Autor: Ma­ti­ja Beć­ko­vić


Naš na­rod ne­ma ve­li­kih tra­di­ci­ja sa slo­bo­dom. Slo­bo­da je v­je­ko­vi­ma bi­la neo­stva­ren san. Naš na­ci­o­nal­ni ho­bi je bor­ba za slo­bo­du. Svu strast za slo­bo­dom is­cr­pli smo u bor­bi za slo­bo­du.
Vje­ro­va­li smo da je slo­bo­da: dr­ža­nje go­vo­ra o slo­bo­di, obe­ća­va­nje slo­bo­de, po­di­za­nje spo­me­ni­ka slo­bo­di, bor­ba za slo­bo­du, sje­ća­nje na bor­bu za slo­bo­du.
Slo­bo­du smo is­pi­si­va­li ve­li­kim slo­vi­ma i za­mi­šlja­li je kao ve­li­ki mi­ting na ko­me će se, uz mu­zi­ku, za­sta­ve i ja­ka obez­bje­đe­nja, go­vo­ri­ti o slo­bo­di.
Mi smo oslo­bo­đe­nje iz­jed­na­či­li sa slo­bo­dom. Po­što smo se oslo­bo­di­li, ni­smo zna­li če­ga bi­smo se još mo­gli oslo­bo­di­ti. Mi­sli­li smo da svi sa­nja­mo o is­toj slo­bo­di, istom hlje­bu, istom odi­je­lu, is­toj pje­smi, is­toj že­ni. Htje­li smo slo­bo­du ko­ja bi nas oslo­bo­di­la mi­sli, bri­ga i ra­da.
Slo­bo­da ni­je dr­žav­ni pra­znik. Slo­bo­da ni­je je­dan dan u go­di­ni. Slo­bo­da ni­je jed­na mi­sao o slo­bo­di. Slo­bo­da ni­je jed­na slo­bo­da.
Slo­bo­da ni­je jed­na ogrom­na, je­din­stve­na, pro­pi­sa­na, za­ga­ran­to­va­na slo­bo­da. Slo­bo­da ni­je ona sve­ta, ne­do­sti­žna ilu­zi­ja, to je mno­go ma­lih i raz­li­či­tih slo­bo­da.
Struč­nja­ci za slo­bo­du ni­su si­gur­ni da li je na­rod do­ra­stao ovoj ko­li­či­ni slo­bo­de. Slo­bo­da je do­šla znat­no ra­ni­je ne­go što se pret­po­sta­vlja­lo. Bu­duć­nost je, ta­ko­re­ći, tek po­če­la, a slo­bo­da sve vi­še uzi­ma ma­ha. Slo­bo­da po­sta­je sve opa­sni­ja.
Oni ko­ji ni­su na­sje­li is­ku­še­nji­ma ove slo­bo­de, vr­lo su za­bri­nu­ti. Oni se pla­še da će slo­bo­de bi­ti mno­go. Ta­kva slo­bo­da pre­va­zi­la­zi nji­ho­ve pred­sta­ve o slo­bo­di. Ona se po­ja­vlju­je ta­mo gdje je ni­su si­ja­li. Nju je sve te­že kon­tro­li­sa­ti.
Za njih su je­lov­ni­ci po ka­fa­na­ma pre­op­šir­ni. De­ze­ni, ra­zno­vr­sni do ap­sur­da, vr­ste go­lu­bo­va be­smi­sle­ne. Ko­li­či­na knji­ga ne­skrom­na. Oni ne vo­le di­le­me. Iz­lo­zi ih ner­vi­ra­ju mo­guć­no­šću iz­bo­ra. Sva­ko pu­ši šta ho­će i ko­li­ko ho­će. Ni no­vi­ne vi­še ni­su jed­ne je­di­ne. O is­toj stva­ri go­vo­ri se na tri raz­li­či­ta na­či­na. Lu­tri­ja ne­kon­tro­li­sa­na: lju­di sum­nji­ve pro­šlo­sti do­bi­ja­ju pre­mi­je. Ra­dio is­pu­nja­va že­lje ne­pro­vje­re­nih lju­di. Lep­tir ma­šne su u slo­bod­noj pro­da­ji. I trud­ni­ce su po­če­le da ula­ze na pred­nja vra­ta. Ha­os. Na su­đe­nje se po­zi­va­ju svje­do­ci. No­vi­ne ob­ja­vlju­ju is­prav­ke. Zna­nje uzi­ma ma­ha. Je­di­no se vje­ru­je či­nje­ni­ca­ma. Tra­že se do­ka­zi. Vje­ru­je se sva­koj isti­ni.
Ču­va­ra slo­bo­de je sve ma­nje, a slo­bo­de sve vi­še. Ko će nas ču­va­ti od slo­bo­de? Šta će bi­ti s na­ma?
Po­sto­je te­o­re­ti­ča­ri ko­ji tvr­de da je mno­go zna­nja, mno­go lje­po­te, mno­go prav­de, mno­go slo­bo­de – opa­sno za op­sta­nak one biv­še, pra­ve, ve­li­ke slo­bo­de, ko­ja nas je gri­ja­la kao fa­ta­mor­ga­na. Ova slo­bo­da je pro­sta i ba­nal­na pre­ma onoj, sve­toj slo­bo­di.
Ta­kva slo­bo­da mno­gi­ma te­ško pa­da. Oni ne­ma­ju smi­sla za tu slo­bo­du. Oni ne vje­ru­ju u slo­bo­du o ko­joj ni­su kon­sul­to­va­ni. Pla­še se zlo­u­po­tre­ba. Oni sa­nja­ju o to­me da se nji­ho­va slo­bo­da po­slu­šno iz­vr­ša­va. Oni su za čist po­sao, eti­ke­te i pro­pi­se.
Kad su uki­nu­te vi­ze, oni su oče­ki­va­li da će cio na­rod oti­ći u ino­stran­stvo. Kad je uklo­nje­na ogra­da is­pred Skup­šti­ne, upla­ši­li su se da pro­sti na­rod ne lin­ču­je po­sla­ni­ke.
Oni ne vo­le kad na­rod bi­ra. Oni mi­sle da bi na­rod iz­me­đu ki­fle i me­ki­nja iza­brao me­ki­nje. Za­to mu tre­ba da­ti sa­mo jed­no ili dru­go.
Oni mi­sle da je apo­li­tič­no iza­bra­ti naj­ljep­šu dje­voj­ku sa­mo za­to što je naj­ljep­ša, naj­bo­lju pje­smu sa­mo za­to što je naj­bo­lja, naj­spo­sob­ni­jeg di­rek­to­ra za­to što je naj­spo­sob­ni­ji, naj­ja­čeg bok­se­ra za­to što je naj­ja­či. Oni za sve tra­že pra­ve po­bu­de i kraj­nju svr­hu.
Oni pri­želj­ku­ju još je­dan rat za slo­bo­du. Ne mo­gu da se po­mi­re sa slo­bo­dom ra­di slo­bo­de. Bu­duć­nost i slo­bo­da za njih su isto. Slo­bo­da će uvijek bi­ti sa­mo cilj.
Oni vi­še vo­le da bu­du bor­ci za slo­bo­du ne­go da su slo­bod­ni.
www.iskra.co