Pi­še: Velj­ko Ra­čić


Čo­vjek bi re­kao ni te­žih vre­me­na ni ve­ćih is­ku­še­nja za naš rod kr­sto­no­sni, sve­to­sav­ski u Cr­noj Go­ri.
Me­đu­tim i ni­je baš ta­ko, pod­sje­ća me je­dan pam­ti­ša i sva­što­zna­lac ju­če, ka­že ovo je ni­šta šta je pre­đe zna­lo bi­ti!
I vje­ru­jem mu, me­đu­tim to je oči­gled­no i po­ka­za­telj da smo mi lo­ši­ji, od­no­sno da smo, me­ka­nih” mi­ši­ća za ak­tu­el­no vri­je­me..
Mo­žda i pre­ju­di­ci­ram, na­red­ni da­ni i vri­je­me će po­ka­za­ti ka­kvi smo uop­šte i ko­li­ko smo ka­dri.
Na­re­đa­li smo ra­zno­ra­znih po­ra­za svih ovih go­di­na, mno­go pu­ta pa­da­li, ali ne­ka­ko i usta­ja­li,bo­ri­li se, ne­ki i la­vov­ski, a ne­ki me­đu na­ma upor­no ra­di­li u ko­rist na­še, za­jed­nič­ke šte­te.
Ima nas ra­znih, što je i pri­rod­no.
Ovih da­na svje­do­ci smo no­vih uda­ra u du­hu mo­der­nog, evrop­skog du­ha, kla­sič­no is­pod po­ja­sa, a sve u ime de­mo­kra­ti­je i ljud­skih pra­va.
To vam je ono, evo ti ni­šta, dr­ži ga čvr­sto i ne daj ni­kom!
Fa­mo­zni na­crt za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti ko­ji je ugle­dao svje­tlost da­na sve nas je opet uz­ne­mi­rio,s raz­lo­gom, za­bri­nu­tost je oprav­da­na .Re­ak­ci­ja na ovaj na­crt je ona­ko re­kao bih spon­ta­na, iskre­na, ljud­ska, bez bi­lo ka­kvih dru­gih pri­mje­sa (po­li­ti­čkih, stra­nač­kih,ide­o­lo­ških).
Da­na­šnji zva­nič­ni Mon­te­ne­gro ple­di­ra iz sve sna­ge da re­la­ti­vi­zu­je, osla­bi, po­di­je­li du­hov­no bi­će ovog pro­sto­ra .Laž uve­li­ko ple­di­ra, čak i ne­skri­ve­no, jav­no se, ,lak­ta” da za­u­zme mje­sto isti­ne!
Ov­dje vi­di­te ko je ko, la­ko ih pre­po­zna­je­te,tu nji­ho­vu la­ko­ću pla­si­ra­nja ma­ni­pu­la­ci­ja, ko­ri­snih ne­ja­sno­ća, vi­di­te nji­ho­ve fa­ci­jal­ne eks­pre­si­je, vi­di­te pro­sto ne­ke lju­de ko­ji se Bo­ga ne bo­je, a lju­di ne sti­de.
Naj­ve­ći pro­blem mo­der­ne cr­no­gor­ske dr­ža­ve, ko­ju če­sto na­zi­va­ju i du­kljan­ski br­log je­su Sr­bi,ta na­ša ne­po­ko­le­blji­vost u od­bra­ni svo­jih te­melj­nih opre­de­lje­nja, svo­ga bi­ća, isto­ri­je. .
Zbog nas je ovaj na­crt za­ko­na ova­ko i na­pra­vljen,ali zbog nas će bi­ti i od­ba­čen kao naj­o­bič­ni­je stra­no ti­je­lo.
“Pri­pad­ni­ci” br­lo­ga, ina­če uglav­nom ate­i­sti ili ne­ka­kvi “kok­tel” vjer­ni­ci i vjer­ski in­di­vi­du­al­ci ovih da­na su naj­gr­la­ti­ji.Ni­je nji­ma pro­blem što taj na­crt za­ko­na ne va­lja i što je ne­u­po­tre­bljiv, ne, nji­ma je sa­mo bi­ti­no da ga mi ne pri­hva­ta­mo,a to je već do­volj­no da oni bu­du ZA.!
Ovaj po­ku­šaj re­sor­nog mi­ni­star­stva je sa­mo je­dan od ra­ni­je pri­pre­mlje­nih stra­te­gij­skih po­te­za upe­re­nih pro­tiv nas, u pla­nu ih je još ne­ko­li­ko, a glav­ni cilj i za­da­tak je, ,lo­mlje­nje, ,kič­me jed­noj tre­ći­ni ze­mlje, po­ku­šaj di­sci­pli­no­va­nja i uvo­đe­nja u “tor,, ne­po­slu­šnih Sr­ba.
Ovaj po­ku­šaj lju­di ne­vjer­ni­ka ko­ji se na­ža­lost da­nas za mno­go to­ga pi­ta­ju za­pra­vo je po­ku­šaj ci­je­pa­nja hi­to­na cr­kve Bož­je, sve­to­sav­ske, srp­ske.
Po­zna­to je iz knji­ga sve­tih ota­ca da taj ras­kol ne bi mo­gla opra­ti ni mu­če­nič­ka krv!
Me­đu­tim, pred­stav­ni­ci zva­nič­ne vla­sti iz svo­jih pri­je sve­ga eta­ti­sti­čkih i et­no­fi­le­ti­stič­kih raz­lo­ga ne­ma­ju ni­ka­kvog ob­zi­ra, nji­ma je dr­ža­va sve, bez dr­ža­ve oni su ni­šta!
Ovo vri­je­me da­na­šnje i do­ga­đa­ji ko­ji­ma ide­mo u su­sret zah­ti­je­va­ju pra­ve si­no­ve i ju­na­ke, pro­sto tra­že da se ako je mo­gu­će na krat­ko za­mr­znu me­đu­sob­ne za­đe­vi­ce i stra­nač­ke po­dje­le me­đu Sr­bi­ma, da se lic­čni i stil­ski ani­mo­zi­te­ti osta­ve po stra­ni i da svi sta­ne­mo u front za od­bra­nu sve­ti­nje! Skrom­nog sam mi­šlje­nja da smo pri­bi­je­ni uza zid, da da­lje vi­še ne mo­že, ovo su one si­tu­ci­je usu­đu­jem se re­ći za ko­je vri­je­di i ži­vot po­lo­ži­ti ako tre­ba! Ne­ma ve­će lju­ba­vi od one da ne­ko po­lo­ži ži­vot svoj za bli­žnje svo­je.
Sve su nam uze­li i sve smo im da­li, ovo je po­sled­nja bra­na ko­ja ne smi­je po­pu­sti­ti.
Ako li pak i sa­da po­klek­ne­mo, ubi­je­đen sam pre­stao bi i raz­log na­šeg po­sto­ja­nja na ovim pro­sto­ri­ma pod ovim ime­nom u ze­mlji na­ših pre­da­ka!To bi bio ja­san znak da, ,be­sud­na ze­mlja,, po­no­vo oži­vlja­va, ona­ko sva oli­nja­la i tru­la hr­li u su­sret evrop­skih in­te­gra­ci­ja,ta­mo gdje se već odav­no aku­mu­li­ra­ju ne­pri­jat­ni mi­ri­si i gdje je go­to­vo sve tru­lo odav­no.
Ako se ovo ne daj Bo­že i do­go­di i dr­ža­va svo­jom si­lom odvo­ji cr­kvu u Cr­noj Go­ri osje­tio bih da ne idem da­lje. Imao bih ve­li­ki stid , da ni­šta ni­je­sam ura­dio, da ni­šta ni­je­sam na­pi­sao, ani­mi­rao svo­je pri­ja­te­lje, me­đu ko­ji­ma mno­gi uve­li­ko spa­va­ju,a on­da ne znam šta bih re­kao svo­jim si­no­vi­ma zbog če­ga se sve to de­si­lo!
No, u Bo­ga se na­dam da će ra­zum pre­vla­da­ti, da će bez­u­mlje i si­le ta­me na­pu­sti­ti ne­ke po­jed­ni­ce i bo­go­bor­ce, da će­mo svi prevl­ada­ti ovo is­ku­še­nje.
Da će na­po­kon pre­sta­ti sa svo­jom sta­rom prak­som va­đe­nja iz naf­ta­li­na svi­je­ća ko­je da­ju jed­nu Bo­gu a jed­nu đa­vo­lu. Da će se ma­nu­ti na­o­pa­kog po­sla, mi­je­ša­nja u unu­tar­cr­kve­nu or­ga­ni­za­ci­ju, da uzi­ma­ju sa­mo ono sto je ca­re­vo, a da se u Bož­je ne mi­je­ša­ju. Da pre­sta­nu sa kre­i­ra­njem i bri­gom za ko­smič­ku prav­du, to će sre­di­ti sve Onaj ko­ji je to i stvo­rio i po­sta­vio na svo­je mje­sto.
Eh ta­ko bi bla­go­tvor­no dje­lo­va­la pro­mje­na vla­sti, uop­šte si­ste­ma vri­jed­no­sti u po­stoj­bi­ni ve­li­kih ju­na­ka, vla­di­ka i pje­sni­ka.Ta­da bi se vje­ru­jem i oko ovih stva­ri smi­ri­le stra­sti, pra­vo i prav­da bi se vra­ti­li se­bi, a svi oni ma­ni­pu­la­to­ri, pri­dvo­ri­ce, sko­ro­je­vi­ći, la­ži­i­sto­ri­ča­ri i dru­gi na­jam­ni­ci bi za­u­ze­li svo­ja pra­va mje­sta.
Ži­vi­mo u sve­ti­nji i slo­bo­di, ali se za nju i ne­pre­kid­no bo­ri­mo.
To je ne­gdje i smi­sao na­šeg po­sto­ja­nja kao na­ro­da ko­je ima svo­je mje­sto pod Sun­cem.
Spa­sa­va­mo se kroz ve­li­ke pat­nje.