Pi­še: Mi­lan Mi­šić


Sva­ki no­vi va­žan do­ga­đaj pod­sti­če no­vu te­o­ri­ju za­vje­re i sva­ka ne­zva­nič­na ver­zi­ja da­nas je, za­hva­lju­ju­ći in­ter­ne­tu, po­pu­lar­ni­ja od zva­nič­ne, pa je ta­ko pro­te­kle ne­dje­lje pri­sti­glo mno­štvo spe­ku­la­ci­ja i ma­nje ili vi­še uvjer­lji­vih ”do­ka­za” da će u pred­sto­je­ćem bi­ra­nju no­vog ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka glav­ni ar­bi­tar bi­ti – Ru­si­ja.
Po ovoj te­o­ri­ji za­vje­re, kan­di­dat re­pu­bli­ka­na­ca Do­nald Tramp je u stva­ri kan­di­dat Mo­skve i bu­du­ći (ako ne već i da­na­šnji) pri­ja­telj Vla­di­mi­ra Pu­ti­na.
”Drug Tramp” tre­nut­no do­bro sto­ji u pred­iz­bor­nim son­di­ra­nji­ma, a naj­no­vi­ji vje­tar u le­đa do­ni­je­la mu je pro­va­la u si­stem elek­tron­ske po­šte par­ti­je nje­go­ve ri­val­ke u tr­ci za Bi­je­lu ku­ću, Hi­la­ri Klin­ton. Ha­ker ko­ji je oba­vio ovaj po­sao i 33.000 imej­lo­va do­sta­vio Vi­ki­lik­su (a oni svi­ma na uvid), tvr­di da je Ru­mun, ali pr­vi on­lajn kon­takt s njim po­ka­zao je da ne sto­ji naj­bo­lje sa je­zi­kom svo­je maj­ke.
Eks­per­ti su, pak, ana­li­zom di­gi­tal­nih tra­go­va, ”sa ve­li­kom iz­vje­sno­šću” (ali bez ne­po­re­ci­vih do­ka­za) utvr­di­li da je ha­ko­va­nje iz­vr­še­no iz Ru­si­je, dok su po­li­ti­ča­ri i ana­li­ti­ča­ri po­žu­ri­li da pr­stom upru di­rekt­no u Kremlj i, ra­zu­mi­je se, u Vla­di­mi­ra Pu­ti­na.
Usli­je­dio je pra­vi cu­na­mi spe­ku­la­ci­ja oko ru­skih mo­ti­va za ova­ko ne­što, pri če­mu se sve svo­di na jed­no: Ru­si­ji od­go­va­ra da na če­lo vo­de­će svjet­ske si­le do­đe lič­nost kao što je Tramp, jer bi ta­kav is­hod za ru­ske stra­te­ške i ge­o­po­li­tič­ke in­te­re­se bio mno­go po­volj­ni­ji ne­go po­vra­tak di­na­sti­je Klin­ton.
Pre­ma ovoj te­o­ri­ji, pred­sjed­nik Tramp bi u sva­kom po­gle­du bio po vo­lji Mo­skve, ne sa­mo što je do­sad hva­lio Pu­ti­na (i ovaj nje­ga), ne­go i zbog svo­jih po­gle­da na ulo­gu Ame­ri­ke u svi­je­tu. Obe­ćao je, na­i­me, da će se ”sa Ru­si­ma do­go­vo­ri­ti”, da će pri­zna­ti ru­sku anek­si­ju Kri­ma, da ne­će bes­po­go­vor­no pri­te­ći u po­moć bal­tič­kim dr­ža­va­ma u slu­ča­ju ru­ske in­va­zi­je (što sva­ka­ko pod­ri­va sta­bil­nost NA­TO-a), a na ne­ki na­čin je na­go­vi­je­stio i uki­da­nje sank­ci­ja.
U do­sa­da­šnjem to­ku kam­pa­nje Tramp ni­je krio da na ru­skog li­de­ra gle­da sa­svim dru­ga­či­je od Klin­to­no­ve (i Oba­me), kao i dru­gih za­pad­nih li­de­ra. Još 2007. go­di­ne, ta­da sa­mo kao bi­zni­smen, iz­ja­vio je da Pu­tin ”oba­vlja ve­li­ki po­sao” ob­no­ve Ru­si­je i nje­nog imi­dža. Slu­čaj­nom ili ne­kom dru­gom po­du­dar­no­šću, go­di­nu da­na ka­sni­je, Tram­pov sin, Do­nald ju­ni­or, iz­ja­vlju­je da su Ru­si ve­li­ki in­ve­sti­to­ri u zna­čaj­nom di­je­lu po­ro­dič­nog po­slov­nog car­stva. ”Mno­go nov­ca nam do­la­zi iz Ru­si­je”, ka­zao je.
Pro­šle ne­dje­lje je skre­nu­ta pa­žnja i na ”dil” u ko­jem je Tramp po­zna­tom ru­skom taj­ku­nu Dmi­tri Ri­bo­vlje­vu 2008. pro­dao ku­ću na Flo­ri­di od 6.000 kva­dra­ta za 100 mi­li­o­na do­la­ra, ko­ju je če­ti­ri go­di­ne pri­je to­ga ku­pio za 45 mi­li­o­na. Ta tran­sak­ci­ja je mut­na, jer no­vi vla­snik ni­ka­da ni­je kro­čio u to zda­nje.
Ne­ma po­u­zda­nih po­da­ta­ka u ko­li­koj mje­ri je Tram­pov bi­znis ta­da bio za­vi­san od pa­ra ru­skih oli­gar­ha, ali je, iz­me­đu osta­log, tu i či­nje­ni­ca da je Tram­po­va kom­pa­ni­ja iz­bor za ‘’Mis uni­ver­zum’’ oba­vi­la i u Mo­skvi.
Kom­pli­men­ti Ru­si­ji i Pu­ti­nu ni­su pre­sta­li ni ka­da je Tramp po­stao ozbi­ljan kan­di­dat za pred­sjed­nič­ku no­mi­na­ci­ju Re­pu­bli­kan­ske par­ti­je. To­kom pre­li­mi­nar­nih iz­bo­ra je, do­du­še, tvr­dio da ”Pu­ti­na ni­kad ni­je sreo”, pa čak i da ne zna ”ko je taj Pu­tin” - ali to ni­je u skla­du sa onim što je iz­ja­vio u raz­go­vo­ru s no­vi­na­ri­ma u ‘’Klu­bu štam­pe’’ u Va­šing­to­nu 2014., ka­da je tvr­dio da je u Mo­skvi ”raz­go­va­rao sa Pu­ti­nom di­rekt­no i in­di­rekt­no”.
Nje­go­ve no­vi­je iz­ja­ve – da je ”Pu­tin istin­ski li­der” – ni­su osta­le ne­uz­vra­će­ne. ”Do­nald Tramp je bez sum­nje bri­ljant­na i ta­len­to­va­na lič­nost”, iz­ja­vio je ru­ski pred­sjed­nik, uz na­po­me­nu da ”ni­je stvar Ru­si­je da pro­cje­nju­je nje­go­ve kva­li­te­te” (po­što je to u nad­le­žno­sti ame­rič­kih bi­ra­ča), ali je za­klju­čio da je Tramp ”ap­so­lut­ni li­der pred­sjed­nič­ke tr­ke”.
Da Tramp da­nas go­vo­ri jed­no, a sju­tra dru­go, već je op­šte­po­zna­to; ”ig­no­ri­sa­nje či­nje­ni­ca” (eufe­mi­zam za nje­go­vo po­li­tič­ko la­ga­nje) pra­ti ga od sa­mog po­čet­ka kam­pa­nje, ali na nje­go­vu ”ru­sku ve­zu” upu­ću­ju i ne­ke dru­ge po­du­dar­no­sti.
Me­na­džer nje­go­ve kam­pa­nje Pol Me­na­fort vi­še go­di­na je bio kon­sul­tant biv­šeg (pro­ru­skog) pred­sjed­ni­ka Ukra­ji­ne Vik­to­ra Ja­nu­ko­vi­ča (svrg­nu­tog 2014.). Bri­tan­ski ne­djelj­nik ”Spek­ta­tor” (iz­la­zi od 1828.) tim po­vo­dom pod­sje­ća da su ne­ki ukra­jin­sko-ru­ski re­cep­ti u po­sled­njih go­di­nu da­na pri­mje­nji­va­ni i u Tram­po­vim pred­iz­bor­nim ak­tiv­no­sti­ma: pod­sti­ca­nje eks­trem­nih i ne­ga­tiv­nih emo­ci­ja, la­žni veb saj­to­vi, in­ter­net tro­lo­vi i ”bo­to­vi”…
Da li je, me­đu­tim, za du­go­roč­ne in­te­re­se Ru­si­je i sta­bil­nost ru­sko-ame­rič­kih od­no­sa po­li­tič­ki ama­ter, de­ma­gog i pre­vr­tlji­vac Tramp za­i­sta bo­lji iz­bor od is­ku­sne i sta­bil­ne biv­še pr­ve da­me, se­na­tor­ke i še­fi­ce di­plo­ma­ti­je Hi­la­ri Klin­ton, ka­ko se to či­ni na pr­vi po­gled?
Ne­i­me­no­va­ni ame­rič­ki oba­vje­šta­jac ko­ga ci­ti­ra ”Va­šing­ton post”, tvr­di da ni­je. ”Da sam je u Kre­mlju”, ka­že on, ”ra­di­je bih u Bi­je­loj ku­ći vi­dio Hi­la­ri. Ona je iz­u­zet­no pred­vi­di­va i ne­volj­na da ula­zi u su­ko­be. Tramp je, pak, pod­jed­na­ko ne­pred­vi­div i sklon kon­fron­ta­ci­ji… Ja bih po­ker ra­di­je igrao sa Klin­to­no­vom”.

(Autor je biv­ši glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik ‘’Po­li­ti­ke’’)