Pi­še: Mi­lan Mi­šić


Oni ko­ji su tvr­di­li da sa Tram­pom kao pred­sjed­ni­kom u Ame­ri­ci ni­šta vi­še ne­će bi­ti isto, ovih da­na li­ku­ju, ali te­ško da su sreć­ni. No­vi pred­sjed­nik se još ni­je use­lio u Bi­je­lu ku­ću, a već je u vr­tlo­gu skan­da­la ko­ji bi, s ne­kim dru­gim ak­te­rom, do­nio istin­sku po­li­tič­ku dra­mu.
Sve što se ovih da­na zbi­va­lo po­vo­dom pu­šta­nja u jav­ni op­ti­caj jed­nog oba­vje­štaj­nog do­si­jea od 35 stra­na u ko­me se iz­no­se de­ta­lji ru­ske ope­ra­ci­je kom­pro­mi­to­va­nja i po­ten­ci­jal­nog ucje­nji­va­nja Do­nal­da Tram­pa – po­le­mi­ke o nje­go­voj vje­ro­do­stoj­no­sti, ali i agre­siv­na pred­sjed­ni­ko­va re­ak­ci­ja – pru­ži­lo je no­ve ar­gu­men­te za uvje­re­nje da Tramp ne­će bi­ti ”nor­ma­lan” pred­sjed­nik, da uobi­ča­je­na pra­vi­la za nje­ga ne va­že i da za­i­sta ni­je mo­gu­će pred­vi­dje­ti šta sve pred­sto­ji od sle­de­ćeg pet­ka, ka­da po­lo­ži pred­sjed­nič­ku za­kle­tvu i, iz­me­đu osta­log, do­bi­je i onu kar­ti­cu ko­jom mo­že da po­kre­ne nu­kle­ar­ni na­pad.
Do­si­je o ko­jem je ri­ječ sa­sto­ji se od 16 po­je­di­nač­nih, kon­ci­znih ana­li­za, za­sno­va­nih na po­da­ci­ma iz iz­vo­ra sa ši­fro­va­nim ime­ni­ma, u ko­ji­ma se u stva­ri iz­no­se de­ta­lji dvi­je ru­ske ope­ra­ci­je. Pr­va, ko­ja tra­je već oko de­se­tak go­di­na, ima­la je za cilj da se pro­na­đu na­či­ni ka­ko da se na Tram­pa, ta­da još sa­mo bi­zni­sme­na ko­ji tek na­go­vje­šta­va po­li­tič­ke am­bi­ci­je, uti­če i ka­ko da se eks­plo­a­ti­šu nje­go­ve u tom mo­men­tu sa­mo la­ba­ve ve­ze sa ru­skim oli­gar­si­ma.
Ru­ska agen­tu­ra je na­vod­no na­sto­ja­la da Tram­pa uple­te u ne­ke na­iz­gled lu­kra­tiv­ne po­slo­ve u Mo­skvi, ali u to­me ni­je uspje­la: Tramp ne­ma (po­zna­te) po­slo­ve u Ru­si­ji, ma­da je je­dan od nje­go­vih si­no­va na jed­noj esnaf­skoj kon­fe­ren­ci­ji 2008. iz­ja­vio da nji­ho­vim kom­pa­ni­ja­ma ”iz Ru­si­je sti­že go­mi­la pa­ra”.
U ovo­me su na­vod­no ko­ri­šće­ne i ne­ke od tra­di­ci­o­nal­nih me­to­da špi­jun­skog za­na­ta: da se me­ti na­mje­sti ne­ka kom­pro­mi­tu­ju­ća si­tu­a­ci­ja, to sni­mi, pa po­tom ko­ri­sti za ucje­nji­va­nje. U do­si­jeu se ta­ko po­mi­nje Tram­po­vo or­gi­ja­nje sa pro­sti­tut­ka­ma u pred­sjed­nič­kom apart­ma­nu elit­nog mo­skov­skog ho­te­la, u ko­me je pri­je to­ga bo­ra­vio Ba­rak Oba­ma, či­ji de­ta­lji ni­su baš po­dob­ni za štam­pu.
Dru­ga ru­ska ope­ra­ci­ja je no­vi­jeg da­tu­ma: to su već od ra­ni­je po­zna­te pro­va­le ru­skih (ili od ru­skih slu­žbi an­ga­žo­va­nih stra­nih) ha­ke­ra u kom­pju­ter­ske si­ste­me obje ame­rič­ke par­ti­je, ma­da su u jav­nost pu­šte­ni sa­mo dis­kre­di­tu­ju­ći imej­lo­vi Hi­la­ri Klin­ton i nje­nih sa­rad­ni­ka.
No­vi ele­me­nat ko­ji u ovom po­gle­du pre­do­ča­va do­si­je je­su taj­ni sa­stan­ci lju­di iz Tram­po­vog okru­že­nja sa ru­skim funk­ci­o­ne­ri­ma to­kom kam­pa­nje, o či­joj svr­si mo­že sa­mo da se spe­ku­li­še.
Na pro­šlo­ne­djelj­noj kon­fe­ren­ci­ji za štam­pu, pr­voj po­sle iz­bo­ra, Tramp je sa­dr­žaj do­si­jea opi­sao kao ”đu­bre”, ”jef­tin kri­mić” i ”ko­je­šta­ri­je bo­le­snih lju­di”, uz na­pad na ne­ke vo­de­će me­di­je (Si-En-En) ko­je je op­tu­žio da pro­iz­vo­de ”la­žne vi­je­sti” i da ko­ri­ste me­to­de ”na­ci­stič­ke pro­pa­gan­de”. Pri­mi­je­nio je ina­če svo­ju stan­dard­nu od­bra­nu: ni­su va­žne či­nje­ni­ce, ne­go nje­go­va uvje­re­nja.
Ovaj do­si­je je ina­če bio u op­ti­ca­ju još od lje­ta, bio je u po­sje­du i ne­kih me­di­ja, ali vje­ro­vat­no zbog nje­go­vog eks­plo­ziv­nog sa­dr­ža­ja i ne­mo­guć­no­sti da na­la­zi bu­du pro­vje­re­ni, ni­je ko­ri­šćen. Za­pli­ta­nje je po­če­lo tek kad je do­šao u ru­ke uti­caj­nog se­na­to­ra re­pu­bli­ka­na­ca i nji­ho­vog biv­šeg pred­sjed­nič­kog kan­di­da­ta Džo­na Me­kej­na, ko­ji ga je pro­sli­je­dio FBI. O nje­go­vom sa­dr­ža­ju su po­tom kon­sul­to­va­ni CIA i dru­ge slu­žbe, a re­zul­tat je da su ga sma­tra­le do­volj­no ozbilj­nim da o to­me na­pra­ve je­dan re­zi­me ko­ji je pre­do­čen i Oba­mi i Tram­pu.
Za­klju­čak slu­žbi je da sve što je iz­ni­je­to ne mo­ra da bu­de tač­no, ali da sa­dr­ži te­ške op­tu­žbe ko­je su osno­va za da­lju is­tra­gu. Uvjer­lji­vost do­si­jeu da­je, uosta­lom, i nje­gov autor: to je ve­te­ran iz elit­ne gru­pe ope­ra­ti­va­ca MI6, Džo­na­tan Stil, eks­pert za Ru­si­ju, ko­ji se iz dr­žav­ne slu­žbe po­vu­kao 2009. i po­kre­nuo pri­vat­ni bi­znis oba­vje­štaj­nih ana­li­za. Po­rudž­bi­na za ovaj po­sao ina­če je do­šla od jed­nog za­sad ano­nim­nog pri­sta­li­ce de­mo­kra­ta.
Ono što je, me­đu­tim, već ozbilj­na po­li­tič­ka po­sle­di­ca na te­re­nu unu­tra­šnje ame­rič­ke po­li­ti­ke (sa glo­bal­nim zna­ča­jem), je­ste pro­du­blji­va­nje kon­flik­ta iz­me­đu no­vog pred­sjed­ni­ka i oba­vje­štaj­nog esta­bli­šmen­ta (čak 16 taj­nih slu­žbi či­ji je go­di­šnji bu­džet bli­zu 60 mi­li­jar­di do­la­ra). Po­če­lo je s nji­ho­vim na­la­zi­ma o po­me­nu­tom ru­skom ha­ko­va­nju kom­pju­ter­skih si­ste­ma iz­bor­nog šta­ba de­mo­kra­ta, što je Tramp od­ba­cio s do­brim po­li­tič­kim raz­lo­gom: smi­sao to­ga je da je Ru­si­ja bi­la fak­tor nje­go­ve iz­bor­ne po­bje­de.
Ova­kav ste­pen ne­po­vje­re­nja pred­sjed­ni­ka u oba­vje­štaj­ne slu­žbe je bez pre­se­da­na, pa se stra­hu­je da bi is­hod tog su­ko­ba mo­gla da bu­de po­li­ti­za­ci­ja ovih agen­ci­ja, gu­blje­nje nji­ho­vog ne­za­vi­snog sta­tu­sa i pod­re­đi­va­nje iz­vr­šnoj vla­sti, što je re­al­nost sa­mo u auto­ri­ta­tiv­nim re­ži­mi­ma.
Po­ka­zu­je se ta­ko­đe da ono što bi uni­šti­lo sva­kog nor­mal­nog po­li­ti­ča­ra ne mo­že da na­u­di Tram­pu. On osta­je zvi­je­zda, sa­da i u po­li­tič­kom ri­ja­li­ti­ju – što ga­ran­tu­je no­ve do­ze ”tram­po­va­nja”, ko­je vi­še ni­su u žan­ru ko­me­di­je, ne­go istin­skog ho­ro­ra.
(Autor je biv­ši glav­ni
i od­go­vor­ni ured­nik
,,Po­li­ti­ke'')