Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić


NA­TO kre­te­ni­za­ci­ju Cr­ne Go­re i Sr­bi­je spro­vo­de ma­ri­o­net­ske be­o­grad­ske i pod­go­rič­ke vla­sti, pro­tiv­no vo­lji svo­ga na­ro­da, pa ne­ki gra­đa­ni, sre­ćom ma­lo­broj­ni, pa­da­ju pod uti­caj te pro­pa­gan­de. Ni­je ri­ječ ov­dje o oni­ma ko­ji to svje­sno ra­de pod okri­ljem na­ših pla­će­nič­kih i iz­daj­nič­kih NA­TO or­ga­ni­za­ci­ja, već o gra­đa­ni­ma ko­ji pa­da­ju u zam­ku NA­TO re­to­ri­ke, či­ji je cilj pro­gra­mi­ra­no uni­šta­va­nje na­ci­o­nal­ne kul­tu­re, tra­di­ci­je i iden­ti­te­ta, ko­je tre­ba za­mje­ni­ti glo­ba­li­zo­va­nom kul­tu­rom ka­pi­ta­li­stič­ke mon­di­ja­li­za­ci­je u ko­joj je Slo­ve­ni­ma na­mi­je­nje­no mje­sto sa­vre­me­nog ro­blja. U toj ame­rič­koj bank­ster­skoj na­mje­ri po­ro­blja­va­nja svi­je­ta, NA­TO ko­ri­sti EU kao svo­ju voj­nu ba­zu za ame­rič­ku stra­te­gi­ju glo­bal­ne in­ter­ven­ci­je.
Mo­žda za­to Vla­di­mir Ma­r­ko­vić, in­ženjer, ka­že u „Danu”, tač­no po dik­ta­tu NA­TO pro­pa­gan­de: “Fran­cu­ska i Nje­mač­ka su vo­di­le ra­to­ve, a sa­da pred­vo­de EU. Ne tre­ba zbog pro­šlo­sti da bu­de­mo u ne­pri­ja­telj­skim od­no­si­ma, po­seb­no ako će se Cr­na Go­ra član­stvom za­šti­ti­ti od mo­gu­ćih ra­to­va u bu­duć­no­sti”. Eto, za­blu­de.
Fran­cu­ska i Nje­mač­ka je­su vo­di­le ra­to­ve i sa­da pred­vo­de EU Ti­ta­nik, ali ni­je to ne­ki uspjeh već sa­mo re­in­kar­na­ci­ja tam­ni­ce na­ro­da – Austro­u­gar­ske, pri če­mu ima i od­sja­ja fran­cu­skog na­po­le­o­ni­zma. Me­đu­tim, Nje­mač­ka je pla­ti­la Fran­cu­skoj, i ne sa­mo njoj, rat­ne re­pa­ra­ci­je bi­la je i u po­li­tič­kom i voj­nom „ka­za­ma­tu” po­la vi­je­ka, iako to pre­va­spi­ta­va­nje ni­je dje­lo­va­lo na nju, pa se po­vam­pi­ri­la 1999. pro­tiv Cr­ne Go­re i Sr­bi­je, po tre­ći put u pro­šlom vi­je­ku. Ali, ka­da će Nje­mač­ka i na­ma da pla­ti rat­nu od­šte­tu, za 1914, 1941. i 1999, pa da vi­di­mo mo­že­mo li mi da­lje s njom, kao Fran­cu­ska? Sla­že­mo se da zbog pro­šlo­sti ne mo­že­mo bi­ti vje­či­ti ne­pri­ja­te­lji, ali za­što to Nje­mač­ka ne po­štu­je, već nam se sve­ti­la 1999. za po­ra­ze u dva svjet­ska ra­ta u pro­šlo­sti i za­što i da­lje te­ro­ri­še Sr­bi­ju zbog pro­šlo­sti?
Za­blu­da je i da se član­stvom u NA­TO-u mon­stru­mu bi­lo ko šti­ti od ra­to­va. To je isto što i pla­ća­ti re­ket kri­mi­nal­ci­ma da te šti­te od se­be. Ne­ma vi­še ra­ta za oslo­bo­đe­nje Cr­ne Go­re, kao u ča­snoj isto­ri­ji, ali će Cr­no­gor­ci ra­to­va­ti u oku­pa­tor­skim uni­for­ma­ma NA­TO-a pro­tiv Ru­si­je, pa i Sr­bi­je? U tom slu­ča­ju NA­TO ne­će mo­ći da za­šti­ti Mon­te­ne­gro od ru­skih ra­ke­ta. Ta­ko oni ko­ji po­dr­ža­va­ju NA­TO po­sta­ju sa­u­če­sni­ci u zlo­či­nu pro­tiv svog na­ro­da, jer u pra­vu je prof. dr. Mar­ko Kne­že­vić ko­ji ka­že: „Dav­no je re­če­no da je za­bo­ra­vi­ti zlo­čin rav­no zlo­či­nu”.
Tre­ba bi­ti ča­stan, hra­bar i vo­lje­ti svo­ju ze­mlju kao što je bio se­dam­de­se­to­go­di­šnji Vi­do­je To­mić, ču­var pru­ge Be­o­grad – Bar, ko­ji je imao ro­đa­ka, sta­ri­jeg na­red­ni­ka ame­rič­ke rat­ne mor­na­ri­ce Pe­tra To­mi­ća, ko­ga je pred­sjed­nik SAD po­smrt­no od­li­ko­vao 1942. Me­da­ljom ča­sti. O to­me pi­še Mi­ro­slav La­zan­ski:
“Tog 3. apri­la 1999. či­ča Vi­do­je opet je išao svo­jim di­je­lom pru­ge... Iz­ne­na­da, iz­nad pru­ge za­le­lu­ja­li su he­li­kop­te­ri NA­TO-a, tri bo­r­be­na “apa­ča” i dva “blek ho­u­ka” sa vo­dom ko­man­do­sa. Kre­nu­li su da mi­ni­ra­ju i dig­nu u va­zduh dva­de­se­tak me­ta­ra pru­ge Be­o­grad – Bar, baš na onom di­je­lu za ko­ji je bio “nad­le­žan” Vi­do­je To­mić... Po­di­gao je svo­ju lo­vač­ku pu­šku “bo­ke­ri­cu” na ko­man­do­se NA­TO-a. Po­ku­šao je da od­bra­ni “svoj” dio pru­ge. Vod naj­e­lit­ni­jih ko­man­do­sa NA­TO-a otvo­rio je va­tru na sta­rog či­ču Vi­do­ja. Vod spe­ci­ja­la­ca u pu­noj rat­noj opre­mi sa pan­ci­ri­ma, šle­mo­vi­ma od ke­vla­ra, in­fra­cr­ve­nim ni­ša­ni­ma, uz po­dr­šku tri “apa­ča” sa “ge­tling” mi­tra­lje­zi­ma i dva “blek ho­u­ka” po­bi­je­dio je či­ču Vi­do­ja sa nje­go­vom lo­vač­kom “bo­ke­ri­com”. Ubi­li su ga na li­cu mje­sta... vje­ro­vat­no u ime pri­ja­telj­stva pre­ma Sr­bi­ma...”
Či­ča Vi­do­je ni­je umro u NA­TO za­blu­di. Znao je šta da či­ni sa na­šim NA­TO ne­pri­ja­te­lji­ma.
(Autor jene­ka­da­šnji
ge­ne­ral­ni kon­zul
SRJ u Ba­ri­ju)