa­ču­va­mo ko­ri­je­ne mo­ra­mo sa­ču­va­ti na­sli­je­đe­no – sma­tra Sr­da­no­vić.
Na­su­prot omla­di­ni sta­ri­ji su­gra­đa­ni pam­te du­šu ne­ka­da­šnje Pod­go­ri­ce ko­ju je ima­la iz vre­me­na ka­da se pi­la vo­da iz Rib­ni­ce, ka­da se ku­pa­lo na Mo­ra­či, ka­da se išlo na ta­bač­ku pi­ja­cu... Me­đu nji­ma je Fa­hri­ja Tur­ko­vić, osam­de­set­če­tvo­ro­go­di­šnja sta­ri­ca sa Dra­ča. Ona je u grad do­šla pri­je 65 go­di­na, ka­da se uda­la za Der­vi­ša Tur­ko­vi­ća. Ne sje­ća se ka­že, ko je u to vri­je­me bio gra­do­na­čel­nik, jer je ka­že ima­la pre­čeg po­sla.
-Ni­je­sam ima­la kad mi­sli­ti o gra­do­na­čel­ni­ku, no sam dje­cu po­di­za­la. Sa mu­žem ni­je­sam gra­di­la ku­ću ne­go sam za­sta­la ovu u ko­joj i da­nas ži­vi na Dra­ču. Sa­mi smo pro­jek­to­va­li sve, dvi­je so­be i ku­pa­ti­lo i to je to. Ni­je imao ko cr­ta­ti ka­ko će­mo. Ka­da sam do­šla iz se­la Vlad­ne, Pod­go­ri­ca je bi­la u ru­še­vi­na­ma, ali se gra­di­lo i po­pra­vlja­lo. Ta­da su bi­le rad­ne ak­ci­je pa se br­zo za­vr­ša­va­lo. Da­nas sva­ko za se­be. Vo­de ni­je bi­lo pa smo ko­nop­ci­ma iz ubla vo­du va­di­li za pi­će. Že­ne su išle na Rib­ni­cu da ope­ru ro­bu, ha­lji­ne smo lu­pa­le ma­lju­gom. Pro­šlo je do­sta vre­me­na pa su če­sme uve­de­ne. Na­ma je ta­da li­je­po bi­lo, jer ni­je­smo zna­li za bo­lje. Da­nas je sve na dug­me– ka­že Tur­ko­vić.
Pod­go­ri­ca je ta­da, ka­ko pri­ča Fa­hri­ja, ima­la dvi­je osnov­ne ško­le – i to OŠ „Sa­vo Pe­ja­no­vić” i OŠ „Bran­ko Bo­žo­vić”. Da­nas je za nju Pod­go­ri­ca li­jep grad, o gra­do­na­čel­ni­ku ne že­li da go­vo­ri. Cen­tar gra­da joj je naj­ljep­ši dio Pod­go­ri­ce.
-U mo­je vri­je­me na pro­sla­ve No­ve go­di­ne išli su mu­škar­ci, a mi že­ne ne i to je bi­lo sa­mo on­da ka­da su pred­u­ze­ća sla­vi­la pa su pra­vi­li žur­ke. Bi­la sam i ja jed­nom za No­vu go­di­nu na ve­li­ku žur­ku pred­u­ze­ća mog su­pru­ga. Da­nas je sve dru­ga­či­je. Na kor­zo se iz­la­zi ka­sno u po­noć, a mi smo u 23 sa­ta mo­ra­li bi­ti ku­ći – pri­sje­ti­la se ba­ka Fa­hri­ja.
Da se Pod­go­ri­ca mo­ra rav­no­mjer­no raz­vi­ja­ti sma­tra­ju su­gra­đa­ni.
Na­da Ble­čić na­vo­di da je 2016. go­di­na bi­la te­ška, ali da je per­spek­ti­va tu. Ona u no­vu go­di­nu ula­zi sa na­dom da će bi­ti ma­kar ma­lo lak­še.
-Ra­ču­nam da će u 2017. go­di­ni bi­ti bo­lje sa­mo zbog mla­dih lju­di. Stan­dard gra­đa­na u go­di­ni na iz­ma­ku ni­je po­bolj­šan, a ni­je do­šlo ni do ra­sta pri­ma­nja. Ono što je ura­đe­no su bi­ci­kli­stič­ka sta­za, vr­tić u Za­go­ri­ču, pi­ja­ca na Ko­ni­ku... To je do­bro, ali ne i do­volj­no. Tre­ba otvo­ri­ti još ko­ji vr­tić, ško­lu, ka­ko bi sma­nji­li broj uče­ni­ka po odje­lje­nju – ka­že Ble­čić.
Pen­zi­o­ner Lju­bo Po­po­vić ka­že da su pro­te­klu go­di­nu obi­lje­ži­le de­mon­stra­ci­je, ne­za­do­volj­stvo gra­đa­na te iz­bo­ri.
- Go­di­na za na­ma je bi­la ne­iz­vje­sna i sa pu­no po­li­tič­kih pre­vi­ra­nja. Gra­đa­ni­ma je za­go­net­no mno­go to­ga osta­lo. Že­lim sve naj­bo­lje Cr­noj Go­ri i Pod­go­ri­ci, ali u na­red­noj go­di­ni ne vje­ru­jem da mo­že bi­ti bo­lje, jer je osta­la ista vlast. Da­ko bu­de­mo pa­met­ni­ji za sle­de­će iz­bo­re. Ma­kar zbog ovih mla­dih lju­di –na­vo­di Po­po­vić.
Da 2016. go­di­na po­li­tič­ki ni­je bi­la do­bra ni za dr­ža­vu, ni za gra­đa­ne, te da se ne bi tre­ba­la po­no­vi­ti, mi­šlje­nja je Ra­do­mir Ma­to­vić.
- Da ne bu­de ras­ko­la, op­te­re­će­nja lju­di. Ovo je je­zi­vo šta se spre­ma gra­đa­ni­ma, i sve uvi­jek na nje­gov ra­čun. Na­ja­vlje­no je da se uve­de no­vi na­met- ko­mu­nal­na na­kna­da. To je otvo­re­na pljač­ka. Tre­ba­lo bi ras­te­re­ti­ti gra­đa­ni­na, sma­nji­ti bi­ro­kra­ti­ju, ure­di­ti dr­ža­vu na je­dan dru­ga­či­ji na­čin. Valj­da će se osvi­je­sti­ti da pu­no za­vla­če ru­ku u džep gra­đa­ni­ma- na­vo­di Ma­to­vić.
I dok oni sta­ri­ji 2016. go­di­nu ocje­nju­ju kao ja­ko lo­šu, mla­đi Pod­go­ri­ča­ni ve­ći­nom op­ti­mi­stič­no do­če­ku­ju No­vu go­di­nu i na­da­ju se da će im ži­vot bi­ti bo­lji.
Ma­tu­rant Mar­ko La­za­re­vić is­ti­če da ni­je baš sve bi­lo to­li­ko cr­no u 2016. go­di­ni.
-Ja sam lič­no, kao gra­đa­nin, imao ma­nje-vi­še li­je­pu go­di­nu. Za­pam­ti­ću je po dru­že­nju, iz­la­sci­ma ali i kon­cer­ti­ma ko­ji su se odr­ža­va­li u gra­du. To je za sva­ku po­hva­lu. Na­dam se da će no­va go­di­na bi­ti bo­lja i na­pred­ni­ja od ove za na­ma. Ta­ko­đe, je­dva če­kam da Pod­go­ri­ca do­bi­je ba­zen i va­ter­po­lo klub pa da mo­že­mo da tre­ni­ra­mo – ka­že La­za­re­vić.
I Bal­ša Pu­ri­šić ko­ji se pro­fe­si­o­nal­no ba­vi va­ter­po­lom oče­ku­je da na­red­ne go­di­ne Pod­go­ri­ca do­bi­je ba­rem za­tvo­re­ni ba­zen.
- Ono što Pod­go­ri­ci fa­li je taj sport­ski i re­kre­a­tiv­ni sa­dr­žaj. Oče­ku­jem u na­red­noj go­di­ni da ko­nač­no do­bi­je­mo za­tvo­re­ni ba­zen sa svom pra­te­ćom opre­mom, ali i va­ter­po­lo klub. Ima do­sta mo­ma­ka ov­de ko­ji to za­slu­žu­ju, ko­ji tre­ni­ra­ju i bo­re se za to. Ta­ko­đe, tre­ba nam i nor­ma­lan sta­di­on – ka­že Pu­ri­šić.
Za in­že­nje­ra agro­no­mi­je Jo­va­nu Dra­ga­nić pra­vo osvje­že­nje u pro­te­kloj go­di­ni je sve ve­će in­te­re­so­va­nje lju­di za kul­tur­ne sa­dr­ža­je, na­ro­či­to u KIC-u „Bu­do To­mo­vić”.
-U Pod­go­ri­ci ge­ne­ral­no ima­te stal­no no­ve lo­ka­le, i to je sve. Ovu go­di­nu je obi­lje­ži­lo to da je KIC „Bu­do To­mo­vić” do­ži­vio pro­cvat, mno­go lju­di ide ta­mo. Ra­du­jem se da i ti ne­ki al­ter­na­tiv­ni ob­li­ci umjet­no­sti su po­no­vo oži­vje­li. Vri­je­me je da se ma­lo sklo­ni­mo sa uli­ca, iz ka­fa­na i okre­ne­mo ne­kim do­brim ko­ri­snim stva­ri­ma – ka­že Dra­ga­nić.
Da je 2016. pro­te­kla isto kao i one pri­je nje mi­šlje­nja je stu­dent pra­va Mi­ljan Go­gić.
-Ova go­di­na na vi­dje­lo je iz­ni­je­la neo­r­ga­ni­zo­va­nost ne sa­mo vla­sti, već i ci­je­log dru­štva. Od na­red­ne mo­gu re­ći da oče­ku­jem pu­no, da ima­mo vi­še rad­nih mje­sta i da se ener­gi­ja vi­še usmje­ri na rad, a ma­nje na žal­be. Bo­lja or­ga­ni­zo­va­nost, mla­di lju­di i no­ve ge­ne­ra­ci­je rad­nih i spo­sob­nih neo­p­hod­ni su ka­ko bi smo kre­nu­li na­pri­jed - sma­tra Go­gić.
Naj­op­sti­mi­stič­ni­ja me­đu mla­đim su­gra­đa­ni­ma je Ma­ri­ja Su­bo­tić ko­ja u no­voj 2017. go­di­ni oče­ku­je sve naj­ljep­še, i vi­še zdra­vlja.
-Ovu go­di­nu će pam­ti­ti po to­me što sam uspje­šno za­vr­ši­la pr­vi se­me­star. Sve u sve­mu go­di­na mi je bi­la ve­o­ma li­je­pa, i su­per mi je u Pod­go­ri­ci. Od 2017. go­di­ne oče­ku­jem da mi bu­de još ljep­še, da pu­tu­jem vi­še i bu­dem i da­lje uspje­šna i po­la­žem is­pi­te. Na­da se da će dr­ža­va u 2017. in­ve­sti­ra­ti u no­ve ide­je za otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta -na­ve­la je Su­bo­tić.
Knji­go­vo­đa Ma­ri­ja La­ku­šić oci­je­ni­la je da je pret­hod­na go­di­na bi­la do­bra i na­ve­la da u ovoj go­di­ni oče­ku­je ma­lo bo­lje stva­ri, i ma­lo vi­še pro­spe­ri­te­ta.
-Po­slov­no sam se ostva­ri­la, i to je ono po če­mu ću pam­ti­ti ovu go­di­nu. Od na­red­ne oče­ku­jem da bu­dem uspje­šna na po­slu. Pod­go­ri­ci ne fa­li ni­šta, mo­žda ma­lo vi­še pro­spe­ri­te­ta za mla­de lju­de. Da se lak­še za­po­šlja­va­ju, i da svi­ma bu­de ljep­še i bo­lje–ot­kri­la je Ma­ri­ja La­ku­šić.
So­ci­jal­ni rad­nik Lji­lja­na To­do­ro­vić sla­že se u ocje­ni da je 2016. go­di­na bi­la te­ška, na­ro­či­to za obič­nog čo­vje­ka.
- Te­ška go­di­na, ali uvi­jek mo­že bo­lje. Naj­bit­ni­je je da je čo­vjek u du­ši za­do­vo­ljan i da ima ve­li­ko sr­ce. Da mo­že­te da po­mog­ne­te ne­kom dru­gom iako ne­ma­te pu­no. Da se sje­ti­te ne­ko­ga ko ne­ma, ko je gla­dan, a ne da ba­ca­te hra­nu u kon­tej­ne­re. Oki­ti­li su nam grad, to je je­di­na pro­mje­na ko­ju vi­dim. Naj­ljep­še je da se ne­što na­šmin­ka, a unu­tra da je tru­lo. To ne oda­je sli­ku pra­vog sti­la i ži­vlje­nja –To­do­ro­vić.
Andrijana Dabanović-Nataša Spaić-VIdosava Radović