Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić


(Ne)iz­vje­snog ge­ne­ra­la Bla­go­ja Gra­hov­ca, po­zna­ti­jeg me­đu svo­jim ko­le­ga­ma kao „la­go­je na­to­vac“, opje­vao je Alek­san­dar Po­po­vić u pa­ra­dig­mi iz­da­je otadž­bi­ne „Ba­la­di o Je­le­ni Ćet­ko­vić“: „Ne­na­rod­ni mrač­ni ge­ne­ra­li/bez ot­po­ra ze­mlju su pro­da­li/epo­le­te ba­ci­li u bla­to/u ku­fe­ri po­tr­pa­li zla­to.“ A sa­da je i on ob­ja­vio i knji­gu „Gla­so­vi iz glu­ve so­be“ u ko­joj još bo­lje opi­su­je se­be kao „iz­daj­nič­kog ge­ne­ra­la“ i da­je do­volj­no do­ka­za da mu se su­di kao ve­le­i­zdaj­ni­ku. Tom knji­gom on na­sta­vlja svoj „zlo­či­nač­ki po­du­hvat“ u ko­me op­tu­žu­je Sr­be da su sa­mi tra­ži­li da ih NA­TO bom­bar­du­je, jer, po nje­mu, SAD i NA­TO ni­su kri­vi za bom­bar­do­va­nje Sr­bi­je. Bi­li su na to pri­nu­đe­ni, jer je „ru­ko­vod­stvo Sr­bi­je smi­šlje­no, na­mjer­no, du­go­traj­no i upor­no pro­vo­ci­ra­lo da nas bom­bar­du­ju da bi ostva­ri­lo he­ge­mo­ni­stič­ke pla­no­ve“!? Sve su to or­ga­ni­zo­va­li „zlo­gla­sni i pod­mu­kli“ KGB i Ru­si, jer su „Sr­bi op­sjed­nu­ti ru­skom mi­to­ma­ni­jom“. Ču­di se što Sr­bi­ja ne­će u an­ti­ru­ski blok, u NA­TO mi­to­ma­ni­ju, iako on pred­la­že Sr­bi­ma „no­vu po­li­ti­ku”: „Sr­bi­ja u NA­TO bez al­ter­na­ti­ve” i „pri­zna­va­nje dr­ža­ve Ko­so­vo“. Tvr­di da ta­ko mo­že­mo sma­nji­ti voj­sku još tri pu­ta, jer će o na­šoj bez­bjed­no­sti bri­nu­ti NA­TO?! Na stra­nu što se srp­ska voj­ska već sve­la na gar­di­ste i cr­ve­ni te­pih, pa smo bli­zu one na­rod­ne „ko ne hra­ni svo­ju voj­sku, hra­ni­će tu­đu“, ali, već smo vi­dje­li ka­ko NA­TO bri­ne o na­šoj bez­bjed­no­sti. Eto, onoj stra­dal­noj dje­ci iz Mu­ri­na ni­ko vi­še ni­šta ne mo­že. NA­TO ih je, na­ža­lost, za­u­vi­jek obez­bi­je­dio.
Lju­ban Ka­ran, pot­pu­kov­nik KOS-a, ko­ji je ra­dio sa Bla­go­jem u Ko­man­di rat­nog va­zdu­ho­plov­stva u Ze­mu­nu, ko­men­ta­ri­še knji­gu „iz­daj­nič­kog ge­ne­ra­la“: „Ge­ne­ral Bla­go­je Gra­ho­vac opre­di­je­lio se za dru­gi put, sr­lja­ju­ći iz iz­da­je u iz­da­ju i tra­že­ći men­to­re po svi­je­tu. Umje­sto da je svo­je ne­spor­ne in­te­lek­tu­al­ne spo­sob­no­sti i zna­nje upo­tri­je­bio u ko­rist i za in­te­re­se svo­je ze­mlje i na­ro­da, on sve vri­je­me ra­di pro­tiv ite­re­sa Sr­bi­je, na­no­se­ći joj ve­li­ku šte­tu. Mo­žda bi bi­lo bo­lje da je ma­nje in­te­li­gen­tan i spo­so­ban jer bi ta­ko i šte­ta po Sr­bi­ju bi­la ma­nja... Kao ofi­cir bez­bjed­no­sti, 80-ih go­di­na, bio sam za­du­žen za bez­bjed­no­snu za­šti­tu Ko­man­de RV i PVO i po to­me znam da su nje­go­vi pret­po­sta­vlje­ni ve­o­ma ra­no uoči­li nje­go­ve ljud­ske ma­ne, pri­je sve­ga pre­po­tent­nost, ka­ri­je­ri­zam i pot­cje­nji­vač­ki od­nos pre­ma ko­le­ga­ma... U voj­sci je ostao upam­ćen kao je­dan od ri­jet­kih ofi­ci­ra ko­ji je od­bio da 90-ih bra­ni svo­ju rod­nu gru­du i kao vr­hun­ski pi­lot ko­ji ne­ma ni­je­dan bor­be­ni let.“
Ka­ran na­vo­di da NA­TO pla­će­nik Gra­ho­vac vri­je­đa svo­je biv­še ko­le­ge, ko­ji su oprav­da­li svo­ju voj­nič­ku za­kle­tvu bra­ne­ći ze­mlju od NA­TO ubi­ca, na­zi­va­ju­ći ih „pod­re­pa­ši­ma“, „ban­di­to­si­ma“, „čet­ni­ci­ma“, „fa­ši­sti­ma“. Hva­li se da je pr­vi taj­ni kon­takt ge­ne­ra­la Mom­či­la Pe­ri­ši­ća (ko­me se su­di zbog špi­ju­na­že u ko­rist še­fa CIA-e za Bal­kan Džo­na Nej­bo­ra) sa NA­TO-om on lič­no or­ga­ni­zo­vao, a da mu je cr­no­gor­sko ru­ko­vod­stvo pre­ba­ci­lo Pe­ri­ši­ća he­li­kop­te­rom po­li­ci­je na ame­rič­ki no­sač avi­o­na u Ja­dra­nu. Ta­ko­đe tvr­di da je i Go­spo­dar kre­nuo pu­tem iz­daj­ni­ka ka­da mu je on re­kao: „Vra­ta Cr­ne Go­re u svi­jet ni­su pre­ko Be­o­gra­da, ne­go pre­ko De­be­log bri­je­ga“. Za se­be ka­že da je „nad­na­ci­o­na­lan“ či­me se svr­sta­va u zlo da­na­šnjeg svi­je­ta – nad­na­ci­o­nal­ni neo­li­be­ra­li­zam.
‘’La­go­je na­to­vac’’, ali­jas Bla­go­je Gra­ho­vac, ži­vi u Be­o­gra­du gdje je do­bio od Sr­bi­je stan, de­be­lu pla­tu i pen­zi­ju da je bra­ni, ako za­tre­ba. A za­tre­ba­lo je. On je baš ta­da po­ga­zio voj­nič­ku za­kle­tvu i ofi­cir­sku čast. Ni­je ni ču­do. U Be­o­gra­du je naj­vi­še srp­skih iz­daj­ni­ka, a ima i ve­le­i­zdaj­ni­ka kao on ko­ji či­ne iz­da­ju baš on­da ka­da ima­ju oba­ve­zu da bu­du oda­ni svo­joj dr­ža­vi.
(Autor je biv­ši ge­ne­ral­ni kon­zul SRJ u Ba­ri­ju)