Pi­še: Žar­ko La­ki­će­vić


Ka­da se go­vo­ri o vas­pi­ta­nju i obra­zo­va­nju, če­sto mi pa­da na um jed­na Pla­to­no­va mi­sao ko­ju je on iz­re­kao u naj­ve­ćem di­je­lu he­len­ske po­li­tič­ke fi­lo­zo­fi­je “Dr­ža­va”. Da bi na­gla­sio zna­čaj vas­pi­ta­nja i obra­zo­va­nja za na­rod i dr­ža­vu, Pla­ton ka­že: “Ako Ati­nja­ni ima­ju lo­še obu­ća­re oni će no­si­ti lo­šu obu­ću go­di­nu ili dvi­je da­na, ali ako ima­ju lo­še vas­pi­ta­če po­sle­di­ce će bi­ti ve­li­ke i ne­sa­gle­di­ve u dvi­je ili tri ge­ne­ra­ci­je”.
Či­ni se da čo­vje­čan­stvu ni­jesu bi­la do­volj­no ni dva i po mi­le­ni­ju­ma da uvi­di zna­čaj vas­pi­ta­nja i obra­zo­va­nja za raz­voj i na­pre­dak dru­štva.
Tra­je ta­ko i do na­šeg vre­me­na. Da ni­je mno­go do­brog u na­šem vas­pi­ta­nju i obra­zo­va­nju ne tre­ba do­ka­zi­va­ti – oči­gled­na je stvar, oči­gled­no sta­nje.
Gdje su uzro­ci što nam vas­pit­no-obra­zov­ni pro­ces ni­je do­bar i uspje­šan ka­ko bismo mi to htje­li?
Raz­lo­ga je mno­go, sa­mo bi ve­li­ka im­pi­rij­ska is­tra­ži­va­nja mo­gla da da­ju eg­zak­ne od­go­vo­re na mno­ga od pi­ta­nja. Ne upu­šta­ju­ći se du­blje i eg­zat­ni­je u ana­li­zi ove ma­te­ri­je, na ovom mje­stu i ovom pri­li­kom je to i ne­mo­gu­će, na­zna­či­će­mo sa­mo ne­ko­li­ko raz­lo­ga ko­ji nam se či­ne če­sto kao uzroč­no­sti za ova­kvo sta­nje u pro­svje­ti.
Pr­vo, vas­pi­ta­nje i obra­zo­va­nje po­či­nje u po­ro­di­ci, a to da je po­ro­di­ca za­ka­za­la na ovom pla­nu je oči­gled­no. Za­što po­ro­di­ca ni­je mo­gla da is­pu­ni ovaj osnov­ni i glav­ni za­da­tak vas­pi­ta­nja i obra­zo­va­nja dje­ce: eko­nom­ska i so­ci­jal­na kri­za, mo­ral­na kri­za u dru­štvu? U sve te raz­lo­ge ne mo­že­mo ov­dje ula­zi­ti. Ako je po­ro­di­ca gdje po­či­nje vas­pi­ta­nje i obra­zo­va­nje za­ka­za­la on­da se vas­pit­no-obra­zov­ni pro­cess gra­di na lo­šim te­me­lji­ma, pa sto­ga ni­je­dan škol­ski sistem ne mo­že da po­pra­vi i na­dok­na­di što je u po­ro­di­ci pro­pu­šte­no.
A, što se ti­če ško­le i škol­sog si­ste­ma, mno­go šta ne va­lja iz­nu­tra i va­ni. Kao i po­ro­di­ca, ško­la di­je­li po­me­nu­tu kri­zu i ne­do­stat­ke dru­štva či­ji je ne­raz­dvoj­ni dio - so­ci­jal­nu i mo­ral­nu kri­zu za­jed­ni­ce.
Or­ga­ni­za­ci­ja i rad u ško­li kon­cep­ti­ran ta­ko da od Mi­ni­star­stva pro­svje­te, pre­ko uni­ve­zi­te­ta pa sve do pred­škol­skog uz­ra­sta tr­pi sve ono ne­ga­tiv­no što no­si stra­nač­ki sistem u na­šoj dr­ža­vi.
Da poč­ne­mo sa vr­ha pi­ra­mi­de, od mi­ni­star­stva pro­svje­te. Sa ma­lim, ča­snim iz­u­ze­ci­ma, već de­se­ti­na­ma go­di­na za mi­ni­stra pro­svje­te ni­je­su bi­ra­ni in­te­lek­tu­al­ci sa naj­ve­ćim do­pri­no­som u stru­ci ne­go, stra­nač­ki po­slu­šni­ci, ne­kre­a­tiv­ni stra­nač­ki apa­rat­či­ci.
Slič­no se po­stu­pa sa iz­bo­rom di­rek­to­ra ško­la, gdje se ne ime­nu­ju lju­di od auto­ri­te­ta i dig­ni­te­ta u stru­ci, ne­go po­li­tič­ki po­dob­ni, vjer­ni mi­ni­stru i par­ti­ji na vla­sti.
Ka­da se to­me do­da da se u na­stav­noj stru­ci mo­gu za­po­sli­ti no­vi ka­dro­vi sa­mo sa pre­po­ru­kom par­ti­je na vla­sti, ni­zak kri­te­ri­jum i ko­rup­ci­ja onih ko­ji za­vr­ša­va­ju fa­kul­te­te i vi­še ško­le, te po­slo­vič­no, naj­ni­že pla­te u pro­svje­ti od svih dru­štve­nih dje­lat­no­sti, pa i mo­guć­no­sti ko­rup­ci­je zbog tih ni­skih pla­ta, ima­mo re­zul­tat ra­da na­ših ško­la sla­bo obra­zo­va­ne uče­ni­ke u svo­jim stru­ka­ma ko­ji ne mo­gu pru­ži­ti pun rad­ni do­pri­nos u bu­du­ćim rad­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma. Da će se sta­nje po­pra­vi­ti u bu­duć­no­sti je one­spo­ko­ja­va­ju­će. Naj­bo­lji i naj­da­ro­vi­ti­ji sve će ma­nje mo­ći da se obra­zu­ju i da za­vr­ša­va­ju ško­le zbog si­ro­ma­štva, ško­le će za njih po­sta­ti sku­pe pa sa­mim tim i ne­do­stup­ne. Ko­rup­ci­ja pri­sut­na od dje­či­jeg vr­ti­ća do uni­ver­zi­te­ta sni­ža­va kri­te­ri­jum onih ko­ji za­vr­ša­va­ju ško­le. Spo­sob­ni­ma i da­ro­vi­ti­ma one­mo­gu­ća­va pro­laz za­to što ne mo­gu da pla­te ško­lo­va­nje a pro­sječ­ni i ne­da­ro­vi­ti do­la­ze do di­plo­ma za­to što mo­gu da ih ku­pe. Ovo je krat­ka anam­ne­za na­ših ško­la re­če­no je­zi­kom me­di­ci­ne, pa, da do­vr­ši­mo istim je­zi­kom! Di­jag­no­za je: ško­la nam je te­ško obo­lje­la, po­treb­na joj je mno­go­stru­ka i du­ga te­ra­pi­ja. Pod­ra­zu­mi­je­va se da je dru­štvo ve­o­ma raz­bo­lje­no. Ta­ko za­jed­ni­ca do­da­je bo­lest ško­li, a ško­la ne osta­je du­žna, uz­vra­ća ja­če: pro­sječ­no­šću, ne­struč­no­šću i ko­rup­ci­jom da­bo­me.