piše: vOJO VULETIĆ


Ri­ječ „po­ha­ra” u srp­skom je­zi­ku zna­či „opljač­ka­ti, „oro­bi­ti”. Ne znam da li ri­ječ „po­ha­ra“ zna­či isto na srp­skom i na cr­no­gor­skom je­zi­ku po­što ovaj dru­gi ni­sam učio. No, ni­je mi na­mje­ra da utvr­đu­jem raz­li­ke iz­me­đu srp­skog i cr­no­gor­skog je­zi­ka, osta­vi­ću to oni­ma ko­ji to bo­lje zna­ju od me­ne. Ali ri­ječ „po­ha­ra“ u po­sled­nje vri­je­me če­sto u jav­nim na­stu­pi­ma iz­go­va­ra do­sko­ra­šnji pred­sjed­nik Skup­šti­ne Cr­ne Go­re i čel­nik SDP-a Ran­ko Kri­vo­ka­pić. Po­seb­no mu ta ri­ječ od­go­va­ra kad ho­će da oka­rak­te­ri­še svog du­go­go­di­šnjeg sa­bor­ca i ko­a­li­ci­o­nog part­ne­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća kao ne­za­ja­žlji­vog i po Cr­nu Go­ru i nje­nu bu­duć­nost naj­o­pa­sni­jeg dže­la­ta. Na tu po­ha­ru Cr­ne Go­re ne­ki su upo­zo­ra­va­li mno­go pri­je od Kri­vo­ka­pi­ća, kad je on u toj po­ha­ri de­be­lo uče­stvo­vao. Na­kon ra­zi­la­že­nja sa Đu­ka­no­vi­ćem, Kri­vo­ka­pić je upa­lio fe­njer, a fe­njer, ka­ko ka­že dr Goj­ko Če­le­bić, „sa­mo slu­ži onom ko ga no­si“. Sve što sa­da ra­di čel­nik SDP-a sa svo­jim sa­ve­zni­ci­ma pred­sta­vlja sta­nje po­lu­ta­me i ne­iz­vje­sno­sti - ne­ja­san put iz­la­ska iz ste­ga Đu­ka­no­vi­će­ve ho­bot­ni­ce. Ta­ko po­li­tič­ki osla­bljen tra­ži put za pro­mje­ne i ski­da­nje s vla­sti še­fa po­sto­je­ćeg re­ži­ma, a na spo­lja­šnjem pla­nu sto­ji s njim na istim po­zi­ci­ja­ma. To što je, uz SDP, po­mo­ću stra­nih po­ma­ga­ča, u svo­je ko­lo uklju­čio De­mos i URU, kao teh­nič­ki sa­vez ka­ko bi po­no­vo ušao u vla­du Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, pred­sta­vlja sa­mo du­va­nje u nje­go­va po­li­tič­ka je­dra i po­nov­no sna­že­nje na­kon ja­kog udar­ca od stra­ne De­mo­krat­skog fron­ta. Ta pro­vid­na ja­lo­va i ko­rup­ci­o­na­ška de­mo­kra­ti­ja i na­sto­ja­nje da se teh­nič­ki sa­vez tran­sfor­mi­še u po­li­tič­ki pred­iz­bor­ni sa­vez, tj. u ko­a­li­ci­ju sa­mo je no­vo lu­ta­nje opo­zi­ci­o­nog be­smi­sla. Nji­ho­va ne­u­te­me­lje­na kon­cep­ci­ja da će ta­ko sru­ši­ti Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, nje­go­vu ko­rup­ci­o­na­ško-ma­fi­ja­šku tvo­re­vi­nu, oslo­nje­nu na spolj­ne ma­fi­ja­ške kru­go­ve, či­sto je sa­mo­ob­ma­nji­va­nje. To što, na­kon ula­ska u Vla­du go­spo­da­ra, či­ne sa­mo je ko­pr­ca­nje bez ozbilj­ne te­ži­ne ko­ja mo­že ugro­zi­ti vlast, pa će iz to­ga pro­i­za­ći po­li­tič­ki eg­zi­bi­ci­o­ni­zam i za­ma­ja­va­nje gra­đa­na. Svo­jim na­či­nom po­li­tič­kog dje­lo­va­nja, do­sled­no­šću i po­li­tič­kom hra­bro­šću, De­mo­krat­ski front je dao pri­mjer ka­ko tre­ba ru­ši­ti bez­ob­zir­nog dik­ta­to­ra i nje­go­vu ma­fi­ja­šku ho­bot­ni­cu. U od­bra­nu svo­je kri­mi­nal­ne vla­sti an­ga­žo­vao je ma­fi­ju u po­li­cij­skim re­do­vi­ma, pa je čak sta­vio u pri­prav­nost i voj­ne je­di­ni­ce. Zar to ni­je do­vo­ljan po­ka­za­telj ka­ko se tre­ba ob­ra­ču­na­ti s dik­ta­to­rom i nje­go­vim slu­ga­ma? Li­ce­mjer­na je iz­ja­va Ran­ka Kri­vo­ka­pi­ća u Vir­pa­za­ru „da je u Ti­to­vo vri­je­me bi­lo bo­lje eko­nom­sko-so­ci­jal­no sta­nje u Cr­noj Go­ri“, a pri­tom je isti taj Kri­vo­ka­pić pu­nih se­dam­na­est go­di­na bio u za­gr­lja­ju ta­kve vla­sti... Kao da se sad pro­bu­dio iz dva­de­se­to­go­di­šnjeg sna, pa sa­mo što ne za­pje­va: „Dru­že Ti­to, mi ti se ku­ne­mo“. Kri­vo­ka­pić je bio u ti­mu „lje­ka­ra“ ko­ji su od­re­đi­va­li di­jag­no­zu Cr­noj Go­ri i te­ra­pi­ju ko­ju tre­ba da ko­ri­sti. Još je de­ve­de­se­tih go­di­na ugled­ni pro­fe­sor dr Bran­ko Hor­vat, ko­ji je bio di­rek­tor Ju­go­slo­ven­skog in­sti­tu­ta za eko­nom­ska is­tra­ži­va­nja, kan­di­dat za No­be­lo­vu na­gra­du iz eko­no­mi­je i mi­ni­star u sa­ve­znoj vla­di, upo­zo­ra­vao: „Ako se ova­ko na­sta­vi, br­zo će do­ći dan ka­da će nam se u eko­no­mi­ju uvu­ći ne­zna­li­ce i pla­će­ni­ci stra­nih kor­zor­ci­ju­ma i kor­po­ra­ci­ja, ka­da će svo­je lju­de gu­ra­ti u na­šu vlast, a naj­te­že će bi­ti ka­da nas na­ši lju­di bu­du kra­li i pro­da­va­li svjet­skim lo­po­vi­ma i kri­mi­nal­ci­ma i ta­da će­mo se te­ško od­bra­ni­ti od nas sa­mih“. Zar Cr­na Go­ra ni­je pred spro­vo­dom svo­je su­ve­re­no­sti, slo­bo­de i de­mo­kra­ti­je? Pred spro­vo­dom pra­va rad­ni­ka ko­ji su do­ve­de­ni u po­lu­ro­bov­sko sta­nje, pred te­škom so­ci­jal­nom si­tu­a­ci­jom pen­zi­o­ne­ra i naj­ve­ćeg bro­ja gra­đa­na?! Ze­mlja kli­zi u sve ve­će du­žnič­ko rop­stvo. Tro­ši se ne­za­ra­đe­no... Ako Mi­lo Đu­ka­no­vić uz po­moć Ran­ka Kri­vo­ka­pi­ća i nje­go­vih sa­ve­zni­ka osvo­ji vlast na pred­sto­je­ćim iz­bo­ri­ma, dan spro­vo­da je na vi­di­ku. I Kri­vo­ka­pić sa svo­jim sa­ve­zni­ci­ma igra tu­đu igru. Cilj je uve­sti Cr­nu Go­ru u NA­TO. Ako ni­je ta­ko, za ko­ju vr­stu slo­bo­de i de­mo­kra­ti­je se za­la­že „opo­zi­ci­o­na” troj­ka, ako pod poj­mom slo­bo­de i de­mo­kra­ti­je pod­ra­zu­mi­je­va­mo slo­bod­nu vo­lju gra­đa­na, pra­vo na iz­bor, uslo­ve za fer i po­šte­ni re­fe­ren­dum, kao i za fer i po­šte­ne iz­bo­re. Ako ni­je ta­ko, ni­je li to po­ha­ra pra­va gra­đa­na na slo­bo­dan iz­bor, ili­ti oro­blja­va­nje Cr­ne Go­re, nje­ne slo­bo­de i de­mo­kra­ti­je. Imao je Kri­vo­ka­pić mo­guć­nost da dik­ta­to­ru iz­vu­če „te­pih is­pod no­gu“ , ali za to je tre­ba­lo po­li­tič­ke hra­bro­sti. Ako se ne sru­ši dik­ta­tor, on­da po­sli­je ras­pro­da­je pred­u­ze­ća i već na­gri­že­nih pri­rod­nih re­sur­sa sli­je­di na­sta­vak pro­da­je vo­da, šu­ma, ze­mlje, mo­ra, ener­ge­ti­ke, ne­ba, da­lje gu­blje­nje su­ve­ri­ni­te­ta, pri­va­ti­za­ci­ja zdrav­stva, obra­zo­va­nja itd., itd. Iz po­ha­re u po­ha­ru i na kra­ju će­mo sve to sla­vi­ti kao dr­žav­ne pra­zni­ke pri­vat­ne dr­ža­ve Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. On­da će Kri­vo­ka­pić još vi­še po­na­vlja­ti: „po­ha­ra, po­ha­ra i dru­že Ti­to tvo­je vri­je­me je bi­lo bo­lje“ . Đu­ka­no­vi­ćev kon­cept „pr­vo dr­ža­va pa de­mo­kra­ti­ja“ pro­iz­veo je i Kri­vo­ka­pi­će­vu „vi­zi­ju“: „pr­vo po­ziv za NA­TO, pa slo­bo­da i de­mo­kra­ti­ja”. Sad smo tu gdje je­smo, u ve­li­koj ne­iz­vje­sno­sti sva­ka­ko, a gdje li će­mo se tek na­ći, da li to zbi­lja iko zna?